Vredi pročitati: "Merso, kontra-istraga"

Knjigu alžirskog pisca Kamela Deuda "Merso, kontra-istraga" preporučio nam je novinski pisac nedeljnika "Vreme" Teofil Pančić. Pre čitanja, moraćemo ipak da ponovimo gradivo iz "Stranca" Albera Kamija.

"U pitanju je aktuelna knjiga koju sam nedavno čitao, desetak dana pre masakra u Parizu, delo alžirskog pisca Kamela Deuda, koji piše na francuskom jeziku, 'Merso, kontra-istraga', kog je objavila Akademska knjiga. Šta je Daud uradio? Uzeo je radnju 'Stranca' Albera Kamija i na neki način je izvrnuo kao čarapu. Onaj ko nije čitao Kamija prvo treba da pročita 'Stranca', to je kratka knjiga, ili da obnovi 'Stranca' kao ja, jer je bitno za prepoznavanje referenci iz romana", kazao nam je Pančić i nastavio:

foto: Vesna Anđić

"Ako se sećate, Merso jednog dana ubija jednog Arapina. Radnja se dešava u Alžiru ranih šezdesetih godina dok je Alžir još bio pod francuskom kolonijalnom upravom. Dakle, on je na plaži, Sunce ga udara u glavu, nervozan je, pojavljuje se Arapin s kim ima stare račune, da sad ne objašnjavam i idiotskim sticajem okolnosti on ga upuca. Taj Arapin u Kamijevom romanu postoji samo kao Arapin. Nema ime, identitet, samo neki Arapin koji se Mersou našao na putu, on ga je ubio i zbog toga je kasnije završio u zatvoru i bio osuđen".

Pripovedač Daudovog romana tvrdi da je brat tog ubijenog Arapina. Kaže da se zvao Musa i ima priču tog Arapina. On izvrće priču i na neki način kaže 'ok, ovo je jedna vrsta kolonijalnog diskursa, hajde da to vidimo s druge strane'. Pri tom, to nije priča protiv Kamija, Daud je očigledno obožavalac, ali priča Kamijevu priču 'Stranca' iz alžirskog ugla, iz ugla porodice za koju do kraja nećemo raspoznati da li je to uopšte tačno, ili je to fantazija pripovedača, u nekom baru u Oranu."

Naš sagovornik upozorava da čitalac ne zna da je li u pitanju izmišljotina, ali da to nije ni bitno, već da je vrednost knjige način na koji je Daud našao potpuno drugi ugao da ispriča priču koja nam je naizgled savršeno poznata.

"Koliko god da je knjiga kritična prema evrocentričnom pogledu na svet, kritična je i na savremeno arapsko društvo i njeno civilizacijsko zaostajanje ako hoćete, i sadrži egzaktne, eksplicitne ateističke iskaze koji su piscu Daudu doneli neku vrstu fatve. Zbog te knjige on praktično živi u ilegali u Alžiru", zaključuje u preporuci Teofil Pančić.

Igor Mihaljević