.
Trenutno : Hit nedelje
Vredi čuti
 Dušan Majkić
Društvo / Zdravlje

Povećan broj mladih koji menjaju pol

11.10.2016.

U Srbiji godišnje pol promeni desetak korisnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a dobra vest je da se starosna granica pacijenata za svega dve dekade spustila sa preko 45 na 18 do 24 godine. Uz dvotrećinsko pokriće Fonda operacija košta oko 100.000 dinara i trenutno se čeka od tri do četiri meseca. Beograd lagano postaje glavno svetsko odredište za ovakve operacije.

.

"Imali smo jako puno problema u prošlosti i osobe (transseksualne, prim.aut) su bile prepuštne same sebi, ali se situacija drastično promenila i danas je mnogo bolja. Danas te osobe dolaze sa roditeljima, oni budno sede i čekaju kraj operacije, dolaze u posete i pružaju podršku u najvećem broju slučajeva i to govori o promenama kojima smo težili na početku ove borbe. Trudili smo se da to ne bude skriveno i da te osobe ne budu 's one strane duge'. Često u novinama i na portalima vidite u komentarima čitalaca poput 'daju se novci za gluposti, a nemamo za lečenje šećerne bolesti'. Jeste to tačno, ali svakome je svoja bolest najteža. Ovo je vrsta oboljenja i ti ljudi zahtevaju tretman kao i svi drugi. Naša borba, i ovaj vid komunikacije preko medija, u mnogome pomažu da se ovaj problem shvati, prihvati i bude deo naše svakodnevnice", govori nam profesor dr Miroslav Đorđević, s kojim smo pričali o jednoj od najškakljivijih tema u Srbiji - promeni pola.

miroslavdjordjevictema jpg

foto:privatna arhiva

Naš gost kaže da su radne grupe pri Ministarstvu zdravlja i pri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje odgovorne za praćenje ovih pacijenata. Na pravi način ih prepoznaju, savetuju, daju im pisma preporuke i usmeravaju ih dalje na lečenje. Lečenje osobe koja radi konverziju genitalija iz jednog pola u drugi se radi medikamentozno - prvo bude podvrgnuta hormonskoj terapiji koja je obavezna celog života, a kada se steknu uslovi za hirurgiju Đorđević i njegov tim rade operacije na Univerzitetskoj dečijoj klinici u Beogradu, popularnoj "Tiršovoj". Pitali smo doktora da li je prvi korak transseksualne osobe ka izlečenju obraćanje svom odabranom lekaru opšte prakse?

"To je prvi korak ukoliko taj lekar opšte prakse može da prepozna ceo problem. Međutim, ono što je praksa ovde u Srbiji na osnovu poslednjih pet godina, takve osobe vrlo često dođu prvo kod mene i kažu 'Mi smo čuli za vas i želimo da nam uradite konverziju genitalija ka suprotnom, željenom polu' i onda ih ja usmeravam na početak. Početni korak je osmatranje, odnosno evaluacija dva psihijatra koja su za to obučena i imaju ogromno iskustvo, naše doktorke iz tima. One ih, nakon procene da se radi o osobi sa tansseksualizmom, usmeravaju dalje na endokrinologe. Imamo doktorku koja se bavi hormonskom terapijom i podrškom i nakon godinu i po do dve od samog početka pacijenti dolaze na dogovor i na planirano operativno lečenje, odnosno promenu genitalija iz jednog u drugi pol."

Đorđević ukazuje da danas, zahvaljući medijima i internetu, takve osobe vrlo lako prepoznaju svoj problem. One vide da se ne osećaju udobno i dobro u polu u kom su rođene. Kada pogleda unazad, naš gost uočava da se te promene u ponašanju dešavaju u najranijoj dobi života, u četvrtoj, petoj godini. Muškarci žele žensko društvo ili da igraju lastiš i oblače haljine, devojčice žele da igraju fudbal i da se druže sa dečacima i to su prvi znaci koji mogu da ukažu na drugačije ponašanje dece dok su mala. Kako sazrevaju i rastu, već pred pubertet to postaje mnogo vidljivije. Sve je više roditelja koji to prepoznaju i dolaze tražeći pomoć. Lekar kaže da je vrlo teško živeti sa takvim mladim osobama zbog njihovih problema, odnosno unutrašnjeg nemira zbog neprihvatanja pola u kom su rođeni. Ipak, tako je danas, a ranije?

goodlifeconnoisseur jpg

foto:goodlifeconnoisseur.com

"Pre 15, 20, 30 godina situacija je bila značajno drugačija. Tada su te osobe prolazile kroz svoj pogrešni pubertet, formirale su porodice, rađale decu i mi smo u tom periodu imali prosečnu starost pacijenta koji dođe na operacioni sto da uradi konverziju genitalija od preko 45 godina. Sva sreća, danas imamo pacijente koji naginju mlađim životnim dobima tako da je sada prosek između 18 i 24 godine, što je dobro", kazuje Đorđević, koga smo pitali o kakvim se zabludama mladih ljudi radi u slučajevima lažne transseksualnosti?

"Tu imate čitav spektar promena ponašanja i različitih osećanja. Jednostavno, osobe ne prihvataju svoj pol, imaju poremećaj polnog ponašanja i tako dalje. Bitno je da se svaka osoba koja se ne oseća dobro u svom polu obrati našim doktorkama i one će je kroz seriju od dva, tri kontakta povesti ka pravcu da se postavi prava dijagnoza. Otvoriće im oči i reći 'Vi niste transseksualna osoba, kod vas postoji drugi problem, ili naginjete ka ovom ili onom problemu'. Na taj način će napraviti pravu dijagnozu i usmeriti ih na druge terapeutske metode koje će im pomoći da se vrate i budu zadovoljne u svom telu, odnosno svojim životom."

