.
Trenutno
Music mix by Marko
 Marko Balać
Društvo / Zdravlje

Bez panike: sledeći talas gripa slabiji od sadašnjeg

28.02.2019.

Ako je suditi po najavama iz Instituta "Milan Jovanović Batut" i Pokrajinskog higijenskog zavoda, epidemija gripa je ovih dana na izdisaju, sve je manje obolelih, iako se sprema još jedan talas koji ne bi smeo da bude intenzivniji od minulog.

.

Poslednji podaci govore o tome da je grip u ovoj sezoni u Srbiji odneo 38 života, u više gradova. Kako su počele da se pojavljuju vesti o tragičnim ishodima bolesti, u javnosti se za kratko vreme stvorila dovoljna količina straha zahvaljujući, pre svega, društvenim mrežama i tabloidima. Taj strah pretočen je ubrzo u pritisak na vladajuće političare da donesu mere koje bi doprinele sprečavanju širenja gripa. Tako je stigla odluka da se školski raspust produžava za nedelju dana, iako epidemiolozi to nisu tražili.

Osnovci i srednjoškolci ostali su još sedam dana kod kuće, dok su studenti i zaposleni nastavili sa svojim obavezama, pa je došlo i do zabune. Da li je grip koji trenutno vlada Srbijom nešto zbog čega treba svi da se zabrinemo ili ponovo vičemo "vuk", kad vuka nema.

Epodemiolog Predrag Kon kaže da Srbija ove godine i pored više desetina tragičnih ishoda, nije bila u situaciji pandemije. Kako bismo to razumeli, on je objasnio razliku između nekoliko kategorija širenja bolesti.

"Treba razlikovati prijavu od pojave epidemije i od proglašavanja koje se radi samo u slučaju pandemije, kada je nešto izuzetno i drugačije u pojavi virusa. Prijava se vrši kada aktivnost pređe iz niske u srednju i svaki okrug sam odlučuje o tome. Ako tako posmatramo, mi se nalazimo posle dva meseca na repu epidemije. Imali smo prekide epidemije zbog neodlaska u škole, zbog praznika, pa se sada čitava stvar malo otegla", kaže Kon.

grip2 jpeg

Iako je epidemija trenutno u padu, valja znati i da li ovaj drugi talas, koji očekujemo, može da preraste u pandemiju koja treba da nas brine. Doktor Kon kaže da su male šanse za to, ali da treba sačekati efekte ponovnog polaska u školu.

"U ovom ternutku teško je prognozirati. To ćemo tek znati za nedelju dana, a pouzdano tek za dve nedelje. Recimo, u Beogradu koji je imao nisu aktivnost virusa, postoji mogućnost da se to desi, ali videćemo. Taj nalet ne bi trebalo da ima tako jak intenzitet kao prvi", objašnjava Kon.

Imunolog Branimir Nestorović kaže da je ovogodišnji grip kao i svaki drugi ranijih godina, te da nema mesta panici. On kaže da je većina smrtnih slučajeva posledica mnogo komplikovanijih zdravstvenih problema od gripa.

"Nema razloga za strah. Grip je prisutan svake godine, a teških slučajeva ima uvek i uvek su vidljivi na početku epidemije, jer virus prvo bira najslabije. Loše životne navike nas čine osetljivijim. Sve je više hronično bolesnih ljudi i na takav temelj, grip može da bude prilično teška kombinacija", kaže Nestorović.

Epidemija gripa je bilo i ranije. Bile su manje ili više ozbiljne, ali ona koju pamtimo iz 2009. godine bila je jedna od ozbiljnijih. Samo sticaj okolnosti doveo je do toga da se ta pandemija ne osveti većem broju stanovništva. Tada smo imali nešto više od 130 smrtnih slučajeva, a doktor Kon kaže da nismo izvukli najvažnije pouke iz tog događaja.

"Pandemije su trenutak kada se pojavi nov virus i kad je kompletno stanovništvo osetljivo. Te 2009. godine imali smo blizu dva miliona zaraženih ljudi. Bio je to srećom blaži oblik gripa, a imali smo 138 umrlih. To tada nije smatrano strašnom pojavom. Kada pogledate taj broj u odnosu na današnjih 38, shvatate da i naša reakcija zavisi od drugih okolnosti", kaže Kon.

grip jpeg

Prema njegovim rečima, mi prilično podcenjujemo grip, što pokazuje i uvek mali broj vakcinisanih. Prilično kasno se javljamo lekaru, te je moguće da i zbog toga imamo veći broj smrtnih slučajeva.

Virus gripa ove sezone nije ni opasniji ni jači u odnosu na prethodne, nego smo mi osetljiviji, odnosno imunitet nam je slabiji, slažu se lekari. Mlađe generacije su sve podložnije ovoj bolesti, a tradicionalno tako prolaze i stariji od 65 godina, kao i mala deca. Razlog za sve osetljiviju mladu populaciju leži u činjenici da se oni generalno mnogo manje kreću, ne provode vreme na svežem vazduhu, loše se hrane i ne vode računa o imunitetu.

No, kada i dođe do bolesti, dobar deo stanovništva leči se pogrešno. Lekar opšte prakse Uroš Ustić kaže da pacijenti često zahtevaju da leče grip antibioticima što je potpuno pogrešno.

"Često pacijenti sami zahtevaju antibiotike, povremeno ih i dobijaju, a to je jako pogrešno. Time samo povećavamo rezistentnost na lek koji je jedan od najvećih darova dvadesetog veka", objašnjava Ustić.

Prema njegovim rečima, lečenje gripa nije komplikovano. Ono zahteva mirovanje, unošenje mnogo tečnosti i lekove za bolove, skidanje temperature. Grip mora da se preleži, jer uništava imunitet i pre ili kasnije može da se vrati u obliku neke druge respiratorne bolesti.

Sa druge strane, zaraza se može i sprečiti pre svega ličnom higijenom, čestim pranjem ruku i dužim boravcima na otvorenom. Imunolog Branimir Nestorović kaže da i izlaganje hladnoj temperaturi može da pomogne jer se u telu aktiviraju takozvane smeđe masti kojima je zadatak da zagrevaju telo. Osim što troše energiju, te masti proizvode i limfocite koji čine organizam otpornijim. Prema njegovim rečima, poslednjih godina nauka sve više dokazuje ovu tezu koja se pokazala veoma uspešnom u severnim zemljama, pre svega skandinavskim.

Celu emsiju "Za i protiv" poslušajte ovde.

P.K.

.
Svi koji letnje mesece prekraćuju na javnim kupalištima, svakako bi morali da se zapitaju u kakvoj se vodi kupaju i jestu li bezbedni…
.
Svesni smo sparine koja prati ovo promenljivo vreme, pa je najbitnije da svoj organizam mazimo i pazimo. Da ne biste dehidrirali,…
.
Sindrom sagorevanja na poslu najčešće obuzima mlade radnike, ambiciozne i željne dokazivanja, te spremne da život podrede radnim…
Program
Kalendar događaja
Jul 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li vidite Srbiju u EU?