"Žolnai" dobar model za naš Youth Polis

Žolnajeva kulturna četvrt u mađarskom gradu Pečuju odličan je primer kuda i kako bi Novi Sad i njegova omladina mogli da se razvijaju u narednih nekoliko godina. Naš grad je ozbiljan kandidat za Evropsku omladinsku prestonicu 2018. i Evropsku prestonicu kulture 2021, a na primeru bivšeg industrijsko - keramičarskog kompleksa Žolnai shvatili smo da su paralele između njega i naše Kineske četvrti, budućeg Youth Polisa, odlična polazna tačka ka unapređenju novosadske kulture, privrede i turizma zasnovanog na omladinskoj inicijativi.

Predstavnici deset omladinskih organizacija juče su sa novinarima posetili kompleks Žolnai zahvaljujući naporu Exit Fondacije i podršci Grada Novog Sada. Lep panonski gradić sa oko 120.000 duša bio je Evropska prestonica kulture 2010, zbog čega je, između ostalog, Žolnai kulturna četvrt bukvalno preporođeno dočekala drugu dekadu milenijuma.

Sa nekoliko otvorenih bina, koncertnom dvoranom, multimedijalnim centrom, tri fakulteta, gradskim kulturnim centrom, muzejom keramike i porcelana, unosnim manufakturama, lutkarskim teatrom, ugostiteljskim objektima, planetarijumom, sportskim terenima… Žolnai je postao daleko više od čvorišta za mlade i legendarnog imena u svetu porcelana.

Danas je on glavna pečujska pokretačka snaga dobrih ideja, stvaralaštva, privrede i turizma, a sa ulaznicom od osam evra samoodrživ kompleks kog je tokom godine posetilo više od 250.000 ljudi.

Predsednik Upravnog odbora Exit Fondacije Nemanja Milenković kaže da je fantastično što je zaživela ideja kandidature Novog Sada za Omladinsku prestonicu Evrope. On se nada se da će Youth Polis u Kineskoj četvrti biti snažan adut Novog Sada za dobijanje te prestižne titule, koja bi poslužila kao ozbiljan vetar u leđa šansi da naš grad postane i Evropska prestonica kulture 2021.

"Zbog toga smo došli u Pečuj, jer je Žolnai industrijska zona bila svojevrstan adut i za Pečuj kao kandidata, a potom i Evropsku prestonicu kulture 2010. Iskustvo koje smo dobili je fantastično, a s druge strane, odlično je što su se omladinske organizacije ovde okupile i zajedno s medijima kroz druženje i vizualizaciju postavili sebi cilj koji ćemo valorizovati u vremenu koje sledi", rekao nam je Milenković i objasnio šta bi Youth Polis značio mladima u Novom Sadu:

"Imao bi trostruku funkciju. Tamo bi se smestile omladinske organizacije i zdrav privredni sektor koji je definisan kroz mladu i samoniklu kreativnu industriju, koja je postala zaštitni znak Novog Sada. Zanati, festivalska i gejming industrija, IT sector - cilj nam je da kroz Youth Polis sve bude na jednom mestu, da se umreže omladinski centri, zaposle mladi u kreativnoj industriji i ojača gradski turizam.

Pečuj je potvrdio ispravnost onoga što je Emir Kusturica uradio u Drvengradu i Andrićgradu i toliko benefita za jedan grad samo su razlog više da u priču sa Youth Polisom uđemo punom parom", podvlači Milenković i podseća da mi ne treba da pravimo kopiju Žolnaija, već da izrazimo sopstveni identitet u Kineskoj četvrti.

Kao malo šta u Srbiji, projekat Youth Polisa i podršku kandidaturi za Evropsku omladinsku prestonicu pružili su gradska i pokrajinska uprava te i ostali "ključni igrači". Predsednica lokalne kancelarije AIESEC-a Vanja Todorović smatra da omladinskom sektoru u Novom Sadu najviše nedostaju udruženost i povezanost.

"Da zajednički rešavamo probleme i postižemo ciljeve. Prvi put smo kao omladinska organizacija seli i videli koliko sličnih stvari radimo i šta dalje možemo učiniti. Mi želimo da odemo daleko sa Gradom, Exit Fondacijom koja je ovo pokrenula i sa udruženim omladinskim sektorom. Mi tek učimo da radimo zajedno i Youth Polis će nam omogućiti da utičemo na rad jedni drugih i ostvarimo svoje ideje. Posle dugo vremena, glas mladih se ponovo čuje zahvaljujući Gradu i Exit Fondaciji."

