.
Trenutno
Opušteno sa Majkićem
 Dušan Majkić
Društvo / Zdravlje

Ne bacaj kašiku, da ne baciš kašiku

03.02.2017.

Proverili smo staru legendu roditelja, baka i deka i naravno da je tačna - kuvana hrana konzumirana kašikom nema adekvatnu zamenu u ishrani.

.

"Kašika nije mit. To je legenda koja treba da postoji, ima više razloga zašto je tako. S jedne strane, svi živimo ubrzano, slažem se da studenti i srednjoškolci žure s jednog mesta na drugo, a pošto imam i srednjoškolca i studenta znam da najviše vole da jedu kod kuće i to kašikom. Zašto su povrće i voće toliko bitni? Nije samo zbog vitamina i minerala, postoje i materije koje se zovu fitohemikalije, dokazano je da ih postoji 900 i one se pojačavaju upravo kuvanjem, odnosno termičkom obradom", govori nam doktorka specijalista higijene Dragana Balać sa Instituta za javno zdravlje Vojvodine i pojašnjava:

"Recimo, likopen koji se nalazi u paradajzu je mnogo jači kada se pojede u čorbi. Zatim, kapsaicin koji je sastavni deo paprike, u delu koji je uz semenku, pospešuje metabolizam i kada se termički obradi ima još bolji efekat. Fitohemikaliuje su vitamini i minerali 21. veka i njima se sada pridaje veći značaj. Studije su dokazale da su jako dobri antioksidanti i pružaju dobru zaštitu od raka."

balac jpg

Dragana Balać

Pošto sam ustanovio da sam sve ovo vreme bacao zdrav deo paprike, priču sam preselio na nutritivnu vrednost brze hrane, ako uopšte postoji. Dragana Balać i njene koleginice se bave upravo ovom oblašću, kao i zdravstvenom ispravnošću hrane i podsećaju da sa restoranima brze hrane nikada nismo načisto koliko je upotrebljena hrana kvalitetna.

Vera Hornjak je inženjerka tehnologije Odeljenja laboratorijskh službi na kontroli zdravstvene ispravnosti namirnica u Institutu. I ona se slaže da je kašika - zakon.

"Ne možete je zameniti. Kada kuvate hranu svi vitamini, minerali iz te hrane, ostaju u kaši, u soku koji jedete kašikom. Mnoge namirnice, paprika, paradajz, bolje koriste hranljive materije u kuvanom obliku nego u svežem. Ne kažem da su sve povrćke takve, ali postoje i takve. Problem sa brzom hranom je što se koriste aditivi. Oni imaju mali procenat mesa u sebi, a veći procenat masnoće, sojinih belančevina i vode i oni se vezuju aditivima - fosfatima. Tako veća količina soli ulazi u naš organizam, a aditivi nisu sami po sebi zdravi. Čim je krenula proizvodnja aditiva, što se više tehnologija razvijala, više se koristila hemija. Sve manje jedemo mesa, a sve više hemije."

hrnjak jpg

Vera Hornjak

Naše gošće podvlače da moramo da iskoristimo luk, bobičasto voće i povrće koji imaju fitohemikalije koje pojačavaju dejstvo kuvanjem, za razliku od vitamina i minerala koje toplota većinom uništava. Upravo zato lekari i tehnolozi preporučuju da jedemo sveže voće i povrće, uz naravno kašiku. Prženje ulja samo po sebi prozivodi masne naslage i izdvajaju se otrovi, zbog čega tako termički obrađena hrana nije zdrava. Balać i Hornjak upozoravaju da brza hrana obično ide uz osvežavajuća bezalkoholna pića koja su prepuna šećera. Zbog toga je česta posledica zloupotrebe brze hrane gojaznost i uz nju poremećaj metabolizma šećera i masnoća.

