Toksična pozitivnost ugrožava našu emocionalnu otpornost

Da li je čaša polupuna ili poluprazna? Ili je možda sa čašom sve u redu, bez obzira na to koliko je razbijena i što iz nje curi na sve strane? Na prvi pogled čini se da je super kada pomislimo na to da bi sve mogli da gledamo optimistično, ali već na drugi pogled, to nije baš tako. Svet kroz ružičaste naočare, samo je naizgled dobar za nas. Postoji vrlo važna razlika između optimizma i toksične pozitivnosti. 

Foto: canva.com

Toksična pozitivnost se javlja onda kada pojedinac/ka održava pozitivan stav bez obzira na okolnosti. Vrlo često ignoriše stvarne emotivne reakcije i probleme i potiskuje svoja stvarna osećanja. Terapeutkinja Danijela Mladenović kaže da je ključna razlika između optimizma i toksične pozitivnosti u načinu suočavanja sa emocijama i životnim situacijama. 

"Optimizam podrazumeva zdravu ravnotežu između pozitivnog gledanja na svet i svesti o realnosti. Optimista je osoba koja je svesna realnosti, dok toksične poizitivnosti ignoriše ili potiskuje negativne aspekte života na štetu emotivnog blagostanja. Osoba poptuno negira da postoje negativni aspekti i to na dugoročnom planu može da joj donese veliku štetu. Optimista veruje da će se stvari odigrati na najbolji mogući način, dok sve vreme radi na tome. On ima nadu i vidi svetlo na kraju tunela, čak i u teškim situacijama, ali to nije slepa vera. On i te kako radi na tome da mu bude bolje u životu. Znači , ta osoba nije sela na kauč i očekuje da će rešenje da se desi preko noći ili da postoji neki magični štapić. Ona veruje da će njeno zalagaganje dati dobar rezultat", kaže Danijela.

Foto: Danijela Mladenović, anksioznioptimista.com

Toksična pozitivnost se javlja onda kada se ta pozitivnost koristi na štetan način. Danijela objašnjava da to može uključivati ignorisanje emocija i prisiljavanje sebe da uvek budemo srećni.

"To dovodi do potiskivanja stvarnih problema, dovodi do nedostatka empatije prema drugim ljudima koji prolaze kroz teškoće. Stvara se pritisak na ljude da se osećaju loše zbog svojih negativnih emocija", kaže Danijela. 

Novinarka i aktivistkinja Lana Nikolić kaže da joj je optimizm mnogo važan i da joj je taj stav došao od roditelja.

"Bez obzira na često teške životne okolnosti oni su uvek čuvali to zrno optimizma i to je jako uticalo na mene. Takođe, moja baka i njena rečenica 'samo napred' su nešto što mi uvek davali novu snagu. Bilo je (i uvek ima na neki način) teških situacija, u kojima je neka vrsta optimizma neophodna. Sve što dođe mora i da prođe, i važno je da držimo u glavi i srcu to saznanje da čak i u teškoj situaciji sigurno postoji neka dobra stvar, samo moramo da je vidimo, ako ništa drugo, to što smo živi i što dišemo", kaže Lana. 

Ona dodaje i da optimizam treba čuvati, ali skreće pažnju i na to da je sasvim normalno da ponekada nismo optimistični. 

"Preterano insistiranje drugima, i sebi, da obavezno posmatramo dobru stranu svega i 'forsiramo' taj pogled na svet može da bude i opasno i štetno. Normalno je da nam nekad nije ni do kakvog optimizma, razne nas stvari snađu u životu. Normalno je da nekad jednostavno nemamo kako da ohrabrimo sebe. Nije za sve u životu rešenje 'budi optimističan/na', rešenje je da sa jedne strane negujemo svest da u svakoj situaciji postoji potencijal za dobro, čak i ako trenutno nije tako, a sa druge, da se čuvamo olakog davanja saveta drugima."

Foto: Lana Nikolić, BeFem

Terapeutkinja Danijela Mladenović kaže da kontakt sa realnošću i sa svim našim emocijama omogućava da živimo autentičan i smislen život.

"Kada smo svesni realnosti i svojih odluka, možemo biti autentični i iskreni u kontaktu sa sobom i drugima, to nam pomaže da razvijemo dublje i ispunjenije odnose. Ako nema takvih odnosa, sigurno ne živimo smislen život. To je ključno za očuvanje mentalnog zdravlja", zaključuje Danijela.

Studenti sa kojima smo mi razgovarali, kažu da, bez obzira na to da li su optimisti ili pesimisti, pokušavaju da održe realan pogled na svet i život.

"Drugari iz zezanja kažu da sam teški pesimist što donekle i jeste istina, pogotovo ranije dok sam bio mlađi. Danas se trudim da što optimističnije razmišljam jer mi to daje odlične rezultate i mnogo sam srećniji i zadovoljniji."

"Smatram sebe optimistom i stavrno se trudim da svemu u životu pristupam sa nekom pozitivnom energijom, ali isto tako volim i da svaku situaciju sagledam iz svih uglova i budem realna."

Toksična pozitivnost može ograničiti našu sposobnost da razvijemo emocionalnu otpornost,  a ona zahteva suočavanje sa negativnim situacijama i osećanjima. Kroz izazovne situacije učimo kako da se prilagođavamo i  razvijamo nove veštine za upravljanje emocijama. To je veoma važno za mogučnost rasta i razvoja. 

Zato, dozvolite sebi i da vam nekada prosto nije sve lepo. To je sasvim ok.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim?" poslušajte u plejeru:

J. Božić