Kompleks Žolnai ostavio je jak utisak i na predsednika Studentske unije Srbije Nikolu Srdića.

"Dobre praktične primere ćemo moći da iskoristimo i u Novom Sadu. Ovde je ceo deo grada pretvoren u omadinski centar i na jednom mestu je pojačan protok mladih ljudi i kreativnih ideja. Omladina ima najviše energije da promeni stanje u društvu i ovakva mesta povećane koncetracije ideja i aktivnosti su dobar primer iz Pečuja."

Naš domaćin u Pečuju Damir Resinović naveo je potencijalne prepreke i opasnosti kandidaturi Novog Sada za Evropsku omladinsku prestonicu.

"Racionalno upravljanje infrastrukturom, proračun troškova i samofinansiranje su jako važni. Treba razmišljati dugoročno, jedno su vizije i snovi, a drugo realnost. Pristupite ozbiljno problemu samoodrživosti pojedinih objekata, radite na proračunu i razmišljajte na duge staze. Generisaćete dosta radnih mesta i mogućnosti za mlade i najveća prepreka mogu biti proračun i kalkulacija samoodrživosti objakata."

Pređimo za sekund na opipljive brojke i teme. Nakon posete Žolnai centru svima je jasno da će Gradu, Exit Fondaciji i mladima biti neophodan svež novac spolja. Pečujski raj za mlade izgleda tako mahom zahvaljujući višegodišnjim investicijama teškim 38 miliona evra, od čega je Evropska unija obezbedila skoro 90 posto novca.

U svetu surovih cifara je nedvosmisleno jasno zašto su novosadske kandidature za dva stolovanja toliko važne za nas, budući da u ovakvoj ekonomskoj situaciji Grad dugoročno neće imati para da samostalno podigne neophodnu koncertnu dvoranu, Muzej savremene umetnosti i moderan Youth Polis, da navedemo samo par investicija, i da su nam najveće šanse za jačanje kulture upravo aktuelne kandidature i pristup evropskim fondovima - ukoliko pobedimo. 

Kulturna četvrt Žolnai sama po sebi izgleda dovoljno privlačno i uređeno da smo sreli i mladence koji su tu došli da se fotografišu, a domaćini su nam rekli da je tamošnja sala jako popularna za privatne zabave. Legendarni Vilmoš Žolnai posao sa keramikom i porcelanom započeo je sredinom 19. veka, da bi napornim radom kompletne porodice vremenom izrastao u industrijalca za čijim su proizvodima uzdisali evropski dvorjani i buržoazija jednako.

Muzejska postavka vredna preko tri miliona evra govori sama za sebe i šteta je što su neke tehnike izrade izgubljene smrću, ratovima, promenom režima i emigracijom ugledne familije, čiji su potomci nakon restitucije odlučila da ne prihvate nazad kompleks nacionalizovan tokom komunizma, koji sada pripada gradu Pečuju.

Nakon muzeja Žolnai porcelana i keramike posetili smo i elitnu firmu Hamerly koja ručno šije rukavice za najbogatije, ali i smrtnike, pod brendom "1861".

Gornja ulica Žolnai kvarta posetiocima nudi ukusno dizajnirane lokale, pekare i druge prodavnice. Zanimljivo je bilo videti način na koji se bivša fabrika prilagodila novoj nameni i na svaki detalj se pazilo. Bilo da se radi o infrastrukturi, zelenim površinama, statuama i heraldičkim legatom, Pečujci su vodili računa da Žolnai kvart ostane što više autentičan ne gubeći na funkcionalnosti.

Sam Pečuj je više nego simpatičan i uređen panonski gradić u kom srednjeevropsko nasleđe, estetika secesije, zaostaci socrealizma i liberalni kapitalizam nekakao drže zajednički korak, zbog čega grad u centru deluje skladnije nego naš.

Budući da Žolnai kvart nikada ne spava, već danas je u njemu počeo evropski festival horova Evropa kantat, zbog čega nas nije iznenadilo da smo u centru Pečuja na biciklu sreli, kao da smo u Novom Sadu, Bogdana Đakovića, dirigenta hora Sveti Georgije novosadske Saborne crkve. Želimo im uspeh, a mi se nadamo da će nam mađarske kolege uzvratiti posetom i jednom, slično nama, pisati o novosadskom Youth Polisu.

Igor Mihaljević