Mikroplastika opasnija od jednokratnih kesa

Plastične kese jedan su od retkih problema u Srbiji koji bi mogao da dočeka nekakav kraj, iako danas ne vidimo ni kako ni kada bi to moglo da se desi. Prvi ozbiljan korak napravljen je uvođenjem biorazgradivih kesa koje se naplaćuju, dok su one besplatne zabranjene u prodavnicama i trgovinskim lancima.

Foto: Pexels

Sada Ministarstvo zaštite životne sredine obznanjuje kako je upotreba plastičnih kesa smanjena za čitavih 80 odsto, a uskoro bi mogle biti i potpuno eliminisane iz upotrebe.

Zorana J. radi u jednom velikom trgovinskom objektu u Novom Sadu i kaže da je količina kesa koje se uzimaju na kasi vidno smanjena, ali ni izbliza toliko koliko se u javnosti špekuliše.

"Ljudi manje uzimaju kese, uglavnom donose svoje, ali veliki broj ljudi i dalje nema problem da plati tri dinara za kesu, naročito kada dolaze direktno s posla na putu do kuće. Sa druge strane, potrošači masovno uzimaju kese sa odeljenja za voće i povrće, koje se ne plaćaju, pa ne mogu da procenim koliko se zaista manje koriste", kaže Zorana.

Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri životne sredine za Oradio kaže da je taj procenat proizvoljan, te da nije stekao utisak da su kese u velikoj meri izbačene iz upotrebe.

"Nažalost, zbog nedostatka tačnih podataka ne mogu da tvrdim da ta brojka deluje pouzdano. Kada bismo imali presek stanja pre i posle uvođenja mera, onda bismo mogli da kažemo da li je to smanjenje 80, 50 ili 30 odsto. Građani su počeli da plaćaju plastične kese, koje su do juče bile besplatne i sada smo u suštini dobili još jedan artikl koji plaćamo. Ako baš volimo da uštedimo pet do 10 dinara, onda možda i nećemo kupovati kese”, kaže Jezdimirović.

Igor kaže da eliminacija jednokratnih kesa, a naročito naplata biorazgradivih nije rešila problem, jer postoje podaci da ova vrsta ambalaže pravi mnogo veći problem nego što se ranije pretpostavljalo.

"Problematično i bez odgovora ostao je problem biorazgradivih kesa, koje su sada uvedene. Naime, danska Agencija za ekologiju pokazala je da jednokratne najlonske kese, kada se uzme ukupan njihov otisak na prirodu, nisu toliko problematične koliko se to do sada isticalo. Kod biorazgradivoih kesa, sa druge strane, imamo problem da mnogo brže dolaze u stanje mikroplastike i prave nam ozbiljan problem tako razgrađene. I dalje nije kod nas rešen problem odlaganja i reciklaže otpada, a u međuvremenu se rade marketinški i lakirerski potezi kako bi izgledalo da se nešto ipak radi na očuvanju prirode. Kada rešimo odlaganje otpada, napravimo sanitarne deponije, onda možemo da pričamo o kesama", kaže Igor.

Na ovaj problem iz drugog ugla ukazao je i genetičar Miodrag Stojković koji je predvodio grupu naučnika koja se bavila uticajem mikropastike na ljudski organizam.To istraživanje pokazalo je da mikroplastika utiče na sterilitet, implantaciju embriona, abnormalni razvoj oka, pluća, srčanih zalizaka i na kardiovaskularna oboljenja.

"Zabrinutost za zdravlje ljudi pojavila se nakon prijavljenog prisustva mikroplastike i nanoplastike u hrani i pićima. Nažalost, malo studija istražuje potencijalno štetne efekte ovakve vrste plastike na rani ljudski razvoj i ljudsko zdravlje. Zbog toga smo koristili novu platformu za proučavanje mogućih efekata polistirenskih nanoplastika", navodi Stojković.

U Ministarstvu zaštite životne sredine kažu da su prepoznali taj problem i kako su saopštili, pored podsticaja na promene navika građana, u toku su aktivnosti koje vode ka trajnom izbacivanju iz upotrebe najštetnijih jednokratnih tankih plastičnih kesa, kao i uređivanje upravljanja plastičnim otpadom.

Na osnovu podataka da se širom sveta svakog trenutka koristi milion plastičnih kesa, u Evropskoj uniji godišnje se proizvede 3,4 miliona tona plastičnih kesica što odgovara težini više od dva miliona automobila. Imajući u vidu i da je 80 odsto morskog otpada od plastike, zvuči osnovano upozorenje da je otpad od plastike pošast modernog doba koju jedino možemo zaustaviti ukoliko se okrenemo ekološki prihvatljivim zamenama.

P.K.