"To nije retka pojava, čak i među mladima. Treba o tome jako voditi računa i dobro je što ćete ovom temom skrenuti pažnu mladima da paze na svoj ishranu. Od 1992. postoji piramida ishrane, šta sve moramo da unosimo u organizam, međutim, stručnjaci su 2005. to promenili. Na crtežu je simbolički prikazan tanjir i opet ćete videti da njegov najveći deo čine voće i povrće. Mleko je pored, zatim žitarice, meso i riba. Idealno bi bilo da svakog dana da iz svih grupa namirnica da unesemo sve", govori nam Dragana Balać.

fastofood jpg

Dežurni krivci

A kako stvari stoje u studentskim menzama i na drugim mestima gde se mladi hrane? Ovde su vesti, za promenu, prilično dobre. Institut redovno ispituje njihovu energetsku vrednost, kvalitet obroka i kolilčinu, a rezultati su dobri s obzirom na situaciju u kojoj živimo. Saznali smo da su, posebno u "Radosnom detinjstvu" dobro pokrivene dnevne potrebe velikog broja usta, što ohrabruje kada znamo da se radi o najmlađima.

Energetske potrebe mladih su iste kao i starih - vrlo individualne i zavise od uzrasta, pola, aktivnosti i telesne građe. Nepisano pravilo je da je umereno aktivnom studentu dnevno potrebno od 2.200 do 2.500 kilokalorija, ali kako kažu naše sagovornice - to ništa ne znači kao cifra. Pitali smo ih koji je fast fud najgori, a koji najmanje loš.

"Prženo je definitivno, najgore. To je najprljavija procedura spremanja hrane. Kada pržite kod kuće, a svi to činimo, to ulje ili mast bacimo. Pitanje je koliko puta se u tim restoranima brze hrane upotrebi ista masnoća, a tu se stvaraju vlo loše materije, koje su - kancerogene", upozorava doktorka Balać, dok Vera Hornjak mladima u žurbi i bez dovoljno novca preporučuje sjajnu aliternativu:

kasika2 jpg

Spas za stomak i džep

"Mladi mogu da kupe smrznute mešavine povrća i voća. One su jeftine, dostupne i zamrznute su jako brzo na vrlo niskoj temperaturi, u zaštićenoj atmosferi. To je odličan izbor za ljude koji žive brzo i rade puno. Jako lako se sprema i ako dodamo luk na vodi, paradajz sok i/ili meso, to je vrlo dobar i hranljiv obrok. Ako ste primorani da pržite meso možete to učiniti i bez ulja, meso će pustiti masnoću samo od sebe. Malo ga posolite pre upotrebe, stavite vodu u šerpicu, izbodite viljuškom šniclu i dolivajte vode, meso će samo ispuštati masnoću."

Za kraj, neke sitnice. Ako ste primorani da jedete brzo - uzmite picu jer je ona verovatno namanje loš fast fud i izbor je velik u gradu. "Bele smrti" poput brašna, šećera i soli to zaista i jesu, stoga ih koristite što ređe i manje. Maslinovo ulje, čak i skupo devičansko, ne rašava problem prženja i zdravo je samo ako se konzumira presno u salatama. Prijatno, s kašikom.

Deo razgovora sa našim gošćama poslušajte u plejeru ispod:

Igor Mihaljević

.
Ukoliko vam fali fizičke aktivnosti i razgibavanja, pridružite se besplatnim časovima joge u prirodi koji se svake srede i subote…
.
Ubistvo iz milosrđa tj. eutanazija u srpskom zakonodavstvu se smatra krivičnim delom. Međutim, ovaj čin "ubistva iz samilosti"…
.
Opsesivno kompulsivni poremećaj (OKP) je poremećaj koji mogu imati svi, ne postoji osoba imuna na njega. Iako još uvek nisu poznati…
Program
Kalendar događaja
Jul 2017.
PonUtoSreČetPetSubNed
     
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
      
Anketa

Ko umire u novoj sezoni Igre prestola?