...
TRENUTNO17:20 - 18:00Gost O radija

Društvo / Zdravlje

Izumiranje pčela neodvojivo od ljudske propasti

21.05.2020.

U romanu Kormaka Mekartnija "Put", prema kojem je režiser Džon Hilkout snimio istoimeni film, postapokaliptični svet ostao je bez hrane. Iz razloga koji pisac ne navodi, biljke su prestale da se razmnožavaju, da rađaju plodove i čovečanstvo je dovedeno do izumiranja.

.

"The Road" je jedan od najboljih postapokaliptičnih romana, a uz to i savršeno opisuje kako bi izgledao svet kada bismo uspeli da ubijemo pčele i druge insekte oprašivače.

Sa tom slikom i ove godine dočekali smo Svetski dan pčela koji se obeležava 20. maja, na dan kada je 1734. godine u Breznici (današnja Slovenija) rođen Anton Janša, slikar i pionir modernog pčelarstva.

Pčele su jedan od najznačajnijih oprašivača – obezbeđuju hranu i bezbednost u ishrani, održivu poljoprivredu, raznolikost živog sveta, a isto tako doprinose i ublažavanju klimatskih promena i očuvanju životne sredine. Zaštita pčela i pčelarstva dugoročno doprinosi smanjenju siromaštva, gladi i očuvanju zdrave životne sredine i biodiverziteta. Najveći doprinos pčela i drugih oprašivača je oprašivanje skoro tri četvrtine svih biljaka, od kojih proizvodimo 90 odsto svetske hrane. Trećina svetske proizvodnje hrane zavisna je od pčela, odnosno, svaka treća kašičica hrane je zavisna od oprašivanja.

pcele2 jpg

Stojan Anđelković iz Saveza pčelara Vojvodine kaže da je dobro da su Ujedinjene nacije prepoznale važnost pčela za budućnost Zemlje.

"Primećeno je da u poslednjim decenijama insekti nestaju, a pčele prednjače u tome. One su značajne, jer su najkorinsije. Pčele su prvi genetičari u istoriji, jer su prve ukrštale vrste biljaka i zbog njih imamo voće i povrće kakvo danas poznajemo. Ne zaboravimo da su pčele tu daleko pre nas i danas smo došli do toga da se plašimo šta bi se dogodilo kada njih više ne bi bilo", kaže Anđelković.

Odgovorn na pitanje šta to najviše ugrožava pčele i koji delovi sveta imaju hroničan problem sa nedostatkom pčela je - očekivan.

"Čovek je taj koji najviše ugrožava opstanak pčela, jer čovek koristi pesticide koji ih istrebljuju. Mi pčelari to znamo. Proizvođači hrane žele da zaštite svoje useve od insekata i to je normalno, ali mi danas imamo tako opasne insekticide, koji su u milionitom delu mikrograma smrtonosni za pčele. Ti insekticidi ne mogu da naude nama ljudima, ali su za oprašivače veoma opasni. Mi svake godine imamo gubitke u svetu od 30 do 90 odsto pčela", kaže Anđelković.

Prema njegovim rečima, u Kini gotovo da pčela više i nema, pa voće oprašuju ljudi prašeći u proleće četkicama cvet po cvet.

"U problemu je i Amerika, gde je primećen masovan pomor pčela, kao i neke od najrazvijenijih evropskih zemalja. Kada se desi da se ne potrefe ni vremenske prilike, jer pčele ne izalze po hladnoći i kada pada kiša, a i jak vetar im smeta, dolazimo u situaciju da one ne stižu da opraše zasade, a i meda je u takvim sezonama mnogo manje. Ovaj problem je sve izraženiji", kaže Anđelković.

honeyland1 jpg

Studija iz 2009. godine, kada je međunarodna grupa naučnika došla do potvrđivanja teze o izumiranju pčela, pokazala je fenomen koji je nazvan "poremećaj raspada kolonija".

On je dokazao da su pčele sklone dezorijentaciji, raspadu nervnog sistema, da se gube u prostoru i počinju da odumiru daleko od svojih matičnih košnica. Te godine su pčele došle na popis ugroženih vrsta. Ova je studija potvrdila i zacementirala činjenicu da pčele ubijamo insekticidima, na bazi nikotina.

Poslednji izveštaj Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN) navodi da skoro deset odsto vrsta pčela očekuje izumiranje, dobrih pet odsto ih je najverovatnije sada direktno ugroženo, a za skoro 57 odsto vrsta nema podataka. Broj oprašivača po celom svetu opada, a sa druge strane, rastu potrebe za oprašivanjem, posebno u državama u razvoju.

Dragoljub Matić iz Udruženja pčelara "Pčela" kaže da je dobra vest da su zabranjeni neonikotinoidi, insekticidi na bazi nikotina koji masovno ubijaju pčele po Srbiji, ali da tih sredstava još uvek ima na crnom tržištu.

"Zabranjeni su neonikotinoidi u našoj poljoprivredi, što nam pruža neku nadu da će biti manje trovanja nego ranijih godina. To je strašno veliki problem, jer oko 83 odsto hrane u EU zavisi od njih. Nestankom pčela nestaće većina hrane koju koristimo i biodiverzitet više nikada neće moći da se vrati na staro", kaže Matić.

Već 150 miliona godina pčele proizvode med i one su jedini insekt koji proizvodi hranu koju jedu ljudi. Jedna pčela proizvede dvanaestinu kašičice meda u svom životu, a tokom jednog leta ona poseti 50-100 cvetova. Kolonija pčela sastoji se od 20.000 do 80.000 pčela i jedne kraljice. Većina vrsta voća i povrća koje danas konzumiramo direktno zavisi od pčela, a bez njihovog oprašivanja nestali bi jabuka, breskva, bobičasto voće, sve vrste luka, kruška, pasulj, karfiol, kafa, šargarepa, dinja, lubenica, paprika...

P.K.

Možda te još zanima:

.

Čuvajmo pčele, one čuvaju svet

Verovatno ste do sada već čuli vest o tome da su pčele po prvi put u istoriji završile na popisu…

.

Šta je za tebe AFŽ?

Anonimne Fantastične Žene! Ajteajmo na Feministički Žur! Ajmo Fenomenalne Žene! Ili - Autonomni Festival Žena! AFŽ nastaje kao otpor nasilju,…

.

Volonteri očistili Bećarac i Gradić

Međunarodni dan čišćenja planete Zemlje obeležen je i u Novom Sadu, gde su građani organizovano očistili Gradić u Petrovaradinu i…

.

Mladima je potrebna podrška i osnaživanje

Otvoren je konkurs za ambasadore OPENS-a. To su mladi ljudi koji će učestvovati u radu ovog saveza udruženja. Sa Olgom…

.

Pandemija produbila nejednakost u platama

Kada su najbolje teniserke sveta nedavno podigle glas zahtevajući iste nagradne fondove za sebe kao za muške kolege, prisustvovali smo…

.

Ko pomaže pomagačima?

Ana.rs, forum Krstarice ili Limundo možda kriju pojedine tajne univerzuma, ali suprotno popularnom mišljenju nemaju odgovore na svaki životni problem,…

  • 15:40 O tome se priča
  • 15:50 Leto na O radiju
  • 17:20 Gost O radija
  • 18:00 Music Mix by Majkić

Anketa

Da li planirate letovanje?

Oradio logo