...
TRENUTNO00:00 - 10:00Music Mix by Majkić

Društvo

Zloupotreba tehnologije prenosi nasilje iz stvarnog sveta na internet

24.02.2021.

Mnogo toga je doneo 21. vek, između ostalog i razvoj tehnologija. Pandemija koronavirusa sve nas je preselila u digitalni svet, koji je na žalost, još više otvorio vrata digitalnom nasilju. Definicija kaže da to predstavlja svaki oblik nasilja koje nastaje upotrebom digitalnih tehnologija - širenje neistina ili objavljivanje nečijih provokativnih fotografija, slanje pretnji, lažno predstavljanje, slanje neprikladnih poruka i mnogo šta drugo.

.

Neka od čestih pitanja u vezi sa ovom temom su: da li sam žrtva digitalnog nasilja, koje su posledice, kome da se obratim, kako da sprečim zloupotrebе podataka i slično.  

Psihološkinja i docentkinja na Filzofskom fakultetu u Beogradu Dobrinka Kuzmanović je i koautorka istraživanja Korišćenje interneta i digitalne tehnologije kod dece i mladih u Srbiji. Ona kaže da je prema istraživanju "Deca Evrope na internetu", oko četvrtine mladih iskusilo neki oblik nasilja, a da je znatno veći broj onih koji trpe neki oblik nasilja u digitalnom okruženju, nego onih koji priznaju da su vršili nasilje.

"Veoma je važno da mladi osveste svoje motive i svoje ponašanje, bez obzira na to da li je reč o digitalnom ili izvandigitalnom okruženju. Isto tako, bitno je da budu proaktivni kada je reč o načinu na koji reaguju kada je takvo ponašanje u pitanju. Na primer, u istraživanju 'Deca Evrope na internetu' najveći broj mladih, kada trpi digitalno nasilje, reaguje na nekonstruktivan način. Ignorišu problem, nadaju se da će nestati, pokušavaju da se osvete osobi, blokiraju, zatvaraju aplikacije. Mali procenat čak prestaje i da koristi internet. Samo jedna desetina se ponaša tako što prijavljuje problem. Oni kažu da znaju da help centri postoje na internetu, da postoje centri za pomoć i opcija prijavljivanja, ali nisu skloni tome. Mali je procenat onih koji traže podršku nakon negativnog iskustva. Polovina njih traži podršku od vršnjaka. A čak jedna četvrtina kaže da nisu razgovarali ni sa kim", ističe Dobrinka.

Zanimalo nas je i da li mladi znaju da prepoznaju digitalno nasilje?

Mislim da ga ne bih znao prepoznati, ali da bih nakon određenog vremena posumnjao na to i onda bih se posavetovao sa nekim i potražio pomoć.

Da, to bude uglavnom u vidu nekih prozivki i to je toliko bezveze, jer ljudi nalaze svoje lične interese i osećaju se ugroženim, a ne bude ništa bitno. Jedino što razumem je kada neko kaže nešto izuzetno uvredljivo. Onda treba reagovati protiv toga.

Znala bih da prepoznam. Imala sam drugaricu koja je dobijala neke nepristoje komentare na slikama i u porukama. To je veliki deo našeg društva, nažalost, pogotovo u digitalnim medijima.

Protiv sam bilo kakvog vređanja bilo koga, u bilo kakvoj formi na društvenim mrežama i bilo kakvoj formi hejt komentara. To je odvratno. Ima toliko ljudi koji se kriju iza ekrana. Znam ljude koji su uživo fini, a preko društvenih mreža znaju da vređaju na načine koje uopšte nisi očekivao.

digitalnonasiljeee png

Igor (26) je prvi androgeni model u Srbiji, a kroz određene periode života suočavao se sa nerazumevanjima i napadima. Uprkos tome, kroz život ide pozitivno. Igor kaže da je načisto sa sobom, ali da je imao problema zbog toga što je drugačiji. Svoju priču je rešio da ispriča zbog drugih, kako bi im poručio da je ok biti svoj i drugačiji i kako bi probao da im olakša postojeće stanje.

"Ranije su pisali, pretili da će me prebiti kada me vide na ulici ili slično. Bilo je i nekih monstruoznih, pritom i morbidnih poruka. Meni je to sada stvarno smešno, ali sam bio oprezan za svaku stvar. Nikada ni moji nisu mislili da ću napraviti neki nepromišljeni korak, jer su imali poverenja u mene. Tada Instagram nije bio must have. Sad je to postalo jako dostupno svima. Ljudi su previše u digitalnim stvarima. Ima mnogo manijaka. Ljudi su postali perfidni. Dvolični su, trolični, petolični... Ima ih svakakvih, da ne znaš šta ko misli", kaže Igor i dodaje da nasilje mora da se prijavi.

"Treba govoriti, čim se oseti neka anksioznost. Pogotovo ako roditelji negiraju neke stvari, onda deca i mladi ne znaju to da akumuliraju. Ako ne možeš sa roditeljima da pričaš, onda potraži nekoga sa kim može", ističe on.

Krajem 2019. godine i početkom 2020. Autonomni ženski centar radio je istraživanje o digitalnom nasilju i mladima. Sanja Pavlović iz te organizacije kaže da su prvenstveno hteli da istraže pojavu digitlnog nasilja među partnerskim vezama mladih. To je podrazumevalo ispitivanje o komunikacijskim navikama mladih i izgledu srednjoškolskih veza, s obzirom na to da se većina toga, osim uživo, odvija i preko interneta.

