Ekstremni zvuk za bolje raspoloženje

U ovo naše visokotehnološko vreme, muzika je sve više deo našeg života. Zahvaljujući različitim uređajima, od jutra do večeri muzika ispunjava čovekov um. Utoliko je značajnije da shvatimo da je ona ili moćan lek, ili snažan otrov.

Naučnici su istraživali kako određena vrsta muzike utiče na mentalno zdravlje ljudi, pa su tako došli do zaključka da raspoloženje zaista zavisi od vrste muzike koju u tom momentu slušate. Žanr nije presudan, bilo da je u pitanju pop, rok, hevi metal ili hip hop - bitno je to da muzikom možete da popravite ili pokvarite raspoloženje. 

Da li ste se ikada zapitali da li vas balade i setne pesme čine srećnim? A da li "agresivnije" melodije u vama bude upravo agresiju? Istraživanje je pokazalo da se slušanje upravo ta dva žanra može odraziti na povećanu anksioznost ili čak neurotičnost, dok vam u isto vreme pomaže da iskažete nezadovoljstvo i bes. Terapeut muzikom Jay Anderson kaže da ukoliko je nekome potrebna muzika koja bi mu podigla adrenalin, ubacila ga u fajtersko raspoloženje da bi nakon toga bio miran, onda je ta osoba vrlo verovatno slušala agresivniju vrstu muzike.

Naučnici iz Australije otkrili su da ekstremna muzika poput hevi metala, emo, panka i skrima dovodi do povećanja pozitivnih emocija i smirivanja osobe. Muzikoterapija je psihoterapijska metoda kojom se muzika, ili zvuk koriste u preventivne, dijagnostičke i terapijske svrhe, kao i za stimulaciju psihofizičkog i duhovnog razvoja.

Još 1953. godine usvojeno je pravilo da se ton A, koji se nalazi na sredini klavijature, štimuje na 440 herca. Mnogi pevači tada su se žalili, jer taj ton zahteva veće naprezanje glasnih žica, a zvuk dobijen na tako naštimovanim žicama oštriji je i manje prija našem uhu, objašnjava dizajner zvuka Branislav Micić.

"Spuštanjem za samo osam herca postiže se mnogo bolje delovanje na čoveka. Zašto? Ispoštovali smo neke prirodne zakone, zlatni presek i još neke stvari koje postoje i u Univerzumu i u samoj ljudskoj prirodi. Sva ta pravila utkana su u taj, takozvani Pitagorejski štim na 432 herca, a muzika sada napokon rezonuje sa prirodom i sa samim čovekom, koji napokon može da doživi blagodeti muzike u njenoj izvornoj snazi", objašnjava Micić.

S obzirom na raznolikost muzičkih žanrova, ne primamo svaku pesmu na isti način. Neki put pogode nas reči pesme, a nekad to učini melodija. Svako od nas slobodan je da izabere muziku koja će nam ispuniti i srce i dušu. Taj izbor, malo po malo, odlučiće ne samo o trenutnom raspoloženju i o osećanjima, nego i o celokupnom našem životu. Zato, birajmo muziku, ili jednostavno dopustimo njoj da izabere nas.

 J.M.