.
Trenutno
Radio Gruvanje
 Alma Kovčić
Društvo / Zdravlje

Zloupotreba sedativa i dalje masovna

31.01.2019.

Zloupotreba lekova za smirenje je u opadanju poslednjih godina i sve je manje ispisanih recepata. Sa druge strane, na crnom tržištu još uvek je moguće nabaviti sve te lorazepane, bromazepane, trodone i ostale lekove kojima deo stanovništva rešava sve stresne situacije u životu.

.

Kolike su razmere zloupotrebe psihoaktivnih lekova, kakve posledice oni ostavljaju i kako ih se otarasiti, pričali smo u emisiji "Za i protiv".

Više od 600 000 građana Srbije podiglo je legalno lekove za smirenje u 2017. godini, kaže statistika iz dana u dan.

Kod adolescenata i mladih zloupotreba lekova za smirenje najčešće ide ruku pod ruku sa alkoholom, što može biti fatalna kombinacija. Sve i da alkohol ne igra sporednu ulogu u ovoj priči, antidepresivi izazivaju brzu i ozbiljnu zavisnost i veoma je teško otarasiti se potrebe za njima.

Naš prvi sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, psihoaktivne lekove je počeo da uzima kao tinejdžer, a jedini razlog bila je dosada. To konzumiranje tableta ubrzo se pojačalo i alkoholom, a onda mu se život potpuno raspao.

"Počeo sam da pijem tablete kao klinac, a onda sam ih i mešao sa alkoholom. To me je navelo da počnem da se kockam i da skitam, zbog čega sam rasturio porodicu i upao u ozbiljne probleme. Kada sam shvatio koliko sam zavisan od alkohola i lekova, prijavio sam se na kliniku i tu sam, uz pomoć veoma ljubaznog osoblja nekako uspeo da se izvučem. Sada sam čist, misli su mi čiste i siguran sam da neću ponavljati ovu grešku", kaže naš sagovornik.

Nije Srbija izuzetak u svetu po preteranoj upotrebi lekova za smirenje, ali je svakako u vrhu. To potvrđuje i psiholog Jovan Stajić.

"Zloupotreba lekova je globalni problem i granice je teško postaviti. Ako hoćete da odredite broj ljudi koji piju lekove, to nije lako uraditi. Kod nas ima nekih istraživanja kojima smo uspeli da definišemo taj problem. Videli smo koji lekovi se najviše zloupotrebljavaju, a među njima su lekovi za smirenje, takozvani anksiolitici i lekovi za nesanicu. To ceo svet prepoznaje kao problem u smislu zloupotrebe", objašnjava Stajić

Mlade osobe, srednjoškolskog uzrasta najčešće kreću sa zloupotrebom alkohola. Zatim, u pojedinim slučajevima konzumiraju tablete ili kombinuju alkohol i tablete. To je pokazalo svako dosadašnje istraživanje o ponašanju najranjivijeg sloja stanovništva.

Evropsko školsko istraživanje o upotrebi alkohola i drugih droga među mladima pokazalo je da su srpski srednjoškolci do sada bili iznad proseka u korišćenju lekova za smirenje bez recepta, a veoma blizu evropskog proseka kada je upotreba alkohola u pitanju.

Sedam odsto naših srednjoškolaca probalo je tablete za smirenje izdatih bez recepata, dok je evropski prosek šest odsto.

depresija jpeg

Lekove za smirenje nemoguće je nabaviti bez recepta i to je činjenica makar na papiru. Kada pitate u nekoj od apoteka da li je moguće kupiti neki od antidepresiva, sasvim sigurno ćete dobiti negativan odgovor. Međutim, na terenu to izgleda malo drugačije jer se bensedini, lorazepani i druge pilule prodaju onima koje farmaceuti poznaju ili su redovne mušterije pa u njih imaju poverenja.

