Besmisao, smisao, pa smrt

   Tako Bukovski kritikuje rutinsku svakodnevnicu čoveka koji živi na takav način samo kako bi došao do zarade koju bi besciljno potrošio. Kami, s druge strane, govori o potrazi za smislom u besmislu kroz tri stadijuma: samoubistvo, koje ako ne „upali“, vodi vas na sledeći stepenik, odnosno okrenutost ka religiji, dok je treći stadijum konačno i filozofsko prihvatanje apsurda i (be)smisla života.

Foto: Eduard Mane - "Samoubistvo"

    „Zašto se niste ubili?“ je kontroverzan naziv sinoćne tribine održane u omladinskom centru CK 13 koju je organizovao klub studenata psihologije TraNSfer sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Naime, u pitanju je bilo predavanje psihologa i psihoterapeuta Vladana Beare koji se najviše fokusirao na priču o smislu i besmislu življenja. Specifična tema podrazumevala je da Beara publici ne ponudi konkretne odgovore zašto da se ne ubiju, već važnije - kako da sami otkriju svoj smisao života. 

   Na tribini su predstavljeni psiholozi koji su se bavili ovom tematikom, među kojima su se na spisku našli Robert Solomon, Karl Gustav Jung, Viktor Frankl (po čijoj knjizi „Zašto se niste ubili?“ je ovaj skup i nosio naziv), Irvin Jalom, ali i pisci poput Čarlsa Bukovskog i Albera Kamija.

   Prisutni, koji su mahom bili studenti psihologije, su imali priliku da shvate da smisao života ne izmišljaju oni sami već da ga otkrivaju, kao i da su spremni da pate samo onda kada pronađu smisao za patnju.

   „Odsustvo doživljaja smisla življenja igra krucijalnu ulogu u etiologiji neuroza, a neuroza mora biti shvaćena kao patnja duše koja još nije otkrila svoj smisao“, citirao je Beara Jungovu definiciju smisla življenja povezavši je sa ličnim iskustvom, odnosno, svojevremenim radom sa ratno traumatizovanim osobama. „Oko trećina mojih pacijenata ne pati od bilo kakve neuroze koja se da klinički definisati, nego od besmislenosti i besciljnosti njihovog života.“

   Čitajući književnu literaturu nismo ni svesni koliko se i pisci stavljaju u ulogu psihologa te, samim tim, hteli ne hteli, razmišljamo o tome i neznajući da se bavimo važnim pitanjem – smislom života. Tako Bukovski kritikuje rutinsku svakodnevnicu čoveka koji živi na takav način samo kako bi došao do zarade koju bi besciljno potrošio.

   Kami, s druge strane, govori o potrazi za smislom u besmislu kroz tri stadijuma: samoubistvo, koje ako ne „upali“, vodi vas na sledeći stepenik, odnosno okrenutost ka religiji, dok je treći stadijum konačno i filozofsko prihvatanje apsurda i (be)smisla života.

  Lea Radlovački