Želim da otkrivam priče običnih ljudi

Američka Akademija filmskih umetnosti i nauka ove godine Studentskim Oskarom nagradila je 19 studenata u sedam kategorija. Među njima je i reditelj Ištvan Kovač iz Sente, koji je završio režiju na Fakultetu za pozorišnu i filmsku umetnost u Budimpešti. Njegov master rad, film "Opsada", nagrađen je bronzanim Oskarom u kategoriji stranog igranog filma.

"Rođen sam u malom gradu u Jugoslaviji, kao mađarska manjina. Rat na Balkanu je bio sastavni deo našeg života i to je veoma uticalo na moje detinjstvo. Zbog toga sam oduvek želeo da radim nešto na tu temu i da otkrivam nepoznate priče običnih ljudi u nehumanim uslovima. Priča se dešava u Sarajevu tokom opsade ranih devedestih. U gradu koji je bio razoren ratom i u kojem nije bilo znakova normalnog života, glavni lik je žena koja je izgubila muža, ali uprkos svim tragičnim trenucima u svom životu, ona želi da zadrži pozitivan stav i da povrati i ponovo otkrije svoje ženske vrednosti. Film govori o tome kako da sačuvamo naše samopoštovanje, gde su granice, kako da izbegnemo zloupotrebu sile, a takođe postavlja i pitanje svrhe u trenutku kada možemo da izgubimo sebe i dostojanstvo. Iako se radnja dešava 1994. godine, mislim da je tema vrlo značajna i da preispituje naš današnji život", objašnjava Ištvan zašto je izabrao baš tu priču za svoj film.

Više od 1.500 filmova je bilo prijavljeno za Studentskog Oskara. Nominovano je 39 filmova, a nagrađeno ih je 15. Da li si očekivao da budeš nagrađen? Šta misliš, koji je to element tvog filma zbog kojeg je nagrađen?

Mislim da je razlog upravo taj što ima relevantno značenje i za današnjicu i što je priča univerzalna, koja može da se događa na mnogim mestima na svetu upravo sada. Nisam očekivao da budem nagrađen, jer je to stvarno velika stvar i velika čast kada tvoj film bude priznat od strane američke Akademije. Mislim da je bilo veliko iznenađenje. Znamo da smo napravili važan film za nas i nadam se i za publiku, ali ta vrsta "obasjavanja" našeg filma je nešto neverovatno i presrećni smo kao tim. Ja jesam režiser, ali moram da kažem da tim stoji iza mene. Radili smo mnogo kratkih, televizijskih i dokumentarnih filmova ranije. Mislim da je to jedna važna cigla u zidu koji gradimo u našim karijerama.

Da li će film ići dalje u "trku" za "velikog" Oskara?

Film je prikladan za takmičenje za Oskara, mi smo ga predali, pa ćemo videti šta će biti, jer u velikoj trci za Oskara opet ima 150 filmova koji su konkurencija. U decembru će biti objavljen uži izbor od 10 filmova, a u januaru će biti nominovano pet. Veoma smo uzbuđeni, ali videćemo šta će biti.

Nedelju dana pre ceremonije dodele nagrada u Los Anđelesu svi nagrađeni studenti imali su neke zajedničke aktivnosti. O čemu je reč?

Imali smo divnu nedelju pred ceremoniju i veoma sam zahvalan Akademiji što je organizovala to za nas. Svi koji smo nagrađeni smo upoznati sa ljudima koji rade u Holivudu, poput producenata, lajn producenata, portparola, menadžera, ali i režisera i kinematografa. Oni su nam pokazivali kako izgleda proces rada u Holivudu i na koji način da krenemo dalje sa ove tačke gde smo sada. To je bilo veoma korisno. Razmenili smo kontakte i nadam se da će u budućnosti biti prilike da radim u Holivudu sa tim ljudima.

Studirao si i pravo pre režije. Zašto? Da li je pravo bilo tvoj prvi izbor? Kada i kako si odlučio da promeniš fakultet i da počneš da studiraš režiju?

Da budem iskren, nisam promenio fakultet. Završio sam studije prava, a u međuvremenu sam počeo da studiram filmsku režiju na Fakultetu za pozorišnu i filmsku umetnost u Budimpešti, jer je to zapravo jedino mesto gde možete da studirate filmsku režiju na visokom nivou u Mađarskoj. Odlučio sam da želim da budem režiser kada sam imao 17 godina, ali tada nisam bio siguran gde bih mogao da idem. Moja porodica je bila veoma konzervativna i u užem izboru su bili medicina, pravo i ekonomija. Ja sam odabrao pravo, ali sam ubrzo shvatio da neću biti dobar advokat, tako da sam tražio mogućnost da odem na Fakultet za pozorišnu i filmsku umetnost u Budimpešti. Uporedo sam studirao poslednju godinu prava i prvu godinu filmske režije.

Koji su ti planovi sada, kada si završio studije? Koliko znam, snimaš nešto ovih dana. O kakvim projektima je reč?

Trenutno radim na dva dugometražna filma sa svojim scenaristom i plan je da sa njima apliciramo za Mađarski nacionalni filmski fond. Jedan je takođe ratna priča koja se dešava u Bosni, a drugi se događa u Budimpešti devedesetih godina. Priča se dešava unutar porno industrije, koja je bila veoma jaka u Mađarskoj devedesetih. To su dva potpuno različita filmska plana, ali se nadam da će biti interesantni Mađarskom nacionalnom filmskom fondu i da će nas podržati.

Razgovor sa Ištvanom možete poslušati u plejeru.

 Jovana Golubović