FROM: Praznik malog intimnog filma

Međunarodni festival kratkog metra "FROM returnees" zakazan je za period od 28. do 29. avgusta na imanju "State of art" u Malom Iđošu. Poziv za prijavljivanje filmova je zatvoren krajem juna i festivalu je pristiglo više desetina kratkih filmova, koji se bave Romima i drugim marginalizovanim grupama, a ove godine posebno odgovaraju na temu "Lex homeless".

Direktor festivala Zoran Tairović za Oradio kaže da polako ali sigurno jedan, naizgled mali festival, raste sa velikom idejom i potrebom da ukaže na određene probleme u društvu, ponudi ideje i otvori dijaloge o rešavanju istih.

"Prošlogodišnji festival je imao izuzetan odjek u filmskoj mreži regiona, a akcenat ove godine se stavlja na najsiromašniji sloj ljudi, njihove živote, navike, sumnje i strepnje", kaže Tairović.  

Predviđate li neke posebne mere bezbednosti zbog pandemije koronavirusa?

Istini za volju, mislim da nešto specijalno i ne treba, jer je festival na otvorenom. To je prostor koji je veoma prostran i lep. Publika sedi na balama slame i tu je distanca više od dva metra zagarantovana, pa ne treba brinuti zbog zaraze.

Ovo je četvrto izdanje festivala, koji ste mu lajtmotiv dodelili?

Osnovni umetnički izazov, ali i socijalni, jeste promena svest o ovom narodu koji je duboko u klišeu stereotipa, a sa druge strane i sve druga marginalne grupe. Tema ovog festivala je "Lex homeless" iliti "Zakon beskućnika". Radili smo takođe film koji se zove "Lex homeless" i shvatli  da ti ljudi, koji su na margini društva, itekako mogu biti interesantni za edukativni princip, jer mnogo njih je u tranziciji propalo, ali intelektualno je potpuno očuvano. Oni su samo na najnižoj materijalnoj lestvici u ovom društvu. Sve one dosadašnje teme koje smo imali u prvom, drugom i trećem festivalu smo objedinili. Dosta ljudi se vraća iz inostranstva i imaju problem mobilnosti i sve ono što je vezano za koncept kuće, socijalne bede, itd.

Pokušavate da pokažete da i oni mogu da daju doprinos kulturnom i umetničkom životu u Srbiji?

Kako da ne. Kada govorimo o Romima, oni su predominantno siromašna grupacija ljudi u našoj zemlji. Ali ne moramo da govorimo samo o Romima, možemo pričati o siromaštvu kao klasnom pitanju, to je sada svima već jasno. Sve te grupe koje zovemo marginalizovanim su zapravo svakako itekako integralni prostor našeg društvenog, pa i kulturnog miljea.

Možemo li tu priču staviti u kontekst pandemije? Koliko je tim ljudima sada život otežan i hoće li se filmovi baviti tom temom?

Govori se da postoji više od 500 neformalnih romskih zajednica u Srbiji koje nemaju vodu. Već sama ideja da nemate vodu, stvara veliki pozor da postoji mogućnost epidemije i zaraze. Međutim, koliko vidim, za sada, kada su u pitanju nehigijenska naselja, stvar je pod kontrolom, jer nema nekih ekscesnih pikova. To znači da Romi imaju koliko toliko svesti o ovoj situaciji, higijeni i svemu što je potrebno da se zaštite, bez obzira na okolnosti.

Koliko je festival FROM uspevao da skrene pažnju javnosti na probleme marginalizovanih grupa.

Festival FROM je zasnovan na principima formalno vidljivih i nevidljivih faktora. Tu se pojavljuju pojmovi poput inkluzivnosti, decentralizacije, ekonomičnosti, afirmativnih mera... Ono što je mnogo bitnije je to da smo i u regionu i šire prepoznati, jer stiže sve više filmova iz celog sveta. Uspeli smo za tri godine da budemo prepoznati na filmskoj mapi sveta. Što se tiče samog sadržaja, a to je kratki metar sa temom "Lex homeless", analizu ćemo raditi tek kada se završi festival. Imali smo veliki odijum autora iz sveta, a što se tiče posetilaca, mi ne pretendujemo da budemo veliki festival, već tražimo modalitete da se bavimo workshopovima, edukacijom i razgovorima. Taj broj ljudi koji posećuje festival je potpuno u skladu sa konceptom festivala.

Koga ove godine očekujemo na festivalu?

Čekamo odgovor Gorčina Stiojanovića. Moguće da ćemo prikazati njegov film "Porajmos", što bi bilo veoma značajno za nas. Sigurno nam dolaze Ivan Velisavljević teoretičar filma i Marko Kostić reditelj. Dolazi i Dragomir Zupanc kao direktor "State of art". Biće više od dvadeset reditelja i filmskih radnika. Za ove četiri godine podršku su nam pruižili Slobodan Šijan, Goran Paskaljević, Danica Maksimović, Ana Sofrenović i mnogi drugi. U principu, to je praznik filma i to onog malog i intimnog koji pleni dušu.

P. Klaić