Herst - Paket umetnosti i skandala

Dijamantske spektakularno skupe lobanje, mrtve preparirane zivotinje zbog kojih su pripadnici PETA-e dobili nervni slom, poigravanje sa religioznim motivima, titula najbogatijeg među umetnicima, kotroverze i skandali... sve su to pojmovi vezani za Demjana Hersta. Njegova izložba "Nova religija", koja je do polovine oktobra postavljena u Novom Sadu, očigledno je jedno od "laganijih" predstavljanja ovog umetnika.

Direktorka MSUV Sanja Kojić Mladenov objasnila je za O radio da cela izložba zapravo čini jednu instalaciju. "Ona se sastoji od grafika i skupltura koje sve zajedno čine jednu instalaciju. Svi radovi su na neki način povezani kroz temu života i smrti. Kreće od religijskih tema, koje čine osnovnu ikonografiju. U pitanju su, na primer, predstave apostola, stvaranja sveta, raspeće i slično, ali on to interpretira na sebi svojstven način, koristeći naročito iskustva nauke, medicine i farmaceutske industrije", kaže Sanja.

Demjana od početka karijere prate kontroverze, jer je i tada koristio nesvakidašnje materijale, prostore za izlaganje, a i bavio se angažovanom kritikom društva. Njegova dela danas se prodaju za milione, a Sanja objašnjava da je možda baš to insistiranje na bogatsvu i dijamantima, doprinelo vidljivosti njegove umetnosti.

Direktorka MSUV Sanja Kojić Mladenov

"Sopstvenu auru pravi od priče o tome kako dobro zarađuje od prodaje radova. Formiranje umetnika kao medijske zvezde jeste neka novina kojoj je i on doprineo. No, takvih primera je bilo i ranije u umetnosti, a imamo i novih. Možda je njegov rad postao mnogo vidljiviji baš zbog takvog pristupa", dodaje Sanja Kojić Mladenov.

Mladi umetnik, koji pripada novosadskoj angažovanoj savremenoj sceni Tadija Janičić promišljao je zajedno sa nama pitanje da li umetnička scena odobrava ovakav "korporativni pristup" i da li je pred nama jedinstvena prilika da vidimo uticaj kapitalističkog i konzumerističkog društva u kojem živimo na umetnost.

"Danas je sve dozvoljeno i umetniku takvog kalibra je takođe sve dozvoljeno, da bi došao do svog cilja. Vi se ne mozete danas praviti gluvi i živeti pod staklenim zvonom, kada je sve postalo kapitalizam. Deo ste tog sistema i ne možete se tek tako izopštiti. Možda možete praviti neke mikro, nano zajednice gde to ne važi, ali stvari su vrlo jasne. Ili ste deo tog sistema ili niste. A mi očigledno nismo, mislim tu na ceo Balkan", objašnjava Tadija.

Foto: Detalji sa novosadske izložbe

Kontroverza i skandal nije zaobišla ni novosadsku premijeru izložbe. Transparentima "Ne korporativnoj kulturi" ili "Ne buržoaskoj umetnosti", pojedini umetnici i građani ukazali su na loše stanje na našoj kulturnoj sceni. Prašina se digla i zato što je zvanično otvaranje mogao da prati samo uzak krug političara, visokih gostiju i novinara. Ostali su sve pratili na ekranima u holu muzeja.

Sve to podstaklo je deo kulturne scene na još veći revolt, uz ocenu da je otvaranje izložbe prošlo u "neherstovskom" maniru. Iako ikona kapitalističke scene, Herst je ipak umetnik koji se ne boji kritike i publiku podstiče da izrazi svoje mišljenje, pa čak i protest. Grupa je saopštenjem reagovala na dešavanja:

"Smatramo da je organizacija ove izložbe i način na koji smo tretirani pokazala da država u potpunosti staje iza krupnog kapitala te da je celokupan sistem organizovan u tom ključu. Pozivamo javnost da se usprotivi i prestane da toleriše ovakvo katastrofalno ponašanje nadležnih institucija! Pozivamo i upravu muzeja da se ogradi od ovakve upotrebe javne institucije i ovakvog tretmana umetnika koji su mirnim putem hteli da iskažu svoj stav prema izložbi i bili izbačeni iz javnog prostora muzeja i legitimisani, iako nisu počinili nikakvo krivično delo", piše u saopštenju.

Foto: Detalji sa novosadske izložbe

Tadija Janičić, sa druge strane dodaje da bi prikazivanje jedne ovakve izložbe imalo mnogo više smisla ukoliko bi institucije mogle da obezbede barem "minimalni reciprocitet".

"Super bi bilo kada bi postojao neki reciprocitet. Na primer, kada bi MSUV uspeo da napravi neku razmenu. Ne samo da uvozimo ovakve kulturne sadržaje, već da tu bude i nekog izvoza naše umetnosti. Videlo se te večeri na otvaranju da su došli svi, od političara, nekakvih skorojevića i glavešina, da se poklone umetniku, a on sigurno nije to veče ni znao da ima izložbu u Novom Sadu. To je ta neka tužna strana cele priče", kaže Tadija.

Slikar Tadija Janičić (Foto mojnovisad.com)

Ukoliko na stranu stavimo dešavanja koja su obeležila otvaranje izložbe u Novom Sadu, Herst je umetnik koji će ući u istoriju umetnosti i vredi odvojiti vreme za postavku "Nova religija". Ona se sastoji od grafika i skupltura koje sve zajedno čine jednu instalaciju. Svi radovi su povezani kroz temu života i smrti, religije i nauke. Otvorena je do 14. oktobra, a ulaz je besplatan.

M.L.