.
Trenutno
Music Mix by Dušan Majkić
 Dušan Majkić
Društvo

Više ne znamo kako izgleda sistem bez korupcije

07.03.2019.

Većina studenata Novosadskog univerziteta protivi se davanju poklona javnim službenicima zarad ostvarivanja pojedinih prava, pokazalo je malo istarživanje koje smo sproveli protekle nedelje. Izraženo u procentima, 54 odsto njih smatra da davanje poklona javnim službenicima predstavlja mito i da to treba zabraniti, dok 46 odsto njih misli da su pokloni stvar pristojnosti i zahvalnosti za učinjenu uslugu. Bezmalo svi studenti sa kojima smo razgovarali prvo pomisle na lekare kada se priča o takozvanoj sitnoj korupciji, dok su policajci na drugom mestu.

.

Osim u slabim institucijama i lošoj praksi kontrole koruptivnih tokova, problem donekle leži i u mentalitetu ljudi u Srbiji, jer je davanje sitnih poklona za različite usluge odavno deo duha ovog podneblja, to je tradicija koju mnogi ne vide kao problematično i koruptivno ponašanja. To možda i nije problem po sebi, ali on nastaje kada zaboravimo granicu sitnog poklona zahvalnosti i podmićivanja zarad sticanja neke dobiti.

Podsećanja radi, Srbija je pala za deset mesta u odnosu na prethodnu godinu na listi Indeksa percepcije korupcije, te se i dalje smatra zemljom u kojoj je nivo korupcije visok, pokazuju podaci koje je objavila organizacija "Transparency International".

Srbija je u grupi zemalja sa raširenom korupcijom i daleko ispod proseka za Evropu. U regionu su od nas lošije rangirane Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija.

Pitanje je da li je tako visoko izražena korupcija posledica našeg folklora darivanja javnih služenika. Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije 'poklon' je novac, stvar, pravo i usluga izvršena bez odgovarajuće naknade i svaka druga korist koja je data funkcioneru ili povezanom licu u vezi sa vršenjem javne funkcije. Istraživanja pokazuju da postoiji velika frustracija korupcijom i ukazuju da izrazi tolerancije ponekad održavaju strah od represije kod onih koji se žale.

korupcija jpg

Sociolog Jovan Stanojević kaže da nam predstoji još mnogo borbe dok ne iskorenimo folklor davanja poklona službenicima, manje više i zbog toga što na tome danas bukvalno niko ne radi.

"Svakako da jedan segment reforme treba da bude i stvaranje demokratske kulture u građanstvu, iskorenjivanje korupcije iz svakodnevnih navika, shvatanje šta se može, a šta ne, na nivou svakog građanina. Reč je o veoma složenom problemu i dug je put pred nama dok se ne izborimo sa tim folklorom", kaže Stanojević.

Prema njegovim rečima, za visok nivo korupcije najviše su krive institucije države, ali je dobar deo uporišta i u našem mentalitetu.

"Postoje društva u kojima takođe postoji korupcija, ali ona dolazi iz kriminala ili politike, nikako iz građanstva, jer postoji visoka svest ljudi o tome da je korupcija pogubna po društvo, te da je i davanje malih poklona nedozvoljeno. Kod nas, manje više, postoje tri uzroka za svakodnevnu korupciju. Tu su: moralna kriza, opšte siromaštvo i nedovoljna izgrađenost pravne države", kaže Stanojević.

Strah od neželjenih posledica najčešće je glavni motivator sitne korupcije. Ne želimo da  padnemo godinu, ne želimo da se razbolimo, ne želimo da se nešto loše dogodi na porođaju... Građani na umu imaju razne strahove, ali često daju mito kada nemaju drugi način da nešto brzo završe, pokazuju sva dosadašnja istraživanja. Iskustva uređenih država kažu da mito nećemo davati kada budemo mogli to isto brzo i lako da završimo, bez gužvi ili birokratskih prepreka.

mito jpeg

Marko Nedeljković, nekadašnji član Evropskog parlamenta mladih, smatra da njegova generacija ne vidi korupciju kao problem u dovoljnoj meri.

"Korupcija jeste jedna od stvari koje moramo da prepoznamo kao veliki problem i veoma ju je teško iskoreniti. Mladi su svesni postojanja korupcije, ali ja se bojim da ne shvataju kako bi izgledao sistem bez korupcije. Od samog početka, od kada zakorače u školu, oni se suočavaju sa raznim vidovima korupcije i više i ne razmišljaju o životu bez nje, već uče kako da žive sa korupcijom, što je veoma pogrešno za jedno društvo", kaže Marko.

To kako studenti vide sitnu korupciju, donekle se podudara sa mišljenjem opšte populacije o ovoj temi. Evropska unija i Ministarstvo pravde Srbije uradili su prošle godine istraživanje "Stavovi građana o korupciji". To istraživanje pokazalo je da je 36 odsto građana Srbije direktno ili indirektno imalo iskustva sa korupcijom. Oko 28 odsto njih reklo je da im je direktno tražen mito, a čak 58 odsto njih da su bar jednom ponudili nekome mito kako bi rešili neki problem.

Nadalje, ovo istraživanje pokazalo je i potvrdilo percepciju novosadskih studenata o tome kome se najčešće daju pokloni. Oko 44 odsto građana iz istraživanja kaže da su lekari ti koji najčešće dobijaju poklone. Policajci su sledeća po redu branša, jer 21 odsto ispitanika kaže da su upravo oni korisnici sitne korupcije. Slede Službenici u državnoj administraciji i carinici koje je sa korupcijom povezalo oko deset odsto ispitanika.

Što se političara tiče, poklone dobijaju i opštinski, pokrajinski i republički funkcioneri, te javni službenici svih vrsta. Prema zakonu, državni i drugi organi, organizacije i javne službe u kojima funkcioneri obavljaju javne funkcije bili su u obavezi su da do 1. marta dostave Agenciji za borbu protiv korupcije evidenciju o poklonima koje su njihovi funkcioneri primili u prethodnoj kalendarskoj godini, a koji su u vezi s funkcijom koju obavljaju. Ovu proceduru moraju da ponove svake godine.

Pravila nalažu da funkcioner ne sme da zadrži poklon čija vrednost prelazi pet odsto prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Srbiji. To znači da moraju da se prijave svi pokloni vredniji od 2.400 dinara, odnosno prigodni pokloni koji su dobijeni u toj godini a čija ukupna vrednost prelazi jednu prosečnu mesečnu zaradu bez poreza i doprinosa u Srbiji, što je 48.000 dinara.

Celu emisiju "Za i protiv" možete poslušate na našem podkastu

P.K.

.
Akademski glumac Srpskog narodnog pozorišta Igor Pavlović već godinama svoje interesovanje i rad na polju pozorišta proširuje…
.
Diskusija pod nazivom "Zašto autor (ni)je mrtav? biće održana u domu b-612, 27. marta sa početkom u 20 časova. 
.
Novi Zakon o transfuzijskoj medicini, po kojem zavodi za transfuziju krvi rade već izvesno vreme, pokazao se kao poboljšanje, rekla…
Program
Kalendar događaja
Mart 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
    
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
Anketa

Da li biste učestvovali u akcijama prolećnog čišćenja životne sredine?