"Inkarnacija" srpske akcije

Mladi režiser i scenarista Filip Kovačević predstaviće nam se na Sinema sitiju filmom "Inkarnacija". Ovaj akcioni triler čekamo sa nestrpljenjem, pre svega zato što je Srbija zemlja bogate filmske istorije u domenima drame i komedije, ali tanke na polju akcije i trilera.

"To su ta teška pitanja na početku intervjua", kaže nam Filip kroz smeh, kada smo ga pitali zašto je rešio da snimi akcioni triler i nastavlja:

"To je bilo toliko davno da ne mogu da dam egzaktan odgovor, ali ambicija je bila da pokušamo da napravimo neku vrstu filma koja privlači bioskopsku publiku, koji je žanrovski film s jedne strane, a s druge pokušava da stupi u kontakt s nekim pitanjima koja retko naglas izgovaramo, a često nas muče. Pokušaj spoja zabavnog, žanrovskog filma koji ima priču s obrtima i dosta akcije, a s druge strane pokušava da podvali neka dublja pitanja. Verovatno postoji i dublja ambicija koju ne mogu da artikulišem (smeh).

Pokušavate da podvalite neka pitanja, kažite nam koja?

Priča se vrti oko lika koji ima amneziju, iznova i iznova se budi na trgu njemu nepoznatog grada, dok neuspešno pokušava da pobegne četvorici maskiranih profesionalnih ubica. Kroz taj ciklus konstantnog umiranja i ponovnog buđenja na istom mestu pokušava da otkrije svoj identitet i da otkrije ko mu je smestio ubistvo. Priča je pokušaj dramatizacije nekih pitanja koja su vezana za potrebu za smislom. To su pitanja, koja kada se glasno izgovore, zvuče užasno pretenciozno, ali svi imamo strah od smrti i imamo potrebu za smislom. Priča je pokušaj da se adresira nešto tako, kroz žanrovski akcioni film.

Zašto u Srbiji, zemlji glumaca, režisera i filma, nemamo dobre akcione trilere?

Teško ih je napraviti (smeh). Desi se ponešto solidno tu i tamo, ali nije žanr koji se neguje konstantno. Ne bih znao odgovor, dosta sam fan tog žanra i ne znam zašto ga kod nas nema više, to i mene zanima, voleo bih da ih ima više.

Da nije možda novac ključan problem?

Da, novac jeste problem svakako, kada se snimaju acione scene snima se dosta manje kadrova dnevno nego što je uobičajeno i potrebno je dosta vremena da se dobro izorkestrira i izvede akciona scena. Svakako te scene jesu skupe, ali nisu nemoguće. Današnja tehnologija dopušta da se kroz kreativne kompromise dostigne nivo kvaliteta koji je sasvim zadovoljavajuć. Mi smo imali velika budžetska ograničenja, ali smo se dovijali na razne načine. U suštini, najskuplja stvar kod akcionih scena je vreme, imali smo dane snimanja gde snimamo samo tri kadra, nasuprot drugim danima kada smo snimali po 15.

Da li je to i stvar mentaliteta, naši najbolji i najpoznatiji akcioni filmovi su - ratni?

Jesu. Nisam savršeno upoznat s tim, ali partizanski flmovi koji su se radili u prošlosti su imali vrlo impresivne akcione scene, koje nisu bile nimalo naivne. Verovatno nam je podneblje takvo. To je i bio moj pokušaj, hteo sam da naprvimo priču koja je odvojena od problema koji su možda previše obrađeni na domaćem filmu u poslednje vreme. Tu leži naš identitet i te priče su vrlo jake, ali hteli smo da napravimo neku vrstu osveženja, grad u kome se film odvija nema konkretno ime, priča je univerzalna i nije vezana za određenu zemlju ili grad.

Da li ovakvi filmovi imaju prođu na našem tržištu?

To ćemo da vidimo. Definitivno pokušavamo nešto što je nesvakidašnje tako da ni ja ne znam, na publici je da rasudi.

S obzirom na to da u bioskopima haraju domaće melodrame sa istorijskom i književnom pozadinom, da li se osećate pomalo kao crna ovca zato što snimate ovakav film?

Ne bih iskoristio toliko drastičan izraz (smeh). Nisam previše razmišljao o tome, sam proces pravljenja filma je toliko naporan da gledam da ispratim sve. Završili smo film pre nekoliko dana u Sloveniji, bili smo na finalnom miksu. Sam proces pravljenja filma je isključiv za događaje u okolini. Znam ljude koji su paralelno sa mnom pravili debitantske filmove i kada prođete kroz taj proces naučite da poštujete svaki film koji uspe da bude napravljen. Za sada se ne osećam kao crna ovca, ali videćemo.

Koji vam je bio najveći izazov dok ste snimali akcioni triler?

Broj lokacija je bio velik izazov i sam karakter lokacija, jer smo snimali u centru Beograda. Pokrili smo sve ulice oko Knez Mihajlove, uključujući i nju, i na tim ulicama smo radili neke od kompleksnijih scena. Snimali smo i u Novom Sadu, u podzemnim prolazima Petrovaradina, u Deliblatskoj peščari smo snimali eksterijere, imali smo puno enterijera u Beogradu i svaka nova lokacija je bila teška za adaptiranje filmskom snimanju. Kao i vreme, bilo je potrebno mnogo više nego što sam mislio. Sve to zajedno kada se spoji nastane teška stvar za izgurati, ali uspeli smo da izguramo.

Vašim američkim kolegama često je najveći problem odbor cenzora, kako stvari stoje s vašim filmom i kako je ocenjen, za koju publiku?

Nismo nailazili na probleme tog tipa, jer ne znamo tačno kada će film krenuti u bioskopsku distribuciju. Ovo nam je prvi izlazak na domaći festival, nadamo se da ćemo imati i premijere na stranim festivalima pre nego što krene na jesen distribucija. Još nismo imali precizne razgovore na tu temu, čini mi se da nemamo problem tog tipa jer nema eksplicitnog nasilja u filmu. Po mojoj proceni, to bi bio PG13 u američkom sistemu, ima pucnjave, ljudi umiru, glavni lik više puta. Ali u skorije vreme je bilo domaćih filmova sa dosta eksplicitnijim sadržajem, pa su opet imali bioskopsku distribuciju. Gledao sam da ostanemo u granicama, da bilo koje nasilje i sadržaji tog tipa ne budu prisutni ako baš nisu potrebni za priču i saživljavanje sa glavnim likom.

Da li vas to ometa i ograničava kreativno, šta ako ne bude dozvoljen za mlađe od 16 ili 17?

Ovo je nezavistan film, to je prednost manjeg budžeta, manjak pritiska tog tipa. Što je veći budžet, to je pritisak veći, jer više ljudi u odelima koji predstavljaju studio stoje iza filma. Taj tip pritiska nije postojao, maltene sam ga pravio sam sebi (smeh). Nadam se da ću nastaviti da snimam akcione trilere. Trenutno sam u fazi razvoja novih projekata, imam konkretnu ideju i ne želim da se zalepim za taj žanr, ali me i te kako zanima da ostanem u tom reonu.

Deo razgovora sa Filipom Kovačevićem poslušajte na plejeru ispod:

Igor Mihaljević