Afrička grlica - profit za povlašćene

Objava lovostaja na afričke grlice, a potom i opovrgavanje zbog već ugovorenog lova, poteglo je mnogobrojne rasprave u Skupštini, nakon čega se oglasio i premijer Srbije. Društva za zaštitu ptica navode da je u pitanju samo čist profit pojedinaca, dok se bezobzirno istrebljuje vrsta, koja je samo još jedna u nizu ptica i životinja žrtava nekontrolisanog lovnog turizma. 

Foto: Denis Cachia

Nedoumice oko toga zbog čega je grlica koja se naziva afričkom važna za Srbiju kulminirale su govorom premijera Srbije u skupštini, koji nije pokazao interesovanje za očuvanje ove vrste. Afrička grlica je ptica selica koja je nedavnim aktom Ministarstva poljoprivrede stavljena na listu strogo ugroženih vrsta, zbog čega je nakon 15 godina njenog istrebljivanja objavljen lovostaj do 2017. godine.

Posle samo 15 dana od objavljivanja lovostaja, lovačka udruženja su se pobunila navodeći da će srpski lovni turizam pretrpeti ogromnu štetu jer je preko 400 lovaca već rezervisalo hotele.

"Strašno me je briga šta je afrička grlica. Kad ste rekli da 400 ljudi neće moći da ostavi novac državnoj kasi... E ja živim za to da im uzmemo novac, da to ostane i sad mi treba da štitimo afričku grlicu. Baš me briga za zaštitu grlica", eksplicitan je bio premijer Aleksandar Vučić.

Ubrzo potom na društvenim mrežama je kulminirala akcija #JaBrinemZaGrlice i #grlice gde se više od 80.000 ljudi uključilo u ovu onlajn raspravu i podelilo slike uz haštag.

 Na pitanje da li je grlica u Srbiji zaista ugrožena, predstavnik Udruženja za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić kaže da je to vrsta o kojoj se brine već 15 godina, a 2003. je pokrenuta inicijativa da se ta vrsta zaštiti jer je godišnje preko 100 hiljada grlica ubijeno.

"Tada je bila aktuelna afera "Balkanska ptica", kada je pronađen veliki tovar ubijenih ptica koje su ugrožene vrste. U pitanju je bio italijanski kamion koji je ptice prevozio u tamošnje restorane u kojima su one i dalje delikates", ispričao je Ružić. Od tada, dodaje on, broj grlica je opao za 80 odsto, a 30 odsto samo u Srbiji.

  Opravdanje za ubijanje

Prema rečima predsednika komisije za zaštitu divljači Zorana Ristića iz Lovačkog saveza Vojvodine, godišnje se određuje kvota grlica za ubijanje, koja je u proseku od nekoliko hiljada. Ristić kaže da se ipak brine o tim vrstama jer je ranije kvota bila i nekoliko stotina hiljada.

"Imamo najbolje podatke kad je planiranje odstrela u pitanju. Ne lovimo grlice bez kvote kao i kada je reč o ostalim vrstama divljači. Njihova sezona lova se skratila. Kad ne znate šta ćete da radite, dajte da zabranimo lov, a to nije rešenje", rekao je on.

Sa druge strane, Ružić tvrdi da se kvote određuju skandalozno. On navodi da je nemoguće izbrojati tačan broj grlica, zbog čega one ne mogu ići na lovnu listu, samim tim se krši zakon.

"Lov na migratne ptice je konstatno kršenje u zakona. Kada su u pitanju grlice, cena je 2,5 evra po ptici, puta nekoliko hiljada koliko se ubije, pa kakav je to biznis? Koliko tu novca stiže u Srbiji?", pita se Ružić.

Ružić takođe skreće pažnju na to da lovačka udruženja takođe krše zakon samim tim što organizuju nešto što je u nadležnosti ovlašćenih turističkih agencija. Prema njegovim rečima, ovdašnje agencije za lovni turizam drže stranci, pa novac opet ne ostaje u Srbiji.

Izgovor za ubijanje grlica, lovačka udruženja takođe navode da je u pitanju ptica koja je štetočina i koja je samo u prolazu. Takođe predstavnik udruženja za zaštitu i očuvanje ptica, Draženko Rajković kaže da je to autohtona vrsta na tlu Evrope i da se tu se gnezdi.

"Ove godine je izašla crvena knjiga ptica Evrope i grlica je među vrstama koje su ranjive. Pad brojnosti se ne može tačno utvrditi, međutim jedan od sigurnih uzroka je nekontrolisan lov na Balkanu i južnoj Evropi", tvrdi Rajković.

Rajković još dodaje da je Srbija crna tačka kada je u pitanju broj grlica i da broj nekontrolisano opada. Rajković i Ružić takođe dodaju da će se i dalje boriti za očuvanje ove vrste uprkos tome što svakodnevno dobijaju pretnje da to ne čine. 

 Nataša Šaru