Rez: novi pogled na umetnost

Časopis REZ ovih dana objavio je svoj treći broj. Specifičan po tome što objavljuje radove još uvek neafirmisanih autora poezije i proze, ali i umetničke radove, recenzije i filozofske tekstove, nastao je iz čistog entuzijazma dvoje studenata srpske književnosti. Urednik Reza Viktor Škorić kaže da je ideja o pokretanju časopisa nastala 2015, a da je prvi broj izašao ove godine.

Kako je nastao REZ i kome je on namenjen?

Ime Rez je nastalo iz istoimene poslednje zbirke Vaska Pope, ali u sebi sadrži i aluziju na Danila Kiša i njegov "Čas anatomije". Poetičke i istorijske uloge ovih dveju knjiga, kao i njihovih autora u srpskoj književnosti objašnjava i samu ideju našeg časopisa - Rez je oslonjen na tradiciju, ali istovremeno stvara presek i podstiče na nove kreativne zamahe i stvaralaštvo mladih. On izlazi na svaka tri meseca i uredništvo čine, osim mene i Isidora Bobić i Senka Vlahović Filipov.

Ko sve može da se priključi ovom časopisu, na koji način neko ko želi da sarađuje sa vama može da vam se obrati?

Ono što razlikuje Rez od ostalih časopisa je nefunkcionisanje po principu poštanskog sandučeta. Dakle, nije sve što nam pristigne za objavljivanje, ali opet postoji jedan kriterijum kojeg se držimo, a on je estetsko-kvalitativni. Kao i svaki časopis, Rez ima svoj mejl na koji se šalju radovi - rezurednistvo@gmail.com. Konkurs je stalno otvoren za mlade autore i slanje autorske poezije i proze, književnih prikaza, eseja i fotografija. Do sada su izdata dva tematska broja, prvi je bio "Fejsbuk (i) književnost" u kom su autori pisali o fenomenu pisanja na Fejsbuku i na koji način ova društvena mreža utiče na književnost, a drugi je bio "Nebo nad..." u kom su autori pokušali da objasne poetičke i idejne okvire autora koji su bili okrenuti nebu, letenju, avionima...

Kada govodimo o mladim autorima, šta je tvoj stav, koliko oni ovde danas imaju prilike i uslova da se bave pisanjem?

Pokušaću to slikovito da objasnim. Do sada su mladi autori morali da ulaze u ogromne zgrade, penju se na najviše spratove i tamo ulaze u kancelariju glavnog urednika koji je možda u tom momentu mrzovoljan i neprijatan i da pokunjeno pokucaju na vrata i nadaju se da će taj isti urednik prvo primiti rukopis, a potom ga i pročitati. Dakle, mi smo u stvari pokušali sa Rezom da skratimo sve to i da krenemo jednom lagodnijom i lakšom putanjom. Želimo da ti svi mladi autori koje objavljujemo već budu neko ime. Ne mogu zaista da kažem da će isti ti autori biti sledeći Pekić, Crnjanski ili Andrić, ali biće primećeni u javnosti. Ako smo već počeli sa ovom idejom, to već govori da situacija nije povoljna za mlade autore. Rez je deo jednog neformalnog pokreta, odnosno talasanja mladih duhova koji su željni promena i koji žele da se istaknu. To je jedna nova snaga i jedan nov pogled na umetnost.

Prvi broj časopisa Rez

Da li je onda rešenje za sve to upravo neformalna inicijativa mladih koji se van institucija organizuju u različite grupe i kolektive koji se bave kreativnim angažovanjem, kojih, makar u Novom Sadu, ima sve više i više?

Sve je to nastalo iz jedne euforije i želje za postizanjem nekog višeg cilja. Koliko mogu da primetim, za sada postoji nekoliko udruženja mladih autora koji ne sarađuju dovoljno dobro. Opet, to nije krivica mladih. Naprosto, mi smo izvan insitucija i velikih imena, ali to što radimo je naše i treba da se podrži.

Kakva je budućnost Reza? Da li planirate možda neko štampano izdanje, imajući u vidu da ste za sada samo na internetu?

Za sada smo samo na internetu. Sve se ovo zasniva na čistom entuzijazmu i na radu bez sredstava. Urednici i ja nismo plaćeni za to što radimo i sve je rađeno s ljubavlju, bez neke želje za korišću. Ako nađemo sredstva, svakako ćemo planirati i štampano izdanje. Ako ne za sledeću, onda možda za narednu, jer verujem da ćemo do tada i dalje postojati. Ono što bi meni imponovalo je kada bismo imali neko godišnje Best of izdanje, odnosno, kada bi se najbolji tekstovi godine našli u jednom godišnjaku. Što se drugih stvari tiče, Rez polako počinje da uključuje autore koje objavljuje u samo funkcionisanje časopisa. Sada se već konsultujemo sa autorima o tome šta bi voleli da bude tema brojeva, o kojim autorima i knjigama bi voleli da se piše.

A do tada, publika može da se upozna sa vašim radom kroz promocije novih brojeva časopisa koje organizujete, a koje su ujedno i književne večeri.

Upravo tako, mi smo verovatno jedini koji su tako zamislili svoje književne promocije. Pre toga sam viđao promocije u kojima su urednici seli na postolje i pričali o svom časopisu. Rez je do sada imao dve promocije u koje je uključivao svoje autore i pokušali smo da ih koncipiramo kao razgovor sa publikom. U publici su se nalazili autori i s vremena na vreme su bili pozivani da govore o svom radu i svojim idejama. Ideja je da se svi zbližimo, jer možemo, a i ne moramo nešto da postignemo sami. Ako smo već isprepleteni, to može da stvori jednu čudnu i zanimljivu energiju koja stvara neke nove stvari.

Časopis Rez možete pratiti na njihovom sajtu i na njihovoj Fejsbuk stranici.

Sofija Balać