Dunav prezasićen otpadnim vodama
Da je Dunav zagađen fekalijama nije nova informacija, ali bi činjenica da je najviše zagađen na našem delu toka, uz one u Rumuniji i Bugarskoj, trebalo ozbiljno da nas zabrine. Mikrobiološko istraživanje koje je sprovela grupa austrijskih univerzitetskih naučnika, pokazalo je da je situacija posebno kritična u Novom Sadu i Beogradu, gde je pronađeno i veoma visoko prisustvo bakterije ešerihije koli.
Foto: RTV, pixabay
"U Srbiji, zemlji koja nije članica Evropske unije, ne postoje postrojenja za preradu otpadnih voda, tako da je kritičan do ekstremno visok nivo zagađenosti fekalijama na toku Dunava kroz velike gradove kao što su Novi Sad i Beograd", rekao je Gernot Zarfel sa Medicinskog univerziteta u Gracu.
Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine, za Oradio kaže da Dunav može da apsorbuje velike količine otpadnih voda, ali da i on ima svoje granice.
"Naša sreća u Novom Sadu i Beogradu je to što imamo Dunav koji ima kapacitet i mikrobiologiju koja može da preradi sve što izlijemo. Međutim, to ne može da ide u nedogled. Dunav je između druge i treće klase kvaliteta, što znači da nije baš za sve upotrebe, a sa druge strane, da se zbog nedostatka prečišćavanja stalno pojavljuju razlčičite bakterije koje mogu da naškode ljudima", kaže Jezdimirović
Novi Sad otpadne vode u Dunav izliva na dva mesta u centru grada, kod Spomenika žrtvama fašizma i kod Žeželjevog mosta. Tu se i najbolje vide posledice nehajnog odnosa prema reci, jer je smrad svakodnevno nepodnošljiv.
Stoga je grad počeo izgradnju novog kolektora otpadnih voda, upravo kod Žeželjevog mosta, što je prvi ozbiljan korak ka izgradnji postrojenja za preradu otpadnih voda iz novosadske kanalizacije. Prema prvim najavama, centralni prečistač u Novom Sadu trebalo bi da bude gotov do 2021. godine.
Jezdimirović potvrđuje da bi grad uskoro mogao da dočeka rešenje za otpadne vode, ali da tu treba povesti računa i o industriji.
"Pored fekalnih voda, mnogo opasnije su industrijske vode. One su opterećene mnogo opasnijim materijama. Tu često ima teškoh metala, hemikalija koje su veoma opasne i sve to se direktno izliva u naše reke i kanale, bez ikakvog prečišćavanja", kaže Igor.
Istraživanje austrijskih naučnika sprovedeno je na 2.600 kilometara dugom toku Dunava od njegovog izvora u Nemačkoj, do ušća u Crno More u Rumuniji. Uzorci su uzimani sa 30 lokacija na sredini reke, kao i na obalama, a analizirane su i glavne pritoke. U Institutu za javno zdravlje kažu da je Dunav kod Novog Sada u drugoj klasi kvaliteta i da bi svi koji se kupaju, obavezno morali da se istuširaju.
"Dunavska voda kreće se između druge i treće klase kvaliteta, u njoj ima dosta fekalnih bakterija i građanima preporučujemo obavezno tuširanje čistom vodom odmah po izlasku iz reke", saopštili su iz Higijenskog zavoda.
Što se ostatka dunavskog toka tiče, istraživanje je poazalo da je situacija u Mađarskoj je znatno popravljena, austrijski deo Dunava ima veoma nizak nivo zagađenja, kao i nemački. Najproblematičniji deo sada je naš, jer se situacija u Rumuniji znatno poboljšala poslednjih godina.
Igor Jezdimirović iz Inženjera zaštite životne sredine kaže da bi nerešavanje ovog problema, osim zdravstvenih posledica po stanovništvo i ugrožavanje vode za piće, uskoro mogle da budu i tužbe država nizvodno od Srbije.
P.K.
