Zaštita je najvažnija, gradivo će se već nadoknaditi

Zbog široke rasprostranjenosti virusa gripa odlučeno je da se privremno obustavi rad školskih i srednjoškolskih ustanova na teritoriji cele zemlje. Naknadno će se odlučiti kako će mladi nadoknaditi ovo gradivo. Kažu da je grip najaktivniji kod dece i mladih koji idu u osnovnu školu ili su na početku srednje škole. Međutim, fakulteti rade, uredno teku ispitni rokovi i studenti izlaze na ispite, a postoje i razlozi za to.

Saradnica na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta Selkom Sadiković kaže da fakulteti postupaju u skladu sa preporukama Instituta za javno zdravlje Vojvodine i Republike Srbije.

"Epidemija virusa gripa je proglašena, ali to u nekoj prvoj fazi podrazumeva zatvaranje osnovnih i srednjih škola, to se na fakultete ne odnosi. Bila je i sezona ispitnog roka, fakulteti nisu ni radili punim kapacitetima. U narednom periodu čekaćemo preporuke, ako budu neke vanredne situacije sigurno neće ni fakulteti raditi", ističe Selka.

Slično mišljenje dele i studenti novosadskog univerziteta, koji smatraju da je odluka da se škole privremeno zatvore dobra. Oni sa kojima smo razgovarali kažu da se gripa ne plaše i misle da nema potrebe za panikom, ali i da bi u slučaju da se epidemija proširi trebalo obustaviti nastavu i na fakultetima. 

"Sezona gripa je prisutna svake godine u ovo vreme - ja se lično ne bojim toga", glasio je jedan od odgovora.

Profesorica srpskog jezika i književnosti Violeta Grujičić smatra da je dobro što su škole zatvorene kako bi i deca i profesori imali prilike da se zaštite od virusa, ali i da ozdrave i da ga ne šire dalje. Što se tiče gradiva, ono će se nekako već nadoknaditi.

"Mislim da je dobro što je nastava obustavljena jer je jako mnogo dece bolesno. Svi prosvetni radnici bi trebalo da budu vakcinisani protiv gripa svake godine. To što oni ostanu kod kuće desetak, petnaest dana neće mnogo uzeti od nastave", smatra Violeta.

Prema njenim rečima, prošle godine su gradivo nadoknadili radeći po razredima, svake nedelje po jedan razred. Časovi su bili duži i učenici za dve nedelje neće mnogo izgubiti od gradiva.

Srednjoškolac Matej Petrik (15) kaže da je odlično što u toku epidemije gripa neče ići u školu, ali ne zato jer će izbeći nastavu, već kako on kaže, ovaj grip "zna da bude baš jak".

"Za zdravu osobu je bezopasan, međutim, kod osoba koje imaju hronične bolesti nije tako. Njihovo telo je slabije i grip im pada mnogo teže. Čak sam i ja dolazio u školu polubolestan, a grip stvarno jeste dosta jak. Jednog dana sam imao temperaturu 40 stepeni. Mladi dolaze u školu jer im je puno da izostaju toliko i onda grip prenesu drugima", kaže Matej.

On dodaje da mu odgovara ovaj raspust, ali da zna da će ga odrađivati, te mu to dođe na isto.

O simptomima, lečenju gripa i o tome zašto su studenti otporniji pričali smo sa doktorom Vladimirom Kraljevićem, koji nam je objasnio zašto su srednje i osnovne škole zatvorene, a fakulteti nisu.

"Kod gripa sve počinnje vrlo naglo, bukvalno ujutru ste veoma dobro, uveče ne znate za sebe, visoka temperatura, jake glavobolje, kašalj. Kod maldih je to mnogo češće nego kod drugih, zbog toga što se mladi više 'muvaju' i druže. Kada pogledate na ulici, devojčice se obavezno grle i ljube, momci se rukuju, vrlo su blizu, a grip se prenosi direktnim kontaktom. Izbegavanje socijalizacije je jedna od glavnih mera u sprečavanju gripa", kaže Kraljević. 

Sa druge strane, studenti su na fakultetima manje zajedno, a kao stariji imaju i bolje izgrađen imunitet.

"Jedan dvadesetogodišnjak ima jači imunitet nego jedan petnaestogodišnjak, a imunitet je ključan. Mislim da je to glavni razlog za to što su odlučili da se ne zatvore fakulteti", kaže Kraljević.

Upravo je to što su ispiti u toku jedan od glavnih faktora zašto fakulteti nisu privremeno zatvoreni. Studenti su više kod kuće, a i kada dođu na ispite, u manjoj su interakciji od mladih u srednjim i osnovnim školama. Osim toga, imaju otporniji organizam. Ima ljudi koji zbog jakog imuniteta i uprkos direktnom kontaktu ne dobiju virus gripa. Doktori kažu da je greška to što ljudi misle o preventivi samo kada se razbole. Imunitet se ne razvija u roku od 24h, na njega se misli tokom cele godine, što znatno umanjuje šanse za prenošenje virusa grupa i kod srednjoškolaca, ali i kod studenata.

Ovom temom bavili smo se u emisiji "U kakvoj zemlji želim da živim", koju možete preslušati ovde:

J. Božić