Živimo u svetu desnorukih ljudi

Da li ste znali da je na planeti svega deset odsto levorukih ljudi? Baš zbog toga što su u manjini, često se dešava da im je život nešto teži nego većini, što zbog čudnih pogleda, što zbog toga što levoruka osoba "sve radi naopako".

U Simpsonovima, Ned Flenders ima svoju radnju za levoruke ljude, a opet je najreligiozniji lik u seriji. Ono zbog čega se "levo" vezuje za loše je, kako naučnici navode, najverovatnije religija, jer je u Hrišćanstvu Bog otišao na desnu a đavo na levu stranu, dok se u Islamu levom rukom ne pozdravlja. Treba ipak biti svestan toga da se ove činjenice vezuju za stariju populaciju, dok mlađa nema taj kulturološki usađen momenat.

Levorukost je nešto sa čim se dete rodi i naučno je dokazano da taj fenomen ne može da se objasni, što se ranijih godina nije moglo prihvatiti, pa je dolazilo do prisiljavanja dece da pišu desnom rukom. Zbog toga, psiholog Miloš Raič, koji je i sam levoruk, kaže da ovakve odluke roditelja mogu izazvati negativne posledice po dete i njegov dalji razvoj.

"Postoji jedna priča koju nam je profesor ispričao na Fakultetu. Dok je radio u bolnici, došli su mu roditelji sa detetom koje je imalo tikove i čudno se ponašalo. Oni su sa sela, imali su niski ekonomski status i to dete je imalo učiteljicu u selu koja se hvalila time da su joj svi đaci desnoruki. Kad je dete došlo kod profesora, on mu je dao olovku, jer kad ti dođe dete daš mu nešto da crta i čim je video da dete nevešto hvata olovku u ruke znao je u čemu je problem. Dete je bilo levoruko i terano je da piše desnom rukom. Čim je prestalo da piše desnom i vratilo se levoj ruci, tikovi su prestali i sva čudna ponašanja", objasnio je naš sagovornik.

Međutim, evidentno je da desnoruki kao većina imaju različite pogodnosti, od korišćenja makaza do velikih mašina i ozbiljnih oprema. Zbog toga, kada se priča o ovoj temi često se navodi podatak da u Americi godišnje pogine više od 2.500 ljudi samo zato što koriste opremu za levoruke. Nerazmišljanje o levorukim osobama nekad dovodi i do sprečavanja obavljanja određenog posla. Naš sagovornik Miloš Raič nam je ispričao klasičan primer diskriminacije u poslu.

"Naišao sam na neke priče levorukih osoba kako su, na primer, bili odbijani za neke poslove. Jedan momak u Americi se prijavio da prodaje sladoled, ali je u oglasu izričito stajalo da osoba mora da bude desnoruka jer je ta mašina napravljena isključivo za desnoruke, pa je on odbijen jer je levoruk", kaže Miloš Raič.

U zavisnosti od godina i polaska u školu, mišljenja i iskustva levorukih su podeljena.

Nikad se nisam osećala drugačije, uglavnom ljudi sa oduševljenjem prihvataju to što sam levoruka, doduše uz komentare da su levoruki pametniji ili da će umreti brže nego drugi ljudi. Imam problema sa korišćenjem makaza. Bar u mom slučaju, ja nisam diskriminisana.

Kao klinac sam bio levoruk, u jednom trenutku me je učiteljica u osnovnoj premestila da sedim sa desne strane klupe zbog čega smo se sudarali rukama i onda sam jednostavno naučio da pišem desnom. Tada su se sve moje motoričke funkcije izokrenule, zbog toga sam godinama išao kod psihologa i logopeda, radio motoričke vežbe, učio sebe da koristim desnu ruku. Trenutno sve učim levom rukom. Sada nemam problema ali sam kao dete bio diskriminisan.

Nisam bila diskriminisana, više je tu bilo čudnih pogleda i komentara. I to je uglavnom od starijih osoba, mlađi to ne vide u tom kontekstu kao stariji.

Iako izgleda kao bezazlena stvar, socialno prihvatanje drugačijeg ume da bude veliki korak za dete koje prvi put uzme olovku u ruke. Psihološkinja Ivana Perić, koja je takođe levoruka, kaže da voli svoju levorukost i da je ne ometa u svakodnevnom funkcionisanju.

"Kao levoruka osoba nikad nisam doživela neku neprijatnost od strane socijalne okoline. Obično je reakcija pozitivna u smislu da im to bude simpatično ili navode koga sve u svom okruženju znaju, ko je levoruk. Ono gde se diskriminacija može videti je generalno odnos društva prema levorukima, koji je prouzrovao dugu tradiciju, krajnje neopravdanu, da se deca sa preferencijom leve ruke teraju da pišu desnom. To bilo podržano od strane škola. Povremeno čujem da se to i danas dešava", kaže Ivana Perić.

Oba naša sagovornika kao rešenje navode apelovanje na roditelje da ne teraju svoju decu da pišu drugom rukom od one koje prirodno biraju. Preferencija strane tela je normalna pojava a ako se to nasilno sprečava, može dovesti do disleksije, tikova i promene ponašanja. Zbog toga je jako bitno da se sledeći put, ako vidite dete ili stariju osobu koja piše levom suzdržite komentara "Ti pišeš levom" jer u tome nema ništa drugačije od onog što vi pišete desnom.

Svetlana Paramentić