Pozorište je svuda

Uroš Mladenović, rodom iz Paraćina, završio je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Pored toga što je profesionalni glumac, režira i bavi se omladinskim radom, odnosno, deo je tima organizacija čiji je fokus na omladinskoj kulturi i stvaralaštvu.

"Praktično prvi angažman koji sam dobio jeste da vodim omladinskiu pozorišnu scenu. To mi je bilo jako zabavno. Trudio sam se da u okviru toga budem što bolji pedagog jer vođenje omladinske scene jeste umetnička pozicija, ali je i pedagoška. Tako sam posle studija otišao na univerzitetski kurs 'Liderstvo i razvojni omladinski rad' koji sprovodi Centar za omladinski rad gde sam stekao licencu za omladinskog radnika", kaže Uroš.

Uroš je autor i glumac predstave "Stvar izbora ili zašto slušam Marčela", rađene u produkciji Teleport teatra i u saradnji sa Kulturnim centrom Paraćin.

"Ta predstava je čist lokal patriotizam. Marčelo je iz Paraćina i ja sam iz Paraćina. I pred kraj akademije imao sam potrebu da nešto uradim u svom rodnom gradu. Došao sam na ideju da za svoj master rad radim pisca koji je iz Paraćina i da napravim predstavu o mladima koji odrastaju u maloj sredini", ističe Uroš.

Predstava govori o tome koliki je pritisak okoline da se izaberu zanimanja koja samo danas deluju da će biti profitabila, da to nije jedino merilo i poručuje mladima da nisu jedini koji imaju taj strah. Cela predstava se obraća njima i pruža im podršku, a ne rešenja, ali otvara pitanja na koji način i sa kim bi trebalo da razgovaraju i donesu odluke koje su u skladu sa njihovim željama, ambicijama i sklonostima.

Nakon nje, tokom vanrednog stanja nastala je predstava "O Srđanu: koje nacionalnosti je istina."

"Podelio sam tekst o Srđanu na fejsbuku, mladi su pisali komentare, istraživao sam šta se misli o takvim događajima i o tome da se preispituje prošlost i sudbina nekog ko nije živ i ko je jako mlad nastradao i onda mi je sinula ideja da uradim predstavu o Srđanu. Jedan prolaz u Novom Sadu se zove po Srđanu, poznato mesto okupljanja gde mladi stalno sede, prođemo kroz taj prolaz, ali se ne zadržimo na tome šta ime Srđana Aleksića zaista znači kod nas", kaže Uroš.

Predstava "Hoću napolje" Omladinske pozorišne scene Paraćin nastala po motivima teksta "Idiot" Muze Pavlove govori o odlasku iz zemlje, ali i o sistemima koji sami stvaramo i u kojima živimo. Mladi su to osmislili kroz radionice želeći predstavu ni o čemu odnosno govorili su o stalnim obrascima gde se jedno ponavlja i ništa novo ne dešava i da jedno proističe iz drugog. Istraživali su birokratiju, šta znače diplome, koliko sve papirno oko nas zagađuje okolinu, koliko mladi nisu isti u odnosu na to kakav pasoš poseduju i koliko se zatvaramo u sve te krugove. Ta predstava je zapravo krik mlade generacije kojom saopštavaju kako se osećaju.

S predstavom "Hoću napolje" gostovali su u septembru na međunarodnom festivalu srednjoškolskog teatra Juventafest u Sarajevu.

"Delimo slične sudbine ovde u regionu. Mladi se povezuju i to jedan od najvažnijih društvenih događaja, da neko ko je iz male sredine, ukoliko ima predrasuda, da ih razbije jednim takvim putovanjem, da se lepo provede. Da se zaljubljuju, da se vrate sa divnim utiscima, da znaju da postoje i omladinske scene u drugim državama oko nas i naravno, lepo je da se svi razumeju međusobno", zaključuje Uroš.   

Konačno se Uroš, srednjoškolci, a i studenti vraćaju na pozorišnu scenu. Prvi proces koji ih čeka jeste nastavak Teatar nova, programa u okviru organizacije Kultura nova. Već treću godinu rade sa studentima neumetničkih akademija, najrazličitijih smerova bilo kojih studija koji se prijavljuju na radionice i obrađuju najrazličitije teme – zabranjena ljubav, usamljenost, sebičnost, rastanak. 

Ceo razgovor poslušajte na našem plejeru:

 A. Trešnjić