Farmaceutkinja Sonja Šljukić tvrdi da je nabavka i prodaja antidepresiva pod strogom kontrolom i da ima veoma malo prostora za malverzacije. Ona kaže da ne zna da li neko od njenih kolega prodaje lekove mimo recepata i kaže da je uzimanje tih lekova ozbiljan problem ukoliko se dešava bez lekarskog nadzora.

"Kontrola postoji i u apotekama. Moguće da postoji negde prodaja bez recepata, ali ja to ne mogu da tvrdim. Čak i ako nam dođe neko sa zahtevom da kupi neki od sedativa ili antidepresiva, mi mu objasnimo da ode kod lekara jer je to jedini pravi način", kaže Sonja.

Psiholog Jovan Stajić kaže da su adolescenti najranjivija grupa među onima koji zloupotrebljavaju lekove za smirenje jer to najčešće rade uz alkohol.

"Alkohol i sam po sebi deluje na naš organizam tako da nam pogoršava motoriku, način razmišljanja i mnoge druge funkcije. Kada ga pijemo sa lekovima za smirenje, efekti se multiplikuju i tu nastaje ozbiljan problem koji može biti i fatalan za one koji to rade", kaže Stajić.

Neki studenti i srednjoškolci lekove za smirenje uzimaju zbog preterane izloženosti stresu u školi ili na fakultetu. Neki time pokušavaju da maskiraju probleme kod kuće i van nje. Ono što najčešće ne znaju jeste da ti lekovi veoma negativno utiču na sve ono što im je potrebno u tom periodu života. Na motoriku, pamćenje, razumevanje...

"Nije ovisnost jedini problem kod zloupotrebe ovih lekova. Postoji niz neželjenih efekata. Efikasnost se smanjuje, a neželjeni efekti rastu. Kod starijih se povećava traumatizam, broj preloma i slično jer lekovi utiču na njihovu pokretljivost. Kod drugih je najgore to što lekovi remete učenje i pamćenje i time nanose dodatnu štetu", kaže Stajić.

depresija jpg

Valja podsetiti da je još 2011. godine uvedeno pravilo u Listi lekova prema kojoj izabrani lekari mogu da propišu anksiolitike najduže za tri meseca lečenja. Za dalju terapiju potrebno je obratiti se psihijatru koji jedini može da nam izda recept nakon tog perioda.

To je dovelo do smanjene potražnje za ovom vrstom lekova sa otprilike 10 miliona kutija za godinu na tri miliona, što je i dalje veoma visok broj izdatih recepata. Od 2014. godine pa do 2017, broj ljudi koji su dobijali antidepresive zadržao se na granici do tri miliona. Koliko se lekova popije mimo ovog sistema niko ne može da izračuna. Psiholog Jovan Stajić kaže da lek nije zamena za lekarsku intervenciju niti dugoročno rešava probleme zbog kojih ga uzimamo.

"Postavlja se pitanje šta mi očekujemo od leka. On će vam samo pomoći da se suočite sa nekim problemom. Trpeti stres i štetnost koju ima taj stres su veliki, a potencijalna štetnost leka je mnogo manja od toga. Međutim, kada počnemo da ga zloupotrebljavamo, nastaju problemi. Pravo rešenje je  da se obratimo psihijatru, a ne da sami odlučujemo šta ćemo i kada uzimati", kaže Stajić.

 P.K.

.
Tribina pod nazivom "(Pseudo)nauka i mentalno zdravlje" biće održanau petak, 18. oktobra u Kulturnoj stanici Svilara sa početkom…
.
Art terapija - sredstvo isceljenja, blagostanja i razvoja biće održana u Kulturnoj stanici Eđšeg u četvrtak, 17. oktobra. Cilj…
.
Književno popodne "Čitanjem kroz krizu" biće održano u knjižari Bulevar books u sredu, 16. oktobra sa početkom u 17 časova.
Program
Kalendar događaja
Oktobar 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
 
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
   
Anketa

Po istraživanju KOMS-a, 67 odsto mladih želi da napusti Srbiju. Da li ste među njima?