Uz groznicu Zapadnog Nila oprez, ne panika

I ovog leta, kao i poslednjih deset, mediji izveštavaju o groznici Zapadnog Nila, stiče se utisak, više tabloidno nego informativno. Ipak, panici mesta nema, jer su šanse da sretnete zaraženog komarca veoma male, tvrde stručnjaci. 

Virus kod najvećeg broja ljudi ne izaziva nikakve posledice, ali kod malog broja, obično hroničnih bolesnika, može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što upala mozga i moždanih ovojnica, pa čak i smrti.

Tu statistiku potvrđuje i slika sa terena. Naime, u julu mesecu su registrovana četiri smrtna ishoda na teritoriji Srbije i u sva četiri slučaja žrtve su bolovale od nekih hroničnih oboljenja. Dr Vesna Turkulov iz Kliničkog centra Vojvodine kaže da su obilne kiše pogodovale da epidemija krene nešto ranije ove godine, ali da ni izbliza nema mesta panici.

"Trenutno imamo 24 pacijenta koji se leče pod dijagnozom infekcije virusom groznice Zapadnog Nila. Moram, reći da je ove godine epidemija krenula znatno ranije nego prošle. Kod nas su 2012. godine prvi put registrovani ovi neuroinvazivni oblici bolesti, ali ove godine je to najranije od tada. Verovatno su poplave i kiše pogodovale većem razvoju komaraca u prirodi i već početkom jula smo primetili povećan broj obolelih. Inače epidemija normalno kreće tek krajem avgusta i tokom septembra meseca", objašnjava Dr Turkulov.

Oko 20 odsto zaraženih osoba ima blagu groznicu, glavobolju, mučnine i povraćanja, što može da bude praćeno otokom limfnih žlezda ili pojavom osipa na koži grudi, leđa ili stomaka. Obično pomenuti simptomi prolaze u roku od par dana, kažu lekari mada su zabeleženi slučajevi kada je oboljenje trajalo i više nedelja. Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike.

Za lečenje ove bolesti ne postoji posebna terapija niti vakcina, već je lečenje simptomatsko. Međutim, od komaraca koji prenose virus možemo se zaštiti na nekoliko prilično efikasnih načina, kaže epidemiološkinja Dr Smiljana Raičević.

"Osnovna je upotreba repelenata, odnosno sredstava za odbijanje komaraca, izbegavanje boravka u prirodi periodima kada su komarci najaktivniji, a to su jutro i povečerje. Takođe, treba koristiti zaštitne mreže na prozorima i vratima, treba izbegavati mesta gde se komarci roje u većem broju, poput jezera, bazena itd. Treba čak obratiti pažnju i na vaze i saksije i sve objekte u kući gde se zadržava voda i pogodne su za polaganje jajašaca i komaraca", kaže dr Raičević.

Iz Instituta Batut kažu da će virus Zapadnog Nila biti aktuelan do novembra, odnosno do nestanka komaraca iz ekosistema. Virus će se ipak zadržati u pticama do nove sezone, a važno je znati da virus ne može preći sa čoveka na čoveka, što epidemiju svrstava u one veoma niskog intenziteta.

Najveće šanse da dođete u dodir sa zaraženim komarcima su pored reka, jezera i močvara, odnosno mesta na kojima prvenstveno borave divlje ptice koje su osnovni izvor virusa, samim tim i komarci na tim lokacijama su delom zaraženi.  Zaraženi komarci su primećeni u 53 regiona u Srbiji i na svim tim mestima se delovalo insekticidima pa posle tretmana tamo više nije bilo traga virusu.

Stručnjaci poručuju da nije velika verovatnoća dolaska u kontakt sa zaraženim komarcem jer ne prenose sve vrste komaraca ovu bolest, a i u onim vrstama koje to mogu, nisu svi komarci zaraženi.

P. K.