Društvene mreže nisu dobar fitnes instruktor

Savet fitnes instruktora: "Do savršenih trbušnjaka uz ovih pet koraka" ili "Deset kila manje za tri dana, ako jedete samo ovu namirnicu". I većina nas klikne baš na takav naslov ili se povede za sadržajem koji plasiraju personalni treneri na društvenim mrežama takozvanih personalnih trenera, sa brojnim savetima šta i kako treba raditi kako bismo izgledali kao oni, koji, a to se prećutkuje, svoj izgled duguju reklami, fotošopu i plastičnim operacijama.

Istovremeno, poplavom fitnes instruktora na društvenim mrežama, profesionalciu ovoj oblasti bore sa površnim ili netačnim informacijama koje se danas plasiraju, pre svega mladim ljudima. Prof. dr Marko Stojanović, radi sa profesionalnim sportistima, ali i rekreativcima i napominje da je za početak najvažnije voditi računa o kvalifikacijama trenera.

"Nivo kvalifikacije ljudi sa kojima radite govori i o nivou ekspertize. Mi smo akademski ljudi, ja mislim da je osnovna stvar proveriti nivo ekspertize, kvalifikaciju, koja se najčešće gleda kroz neku diplomu, završeni nivo studija, master nivo ili slično, uz taj osnovni nivo stručnosti koji treba da bude dokazan nekom univerzitetskom diplomom. Dobro je da taj neko ko sa vama želi da trenira ili sa kime vi želite da radite ima i neformalnu edukaciju, da apdejtuje svoja znanja. Da ima dva ili tri kursa godišnje ličnog usavršavanja, koji mogu ili ne moraju da budu online. Mislim da je to neki osnovni način kako brzo uvideti razliku između nekoga ko je kvalifikovan, stručan i nekoga ko možda baš i nije”, objašnjava Marko.

Marko je, uz koleginicu Tatjanu Jezdimirović, osnivač centra Trenažna ekspertiza koja sveobuhvatno pristupa svakom korisniku, bilo da je reč o profesionalnom sportisti, osobi sa zdravstvenim problemima ili rekreativcima. U tom smislu, Tatjana Jezdimirović napominje da je na početku najvažnije odrediti cilj.

"Mislim da je takođe jako važno pre nego što krenemo da biramo sa kime ćemo raditi, da se sa sobom dogovorimo i popričamo šta mi zaista želimo da postignemo, da li je to ono 'da samo provedem vreme' ili imam konkretan cilj. On može biti vezan za zdravstveni problem ili je vezan za, recimo, takmičenje, ukoliko želimo da se prijavimo na maraton ili polumaraton, ili želimo da prosto bolje izgledamo, što je takođe jedan od važnih ciljeva u životu, iako ne bi trebalo da bude i prvi. Na osnovu tih ciljeva koje postavimo, biramo stručnjaka, odnosno, osobu kvalifikovanu sa kojom ćemo raditi. Ono gde treba isto da budemo oprezni jeste da, ako je neko odličan pilates stručnjak – znači završio je Fakultet za fizičko vaspitanje, pa se posle toga još usavršavao u pilatesu, pa je još radio u tom polju, ima dobre rezultate, pa mi izaberemo njega jer je dobar u pilatesu, a naš cilj je da nam pomogne oko nekog metaboličkog problema, onda mi jesmo izabrali stručnjaka, ali u potpuno pogrešnoj oblasti. Znali moramo da usaglasimo i to za šta je neko stručan, a šta nama treba i šta želimo da postignemo”, napominje Tatjana.

Poplava internet stručnjaka, napominju naši sagovornici, jeste civilazijski trend, nevezan samo za oblast sporta i fitnesa. Problem nastaje kada saveti koje upijamo na društvenim mrežama, počnu da nam škode. Najbrže posledice vidimo kada je reč o ishrani. Nutricionistkinja i dijetetičar Jovana Vučelić, kaže da je ishrana bitan deo treninga. Redovna fizička aktivnost utiče na metabolizam, na posturu tela, na zdravlje kostiju, na naš hormonski balans, takođe i na telesnu težinu, ali se ona mora odekvatno kombinovati sa svakom aktivnošću.

"Generalno, mislim da mladi nisu dovoljno upućeni i da ne znaju, nekako mi se čini da nikada nije bilo više nekih tabu tema u kojima ljudi greše, pa tako izbacuju večeru, misle da što manje jedu da će brže mršaviti, izbacuju velike grupe namirnica, prate razne vrste dijeta sa interneta, poput 'kupus dijete', 'UN dijete', 'limun dijete' i razne vrste koje uopšte nisu adekvatno isplanirane, niti prilagođene svakom čoveku kako bi trebalo da budu. Čini mi se da iz tog razloga ne dođe do trajnih rezultata niti, što je još bitnije, do trajnih promena navika", objašnjava Jovana.

Ona dodaje da je jedna od najvećih grešaka neusklađivanje količine hrane koja se unosi.

"Mladi pre svega, krenu da treniraju, što je sjajno, ali nekako ne iskombinuju ishranu sa aktivnostima, pa ne dođu do željenih rezultata. Ljudi ne znaju, često čujem da posle treninga uzmu da grickaju bademe i pojedu i po tri četiri šake badema i ne znaju da su kroz to uneli i po 600 kalorija”, zaključuje ona.

Bilo da je izbor grupni ili personalni trening, važno je dobro izučiti na početku koji saveti jesu pravi ili stručni, a potom se raspitati i oko kvalifikacija trenera. I zapamtiti da ništa ne dolazi brzo, jer "nema lifta do vrha, moraš ići stepenicama".

Celu emisiju poslušaj u podcastu.

I. Miloradov

fotografije: pexels.com