"Najznačajnije se pokazalo to da je više od polovine devojaka uzrasta od 14 do 19 godina bilo izloženo nekom vidu onlajn seksusalnog uznemiravanja, odnosno, komentarima sa seksualnom konotacijom. Sa druge strane, više od polovine momaka istog tog uzrasta bilo je izloženo onlajn pretnjama po fizičku bezbednost. Potvrdile smo ono što nam je i bila pretpostavka, a to je da su, kada govorimo o nasilju u vezama, žrtve pre svega devojke, a nasilici su pre svega momci. Dakle ta rodna dimenzija prisutna je i u partnerskim vezama mladih. Tehnologija je donela brojne prednosti, ali je otvorila i nove prostore za sprovođenje nasilja. Zloupotreba tehnologije predstavlja produžetak nasilja koje se dešava i u stvarnom svetu. Ona je omogućila i pojačane mehanizme kontrole, izolacije, pritisaka, u smislu vređanja i omalovažavanja", kaže Sanja.

nasiljeee png

Autonomni ženski centar je pokrenuo i sajt koji se bavi informisanjem i edukacijom mladih o ovoj temi.

"Sajt je na adresi mogudaneću.rs i zamišljen je kao prostor koji je informativno edukativan, ali ima i zabavne sadržaje kako bi bio adekvatan za mlade ljude. Tu smo pre svega htele da stavimo ona znanja za koja smo kroz ova istraživanja primetile da su potrebna mladima. Otvorile smo i teme poput sekstinga i osvetničke pornografije, ali i drugih vidova nasilja", ističe Sanja.

U sprečavanju zloupotreba, manipulacije i nasilja na internetu veliku ulogu ima i digitalna i medijska pismenost. Novinar i fektčeker u Fake News Tragaču Stefan Kosanović kaže da provera informacija na internetu danas uopšte nije laka. Prema njegovim rečima, mladi su zatrpani sa raznim objavama na društvenim mrežama i portalima, ali on ističe da je važno razviti svest o tome kojim izvorima verovati i proveravati stvari.

"Internetska pismenost ne podrazumeva samo ulazak na pretraživač ili pravljenje profila na društvenim mrežama, već i medijsku pismenost, kao i sposobnost svake individue da izdvoji vreme i istraži informacije. Brojna istraživanja su pokazala da su ljudi spremniji da traže informacije koje će da potvrde njihov stav ili mišljenje, a ne da ih opovrgnu. Tako da je to i pitanje sposobnosti da priznamo da to što smo pročitali na internetu nije tačno i da primimo nova znanja i razaznamo odakle treba da primimo takva znanja. Lažni i manipulativni sadržaji utiču i na nasilje, što na internetu, što uživo", kaže Stefan i dodaje da je glavni trik ukoliko vas neki profil uznemirava da to prijavite policiji.

"Po mom mišljenju, ni jedna druga metoda ili softver nije odgovarajući. Svako nasilje mora da bude sankcionisano i za tako nešto ne treba da čekate. Nije to samo uznemiravanje sa nekih profila. To je direktno i najjače može da vas pogodi, a znam mnogo primera da nekoga pogode komentari. Ali direktno uzenmiravanje i uvrede su veoma opasne, pogotovo uznemiravanje seksualne prirode i to što pre mora da se prijavi", naglašava Stefan.

Digitalno nasilje je jednako opasno kao i bilo koje drugo nasilje. Ono se može uporedo dešavati sa nekim drugim oblicima. Međutim, iza digitalnog nasilja postoji trag, te ga je mnogo lakše dokazati od nekih drugih vrsta nasilja. Kao i u nekoliko prethodnih tekstova poručujemo vam da o nasilju ne ćutite, a ovog puta i da na internetu budete obazrivi i odgovorni.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić


Foto: Canva.com

Možda te još zanima:

.

Testiranje na koronu preko kartice

BinaxNOW je covid-19 kartica kompanije Abot, koja daje rezultate testa za samo 15 minuta, piše sajt PCPress.  Rezultati su dostupni…

.

Slušaju nas neki novi tinejdžeri

Psihomodo Pop jedan je od najpopularnijih rokenrol sastava bivše Jugoslavije. Nastali su 1983. a ovih dana ponovo su aktuelni, uz…

.

Digitalna pisaća mašina

Pre par godina, na tržište je izašao uređaj nazvan Freewrite. Izgleda da se kompanija Freewrite posle nekog vremena vratila i…

.

Tamo gde digitalna umetnost počinje

Umetnost uvek nađe put do svojih obožavatelja ali ako želite da ubrzate taj proces i da budete deo zajednice koja…

.

Da li su nam potrebni digitalni zaštitnici?

Prema nedavno objavljenom Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS), svaka treća mlada osoba u Srbiji doživela je digitalno nasilje.…

.

Osvetnička pornografija ostavlja trajne posledice

Nedavno je otkrivena grupa u kojoj je više od 36.000 muškaraca sa Balkana, preko platforme Telegram, razmenjivalo sadržaje osvetničke pornografije…

  • 00:00 Music Mix by Majkić
  • 10:00 Pre podne na O radiju
  • 10:30 Tehnologija

Anketa

Koji je najbolji način da se zaustavi širenje koronavirusa?

Oradio logo