Mladi u Srbiji su očigledno pokazali da su spremni da se suoče sa ovim ogromnim izazovom, međutim šta se dešava kada je osoba maloletna? Naš sagovornik je imao slučajeve kada su roditelji insistirali da se njihovoj deci, tinejdžerima od 15, 16 godina promeni pol, budući da se zaista radilo o transseksualcima s kojima je život bio ne samo vrlo težak, već se dešavalo i da deca dignu ruku na sebe. Ipak, medicinska etika srpskom timu za promenu pola ne dozvoljava operacije maloletnika čak i s roditeljskim pristankom, budući da transseksualna osoba mora biti punoletna kako bi sama za sebe potpisala i prihvatila svu odgovornost i rizike koje nosi ovaj komplikovan zahvat.

Ove godine je sedam pacijenata promenilo pol preko Fonda za zdravstvenu zaštitu i do kraja godine to će učiniti još dvoje. Sa Đorđevićem smo nastavili na temu nečega što mlade, jednako kao stare, najviše zanima - koliko to košta?

"Naša država, na šta sam ponosan kada govorim u inostranstvu, prepozala je ovaj problem pre dosta godina ali smo to sproveli u delo izmenama Zakona u 2011, a 2012. smo doneli pravilnike i procedure kako da osobama koje imaju poremećaj polnog identiteta naš fond pomogne. Republički fond pokriva dve trećine troškova i pacijenti obično participiraju sa stotinak hiljada dinara za završetak operativnog lečenja. Za neke je to veliki novac, ali mislim da je prhvatljiv jer omogućava da pacijenti ne čekaju. Naše liste čekanja nisu duže od tri do četiri meseca, od trenutka kada pacijenti dobiju dozvolu da mogu da se podvrgnu hirurškom lečenju."

O radio je saznao da su promene pola u Srbiji sve popularnije u inostranstvu i naš gost je potvrdio da postoji tendencija porasta stranih pacijenata zarobljenih u tuđem telu. Ima ih od 50 do 60 godišnje i ono što je za njih karakteristično je da ne dolaze u Srbiju samo zbog niže cene usluge već i ugleda kog naši stručnjaci uživaju u svetu. Đorđević se slaže da bi kvalitetnu i dostupnu promenu pola naša zemlja morala da "brendira" u svetu, da je to dobra reklama za državu i otkriva nam još jednu vest:

trapped jpg

foto:lafango.com

"Odgovorno vam tvrdim, pogotovo kada se radi o ženama koje su zarobljene u svom telu i teže ka muškom polu, ne postoji osoba na zemaljskoj kugli koja nije čula za Beograd i naš tim. Tu su operacije malo opsežnije, ponekada skopčane sa dva ili tri akta i po tome smo poznati i svrstani u sam vrh na svetu. Ne znam više iz kog dela sveta nisu bili pacijenti, od Japana do Brazila. Ovo je stvarno dobra reklama, pogotovo u ovo teško vreme kada pozitivan odziv dobro dođe za poziciju naše zemlje u svetu", kazuje gost kog smo podsetili da je ovo pomalo paradoksalno s obzirom na naše generalno konzervativno i patrijarhalno društvo. 

"U neku ruku mogu da se složim da smo jako konzervativni, ako bismo se vratili 10 do 15 godina unazad. Nemamo više taj stepen diskriminacije prema takvim osobama, pre svega u sredinama u kojima žive, porodicama, školama i radnim mestima, što na neki način predstavlja jedan od ciljeva moje borbe, da se takvim osobama pruži mesto pod suncem pod kojim svi podjednako treba da živimo. Te su osobe spremne na sve. Nemaju šta da prelamaju, one su u svojoj glavi prelomile od najranijeg detinjstva i željno čekaju trenutak, kako je jedan pacijent rekao - novog rađanja. Čovek se oseti kao ponovo rođen, na početku života, onog kom je težio, pravog života. Kada gledate osobe pre i posle operacije, to su fantastične promene i to nas drži u entuzijazmu, da se trudimo i unapređujemo operacione tehnike."

Na koncu, kako ubediti porodicu i prijatelje koji su previše konzervativni da bi prihvatili novu-staru osobu koju vole i cene? Doktor Đorđević smatra da je to vrlo lako pitanje i da je porodica osnova svakog normalnog života.

"Moj savet je da se drže složno, posebno u teškim vremenima, da se podržavaju jer porodica mora da bude jaka. Ako nema jake porodice, i pojedinci koji iz te porodice potiču samo će imati problema. Moraju da prihvate činjenicu, ulože snagu i poštuju drugu osobu iz svoje porodice", zaključuje Đorđević, koji pacijente u Tiršovoj prima četvrtkom u 11 časova.

Tonski prilog razgovora sa dr Đorđevićem poslušajte u plejeru ispod:

Igor Mihaljević

 

.
Šesto izdanje novosadskog "Pozitivnog koncerta" biće održano 1. decembra u novosadskom Shamrock baru, a nastupaće bendovi Neprijatelj…
.
Američki kutak u Novom Sadu i Psihološko savetovalište "Neopsi" organizuju radionicu "Anksioznost i kontrola anksioznosti", koja…
.
Volonterska, nevladina, neprofitna organizacija koja se bavi pružanjem emotivne podrške i prevencijom samoubistva Centar "Srce"…
Program
Kalendar događaja
Novembar 2017.
PonUtoSreČetPetSubNed
  
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
   
Anketa

Da li treba dozvoliti prevoz kućnih ljubimaca u javnom prevozu?