Revolucija - OTKAZANA i zašto

Predstava "Revolucija – OTKAZANA" u kojoj glumci i plesači pokušavaju da dođu do odgovora šta je potrebno za revoluciju, biće igrana 11, 12. i 14. marta u Srpskom narodnom pozorištu. Razgovarali smo sa rediteljem Sašom Asentićem o vezi između revolucije i performansa, kao i uloge mladih u tome.

Foto: Per.Art

U Predstavi "Revolucija – OTKAZANA" bavite se vezom i odnosom između revolucije i plesa, odnosno u širem smislu, kulture. Na koji način su te dve stvari povezane?

Predstava se bavi upravo tim odnosom, tačnije između društvenih prevrata u koje se ubrajaju i revolucije, ali i razni drugi protesti i pokušaji društvenih promena i zanimalo nas je šta je umetnost radila u tim trenucima. U tom smislu smo se fokusirali na one umetničke prakse koje su kritički promišljale društvo u kojem su nastajale i delovale. Čitav projekat je započeo tako što smo krenuli da istražujemo rad jednog nemačkog koreografa koji je dvadesetih godina prošlog veka radio u Hamburgu. On se zvao Hans Vajt, a kasnije tridesetih godina kada je pobegao iz Nemačke i našao utočište u Francuskoj promenio svoje ime u Žan Vajt i kao takav je zapravo i poznat.

U tom smislu je meni bilo zanimljivo da postavimo to pitanje danas, koje je Žan Vajt postavio pre skoro 100 godina, a to je: Šta mi plesom i nastupom u javnosti kroz performans možemo da pokrenemo, postignemo i kako možemo u javnosti da delujemo i koja je uopšte uloga umetnika danas i kakva je to umetnost koju mi stvaramo ako ona želi da bude umetnički i društveno relevantna.

Koliko je učešće mladih u revolucijama koje ste istraživali?

Dosta veliko. Jedna od scena se upravo i bavi studentskim i radničkim protestima iz '68, a poslednji fokus nam je na protestima alterglobalista i tu mladi itekako imaju veliki udeo. Mladi jesu bitna grupa koja istorijski gledano učestvuje upravo u tome što se prepoznaje kao kritika postojećih normi, društvenih institucija, itd. I oni su oni koji nose promene. Naravno da se to i u predstavi pojavljivalo kao pitanje - koliko uopšte danas verujemo u promene i spremni smo da ih iznesemo i koliko mladi u tome učestvuju. Međutim, ono što predstava generiše jeste da pokreće ne samo mlade, nego i stvara prostor gde u prvi plan dolazi upravo ta potreba - da ne mislimo u fragmentarnom smislu društva, nego da mislimo u kakvoj situaciji se nalaze sve te društvene grupe i kakve potrebe imaju. Poenta je u tome da se radi na uspostavljanju zajedničke platforme gde i mladi i svi drugi mogu da prepoznaju da imaju iste probleme, kao što su nezaposlenost i problem napuštanja zemlje i stvaranja ili osvešćivanja potrebe za zajedničkim frontom.

Kako je performans tokom istorije, u vašem istraživanju, uticao na revoluciju?

U tom smislu je predstava koja se zove "Revolucija – OTKAZANA", a na engleskom "Revolution won't be performed", svojevrsno putovanje kroz istoriju u proteklih stotinu godina. Krećemo od Oktobarske revolucije pa dolazimo do kraja '90. i 2000. sa pokretima i protestima antiglobalista, odnosno alterglobalista. U tom smislu, istorijski gledano, znamo da su revolucije uspešne, odnosno neuspešne, a s druge strane smo svesni da umetničke prakse iznalaze način, u svakom različitom istorijskom periodu i kontekstu, da deluju i pokušavaju da u javnosti stvaraju i doprinose nekom kritičkom diskursu. Verujemo da ova predstava postavlja ta važna pitanja i u dramaturškom smislu polazi od nekog nama daljeg istorijskog trenutka, a onda se kroz predstavu približava našem aktuelnom društvenom trenutku.

U predstavi se razgovara o tome šta je sada potrebno da uradimo kako bi se nešto promenilo u našoj stvarnosti. Na koji način pozorište ili preformans ili ples kod nas može da pospeši promenu?

Veoma mali deo reditelja, dramaturga i koreografa koji danas rade imaju kritički pristup stvarnosti, ali i dalje naravno postoje pojedinci i inicijative koje deluju u tom pravcu. Zato se predstava i zove "Revolucija – OTKAZANA". Svesni smo da se ona na sceni Srpskog narodnog pozorišta ne može desiti, ali to ne znači da pozorište i umetničke prakse tokom istorije nisu učestvovale u širim društvenim pokretima koji jesu vodili ka prevratima, protestima, pa u nekim slučajevima i revolucijama. Upravo zato mislimo da je bitno ponovo postavljati to pitanje i videti šta to danas pozorište znači za publiku kao građane i koliko jedna predstava može da otvori prostor za diskutovanje u javnosti o tome što se nas kao građana, a u samoj predstavi kao publike, tiče. Publika može da iskoristi u pozorištu priliku da diskutuje sa nepoznatim ljudima koji su se jednim povodom okupili, a u tom susretu su iznedrili neko zajedničko pitanje, ili nešto što ih se zajedno tiče i da mogu da razmene mišljenje o tome.  

Kakve su reakcije publike?

Na prethodnim izvođenjima se dešavalo da su neki pozivali na priključivanje određenim inicijativama koje postoje ili čak pozivali na pokretanje inicijative koja bi bila relevantna. Na primer, u decembru je bila jako zanimljiva diskusija povodom informacije da će tokom 2016. na hiljade ili desetine hiljada radnika biti otpušteno u Srbiji i onda se postavilo pitanje solidarnosti sa nezaposlenima ili onima koji će uskoro da postanu nezaposleni. Činjenica je da se svakog od prisutnih, a bilo nas je na sceni oko 120, to direktno tiče, jer ili poznaju nekog kome preti otkaz, oni su sami upravo dobili otkaz ili su nezaposleni oduvek, a u Srbiji žive i pokušavaju da nađu način kako da opstanu. To su jako zanimljive situacije i ono što dobijamo kao povratnu informaciju i utiske od publike, jeste da predstava stvara prostor koji oni prepoznaju da im nedostaje u javnosti u Novom Sadu i Srbiji danas.

Predstava "Revolucija - OTKAZANA" biće igrana u Srpskom narodnom pozorištu 11, 12. i 14. marta, a karte koštaju 200 dinara.

Evo razgovora i u audio formi, pa poslušajte.

Jasna Žugić