Samopomoć kao mentalna higijena

Milenijalci su generacija koja je kritikovana zbog mnogih stvari. Fotkaju previše selfija, još uvek žive sa roditeljima i nisu zainteresovani za osnivanje porodice, ali postoji jedna stvar koja ih izdvaja od svih prethodnih. Oni su, prema rečima psihologa, generacija sa najizraženijom emocionalnom inteligencijom. 

Prosto rečeno, milenijalci vode brigu o sebi bolje nego bilo koja druga generacija. I dok su starije generacije gurale svoje probleme u najudaljenije uglove svojih umova, terajući sive oblake kafom i cigaretama, sa premalo sati sna, milenijalci su odlučili da okrenu stvari u svoju korist. Oni daju prioritet svom mentalnom, fizičkom i duhovnom zdravlju na način na koji to nijedna generacija pre nije radila. Oni su self help, odnosno samopomoć, prihvatili kao pravo koje se stiče rođenjem i nemaju nameru da se toga odreknu.

Šta uopšte znači samopomoć?

Samopomoć je termin koji se često koristi u oporavku mentalnog zdravlja od zavisnosti ili psihičkih problema sa kojima smo se susreli. To je širok pojam koji se odnosi na različite alate i tehnike koje se spajaju kako bi se brinuli o sebi. Sve, od vežbanja do meditacije, spa rituala do kuvanja, može biti deo samo-brige. Oni su aktivnosti koje nam pomažu da se oslonimo, brinemo o sebi i negujemo naše potrebe.

Koristeći interent kao glasilo, milenijalci otvoreno pišu o svojim iskustvima, probijajući led diskusijama na razne teme koje smanjuju ili u potpunosti uklanjaju stigmu kada je reč o mentalnom zdravlju i priči o njemu. Od poremećaja ishrane do anksioznosti, depresije do zavisnosti, milenijalci se brinu o javnom zagovaranju svake od ovih tema.

Neki ljudi koji se bave ovim fenomenom nazivaju revolucijom to što mlade generacije sada rade. Svaka generacija je specifična po nečemu, a za ovu se govori da će biti upamćenja po ostvarivanju rečenice budi promena koju želiš da vidiš. Gošća emisije O tome se priča, psihološkinja Anđelija Simić kaže da se slaže sa tom tvrdnjom, jer su, po njenom mišljenju, mladi danas mnogo više osvešćeni na temu mentalnog zdravlja.

"Čini mi se da je u vreme moje generacije psihologija bila tabuizirana i psihologu se išlo po kazni. Sada mi se čini da su kolege dosta uradile i u školama i drugim institucijama, u kojima su promovisali ideju da psiholog nije čovek kod koga odlazimo kada imamo neki gorući problem, već i onda kada treba da radimo na sebi. I moje iskustvo kroz rad u školi je takvo da su mladi dosta osvešćeni i žele da pričaju o svojim problemima. Bukvalno im samo treba ponuditi pogodno tlo, podstaknete temu i oni krenu da pričaju o tome. Naravno, ima i dalje mladih ljudi koji su u zapećku i plaše se", kaže Anđelija.

Emisiju "O tome se priča" poslušajte u plejeru:

Naša sagovornica dodaje da pored osvešćenosti o mentalnom zdravlja, milenijalci imaju još jednu osobinu, a to je velika nestrpljivost.

"Sve sada i sve odmah. Zbog toga se često posegne za nekim kratkoročnijim rešenjima, pa upadnu u probleme, kao što je recimo zavisnost. Imala sam dosta slučajeva da su se obratili za psihološko savetovanje pa mi kažu da su slušali na JuTjubu nešto što im nije pomoglo. Imaju izražen taj momenat instant svega, žele da im sve bude super i da stalno doživljavaju visok stepen senzacija, u kojima ne iskuse ni zrno patnje. Ali život ipak nije samo cveće i proleće", kaže Anđelija.

Prema njenim rečima, često se dešava da se psihoterapiji okrećemo kada ne uspemo sami da rešimo neki problem.

"Kao i uvek, potrebno je biti i oprezan i kritičan kada je u pitanju self-help, zato što postoji dosta stvari koje nisu naučno proverene. Ono što je definitivno provereno u ozbiljnim psihološkim istraživanjima jeste meditacija, vođenje dnevnika i tehnika zahvalnosti", savetuje ona.

Stres je jedan od glavnih okidača kada se okrećemo samopomoći. Malo stresa može biti dobra stvar, on može da bude dobar motivator da dajete sve od sebe na poslu, u teretani ili pak generalno u životu. Ali previše stresa može dovesti do anksioznosti, nedostatka sna i prosto tuge i depresije. U današnje vreme, upravljanje stresom je lako kao i preuzimanje aplikacije, ali to nije uvek bilo tako. Rasprostranjenost i zastupljenost društvenih mreža u životu milenijalaca doprinela je tome zašto da se termin "self-love" koristi u slučajevima borbe sa upoređivanjem sa drugima, maltretiranjem i popularnosti. Naročito ako se sve to dešava onlajn. Živimo u svetu koji nam indirektno govori da nikada nismo dovoljno dobri, bez obzira na tokoliko se trudimo. Jedini način da se odupremo takvim pritiscima društva, medija i konzumerizma jeste da  prihvatimo, volimo, oprostimo i postanemo osoba koja uči da vidi svoju vrednost i da je prihvati i oslobodi sve ostalo. Tu glavnu ulogu igra samopomoć. Psihološkinja Anđelija Simić kaže da društvene mreže prilično odmažu kada želimo da se posvetimo i prihvatimo sebe.

"Ljudi vrlo često u glavi nemaju činjenicu da se na društvene mreže uglavnom postavljaju fotografije na kojima smo srećniji i gde nam je super. Vrlo često se tako, skrolujući, stiče pogrešan utisak da je svima drugima dobro sem nama. Tako upadamo u različita depresivna stanja i upoređujemo se sa drugima. Na taj način se produbljuje nezadovoljstvo i parališe osoba. Ljudi znaju šta nije dobro u njihovim životima, ali su paralisani činjenicama koje dobijaju konzumirajući društvene mreže. Ali i suviše čitanja self-help literature dovodi do toga da se osoba parališe. U tim slučajevima je bitnije da pročitate što više stvari, a ne sam rad na sebi", kaže Anđelija.

Postoji i rečenica Ako drvo padne u šumu i nema nikoga da ga čuje, da li se to uopšte čuje? U poslednje vreme, nameće se razmišljanje o drugoj verziji: Ako iskusim nešto lepo i ne delim to na društvenim mrežama, da li je onda to uopšte važno? Nažalost, moderan odgovor često zvuči kao "ne". Anđelija ističe da to prilično urušava samopoštovanje.

Detoks je potreban usled preteranog konzumiranja socijalnih mreža, što se može shvatiti i kao važan vid samopomoći. Digitalni detoksi pomažu da se podsetite da ne morate da tražite potvrdu od spoljašnjih izvora, niti da vas konstantno zabavljaju ili ometaju.

Postoje razni priručnici na temu samopomoći i to se kod nas ustalilo pod imenom pozitivna psihologija, a njeni autori su obično psiholozi i psihoterapeuti sa višegodišnjom praksom i iskustvom. U takvim priručnicima možete pronaći brojne, zaista korisne savete koji vam stvarno mogu pomoći.

J.Mijatović