Lifestyle / Blog
Zašto udišemo manje olova?
Postoje heroji za koje ne znamo, postoje borbe za koje nismo čuli. Borbu koju je vodio geohemičar Kler Kameron Paterson protiv američkih naftnih korporacija o štetnosti olova u gorivu trajala je gotovo 20 godina. Ovom borbom on je skrenuo pažnju javnosti na štetnost olova.
Piše: Nikola Arežina
Kada olovo dospe u organizam, ono ometa pravilan rad ćelija jer ga organizam meša sa metalima koji se već nalaze u njemu i koji imaju određenu funkciju, poput gvožđa i cinka. Tu nastaju problemi i bolesti, a moguće je i da se "poludi" od velike količine olova.
Pored goriva, olovo se ranije moglo naći svugde: od igračaka i nakita, do boja koje su se upotrebljavale u domaćinstvu. Na sreću, više nema olovnih vojnika i goriva obogaćenog ovim metalom.
Postoje i drugi štetni elementi koji mogu da dospeju u naš organizam i budu uzročnici raznih bolesti. Svakodnevno slušamo priče o ispuštanju septičkih jama u kanale, o nepropisnom odlaganju opasnog otpada, o preteranom korišćenju otrova prilikom prskanja voća i povrća.
Sve ove stvari su dobar razlog da se zapitamo koliko toga postoji u našoj okolini, a da i ne znamo koliko su te materije štetne po nas i našu decu. Koliko se mi borimo protiv istih? Da li smo spremni da predupredimo probleme?
Zato, priključi se nekoj organizaciji, participiraj, povedi neku borbu! Lečimo uzroke a ne posledice. Borimo se za naše zdravlje i budućnost naše dece. Nećemo samo trošiti vazduh dok smo tu, na planeti Zemlji.
P.S.
Peterson je čovek koji je prvi otkrio da starost Zemlje iznosi 4,5 milijardi godina, metodom datiranja uranijum-olovo. Pogledajte "Cosmos: A Spacetime Odyssey", (epizoda 7)
Bravo gospodine Peterson!
