Vredi pročitati: Niko i ništa u Parizu i Londonu

Nenad Baraković, muzičar i kolumnista iz Beočina nam je za ovu nedelju preporučio jedno književno delo epskih razmera. U pitanju je naslov "Niko i ništa u Parizu i Londonu", prvi roman Džordža Orvela, protest protiv dominacije čoveka nad čovekom, uzbudljivo svedočanstvo o jednom vremenu i ljudima s kojima je čuveni pisac delio sudbinu života na dnu. 

Kako kaže Nenad, njegov stil pisanja, način na koji opisuje detalje, ali i sama priča o revoltiranom čoveku ostaviće svakog bez daha. Promeniće vaš pogled na ceo sistem, na ljude sa margina (pre svega na prosjake) ali i na "raj koji se zove inostranstvo".

"U pitanju je prvi roman Džordža Orvela, meni se ovaj roman dopada jer smatram da je on otvorio jedan, tada, novi žanr uličnog pisanja i sličnog pristupa stvaranju ove priče. Sleng, glas, snalaženje i preživljavanje u najgorim kvartovima Pariza i Londona jako su realno opisani, ali i sa dozom vrsnog humora. Verujem da se neće niko pokajati ukoliko je pročita", kaže Nenad. 

Jedan od najvećih engleskih pisaca, Džordž Orvel (1903-1950), poznat je širom sveta po svojim romanima Hiljadu devetsto osamdeset četvrta i Životinjska farma, protestima protiv izdaje istine i slobode u današnjem svetu. Prethodno je objavio nekoliko izuzetno modernih autobiografskih knjiga (Niko i ništa u Parizu i Londonu, Burmanski dani, Kataloniji u čast, itd.) i, uz Hemingveja, jedan je od prvih pisaca koji su novinarstvo uzdigli do vrhunske literature. 

Niko i ništa u Parizu i Londonu je njegov prvi roman. Napisao ga je u svojoj 27. godini, posle nesvakidašnjeg eksperimenta, kada je namerno odabrao život među bednicima, žrtvama modernog društva. Ova knjiga je uzbudljivo svedočanstvo o tom iskustvu, a likovi kao što su Boris, Šarli, Mario, Pedi, Bozo ostaju zauvek urezani u sećanje svakog čitaoca. "Pariski slamovi su mesta gde se skupljaju ekscentrični ljudi – ljudi koji su zapali u usamljenički, poluludi kalup života i odustali od toga da budu normalni i pristojni. Beda ih oslobađa ustaljenih standarda ponašanja, isto kao što novac oslobađa ljude rada".

Na pitanje koja se impresija prva pojavila posle čitanja romana "Niko i ništa u Parizu i Londonu", Nenad je kratko i jasno rekao: "Bilo me je sramota da jedem jedno nedelju dana".