Metalci sreću nalaze u grupi

Kalifornijska studija objavljena u časopisu Self and Identity  - "Tri decenije kasnije: životna iskustva sredovečnih hevi metal grupi devojaka, muzičara i fanova" pokazala je da su hevi metal entuzijasti zaštićeni od negativnih posledica maskime "seks, droga i rokenrol" svojim metalnim identitetom i da su najsrećniji fanovi. O radio je istražio da li ovo pravilo važi i u srpskim uslovima, a pomogli su nam kolege novinari i muzički kritičari.

foto: playbuzz.com

Istraživanje je otkirlo da su američki metalci, sada već u zrelim godinama, zadržali veći nivo mladalačkog poleta od fanova ostalih muzičkih žanrova. Istovremeno, manje su opterećeni grižom savesti zbog stvari koje su uradili u mladosti.

Srećno starenje metalaca naučnici su objasnili njihovim čuvenim osećajem za pripadnost i zajedništvo. Podrška orkuženja je ključni zaštitni faktor tokom problematičnog odrastanja, ističu istraživači, a ekipa iz metalne zajednice u prilici je da iskusi jake emocije sa ljudima sličnih životnih stavova.

Legenda vojvođanskog rok novinarstva Bogomir Bogica Mijatović, inače fan indi muzike, smatra da je Amerika pre svega drugačija od nas.

"Metalci meni nekada izgledaju tragikomično ali oni su najvernija publika, ne postoje lojalniji fanovi od njih. Pankeri izrastu i više ne budu tu, ali metalci, čak i ljudi mojih godina, i dalje nose dugačku kosu i kožne jakne.

Deluju mi kao da su pomalo zaostali u prošlom vremenu. Muzika napreduje kao i sve, da sam morao čitav život na radiju da puštam Bitlse i Stonse, posle deset godina bih odustao i bio bih moler. Sve se menja ali metal ostaje isti. Dobija podvrste, ali suština i osnova je ista. Mislim da metalci na taj način žele da zaustave vreme, kaže Bogica i dodaje da je apsolutno tačno da se metalci najbolje drže zajedno.

"Nema vernije publike. Na Ezgitu se to vidi. U odnosu na pre tri ili pet godina, festival je evoluirao, postao je klasičan pop fest, šlagerski, ali metalci dolaze upravo zbog njihove ogromne želje. Egzit je njihov Vudstok, oni nemaju drugo. I Siget, i Glastonberi, svi festivali su se otuđili i tu se oni osećaju među svojima."

Mijatović ne veruje da su metalci najsrećniji, jer smatra neko ne može biti srećniji od njega koji 30 godina sluša indi samo zato što sluša metal.

"Metalci nikada neće shvatiti da muzika jako napreduje. Kao sekta su, samo to slušaju, vrlo selektivno, na primer, ako neko sluša Deep Purple ili Uriah Heep, njega ne zanima Metallica. Imaju samo svoj kolosek."

S druge strane, Aleksandar Žikić misli da je istraživanje zanimljivo ali po njemu je zadržavanje mladalačkog poleta u vezi sa svim žešćim formama rokenrola.

"To važi da sve žanrove koji podižu adrenalin i omogućavaju ljudima da se bezbrižno zabavljaju. Ako pričamo o manjoj griži savesti, možda je to zbog toga što nemaju zbog čega da ih grize savest jer nisu učinili nikakvo zlo. Ali, oni nemaju širi moralni vidik, on je individualna stvar i fleksibilna kategorija i nema razloga da ljudi koji su skloni određenom žanru imaju širi moral od drugih", kaže Žikić, koji je skeptičan po pitanju povezanosti osećaja sreće i pripadanja grupi istomišljenika:

"Ne mislim da pripadnost masi nekoga čini srećnim i mislim da se to dešava na individualom planu. Ali zajedništvo, u smislu da ste okruženi većim brojem istomišljenika, naravno da može učiniti da se osećate bolje."

foto: metalinjection.net

Žikić nam je rekao da je adrenalin u vezi sa nečim apstraktnim što postoji u kulturi.

"Metal obično ne govori o konkrentim stvarima i bavi se temama kao što su naučna fantastika ili fantastika uopšte. Metal pesme se dotiču realnosti samo u ljubavnim pesmama. Možda je izlaz iz okvira realnosti ključ rešenja njihove sreće."

Novinarka Jadranka Janković, i sama metal fan, ističe da je najsrećniji onaj čovek koji sluša muziku koju najviše voli.

"Razlikuje nas vernost prema bendovima. Metalci su spremni da putuju hiljadama kilometara da vide svoje omiljene bendove, pripremaju se mesecima za koncerte i besparica ih ne sprečava da se snađu. To je izuzetno verna i lojalna publika koja ceni muziku svojih idola, a da li ih to čini srećnim više od pankera ili popera ne znam.

To što mladalači duh ide u skladu s čvršćim rifovima i težim notama, to je jednostavno paket koji sam po sebi daje životnu energiju i možda se po tome razlikuju", priča nam Janković i podseća da živimo u zemlji u kojoj je adrenalin svakodnevan i ne može se pripisati isključivo muzici.

"Svakako da utiče, ali da li je uslov za sreću - pitanje je. Šta radite kada adrenalin prestane? Poznata sam po tome što uvek upadnem u najveću depresiju kada prođu veliki festivali i druženje s muzičarima, jer moram da se vratim u realnost.

Ljudi koji slušaju hevi metal se drže zajedno, a znamo da se sličan sličnom raduje i ta solidarnost se vidi. Ta energija, ljubav prema bendovima i posvećenost vode do adrenalina, zajedništva, a samim tim i do sreće."

O navodnoj manjoj griži savesti metalaca, Janković priča:

"Tu dolazimo do klišea, nije svaki metalac osoba koja živi po principu sex, drugs and rock end roll. Svako se na neki način kaje, starost nas vodi u samoispitivanje, da li smo nešto mogli da uradimo bolje, učinimo druge izbore, ali mi živimo u skladu sa samim sobom i radimo ono što želimo.

Mi koji slušamo metal smo spremni da uđemo u konfrontaciju sa okolinom i normalno je da se nećemo kajati zato što smo radii ono što smo voleli. Za mene, kajanje podrazumeva preispitavnje i nove spoznaje."

Igor Mihaljević