Primer dobrog horora

Dosada je đavolje igralište. Zato je valjda šinigami (otelotvorenje smrti u japanskoj kulturi) pod imenom Rjuk, nemajući ništa pametnije da radi, na zemlju bacio Beležnicu smrti. Fatalna je to knjiga. Onaj čije ime bude upisano na njene stranice može očekivati samo srčani udar.

Ovu surovu postavku osmislio je 2003. godine scenarista Tsugami Oba i uz crtača Tekeši Obate do 2006. godine načini jednu od fascinantnijih manga fenomena do sada.

Glavni junak je Jagami Lajt srednjoškolac kojem Knjiga smrti, igrom slučaja, stiže u posed i počinje da otkriva njene moći. Ubrzo upoznaje Rjuka i poverava mu plan prema kojem želi da vlada svetom oslobođenim od kriminalaca, svetom u kojem samo puritanci, oni najčestitiji, imaju pravo da žive. Mladić tako postaje ubica, prisvaja ime Kira i kreće u ubilački niz koji na bezbroj načina uveseljava smrtnog demona koji ga prati.

Beležnica, međutim dolazi uz pravila. Ubica mora da zna lik osobe čije ime upisuje u Beležnicu. Takođe on mora da zna gde će se žrtva nalaziti tačno u vreme kada joj beleži smrtni ishod.

Ono što se na početku ne zna, a kasnije postaje izvor maštovitog širenja priče, jeste da takvih knjiga ima više. Svaku prati njen lični šinigami, čiji je zadatak da novog vlasnika upozna sa moćima beležnice. Naravno, svako ko Beležnicu poseduje, može i da je se odrekne, tako što će od demona zatražiti da ga rezreši te muke. Posle toga, on se više neće sećati nijednog detalja svega što je sa Beležnicom u rukama učinio.

Misteriozna ubistva istražuje prtivatni detektiv L, jedan od retkih koji se ne plaši da se uhvati u koštac s nepoznatim.

Ono što karakteriše ovu horor mangu jeste čist crtež, karakterističan za tu vrstu stripa, ali i znatno odstupanje od njega kada crtač tretira šinigamija Rjuka čija se pojava znatno razlikuje od ostatka karaktera. Grozormorno obličje ovog upečatljivog lika kao da je uticalo na neke savremene verzije crtačkog tretmana Džokera, naročito u interpretaciji čuvenog Džoka.

Priča koju kroz serijal pratimo prepuna je obrta i slepih uličica, malih epizoda nad kojima se često ozbiljno zamislimo. Tvorci čvrsto drže sve konce u rukama, pa priča ne gubi na intenzitetu i zanimljivosti. Neke napomene u ranoj fazi, rascvetaju se kasnije u priči i to ovaj serijal čini veoma zabavnim za čitanje.

Problem sa Beležnicom smrti, međutim, nije u kvalitetu. Ova manga je negativno uticala na brojne klince širom sveta, pa je tu i tamo dolazilo do zabrane štampanja. U Kini, u nekoliko provincija, uključujući i Peking i Šangaj, 2005. godine došlo je do zabrane jer su, navodno, učenici počeli da nose sveske dizajnirane po uzoru na Beležnicu smrti i da u nju upisuju ime vršnjaka, nastavnika i svih koji im se nisu dopadali.

Wikipedia kaže da je u grad Albukerki u Novom Meksiku, u SAD,  2010. održan sastanak o zabrani Knjige Smrti u školama u tom okrugu, ali to nije prošlo. U Vašingtonu je iz škole izbačen učenik u čijoj beležnici je pronađeno više od 50 imena njegovih vršnjaka. Bilo je pokušaja povezivanja ovog stripa sa slučajem samoubistava u Rusiji, ali je sud presudio da manga nije mogla naterati bilo koga da digne ruku na sebe.

Svakako, ovi i slični slučajevi su samo učvrstili prethodno stečen kultni status Beležnice smrti, koja je i danas jedan od najoriginalnijih horor stripova na svetu.

Petar Klaić