Društvo
Varga: Ukrajina je revolucija mladih
Ukrajinska kriza i rat u sred Evrope, su događaji koji su definitivno obeležili prethodne dve godine, a njihov uticaj na zapadnu Evropu, okolne zemlje i svakako Srbiju, pokazao se kroz promenu i uspostavljanje novih odnosa sa Rusijom.
Novinar i istraživač iz Novog Sada Boris Varga turbulentna dešavanja u Ukrajini nakon Majdanskog ustanka sabrao je u knjigu "Evropa posle Majdana", koju je priredio i izdao SKCNS. Varga je deo svog školovanja proveo upravo u ovoj zemlji i veoma je dobar poznavalac njenih političkih i socijalnih pitanja.
U pitanju su sabrani originalni tekstovi koji su objavljivani u raznim medijima tokom trajanja Ukrajinske krize, od zime 2013. i prvog ustanka na Majdanu, pa do pobede proukrajinske opcije i početka sukoba i aneksije na istoku zemlje. U tekstovima je objašnjen i prošireni sukob koji se odnosi na Evropu, SAD i sa druge strane Rusiju, sve do potpisivanja mirovnog sporazuma u Minsku u februaru 2015.
Varga kaže da je ukrajinski ustanak bio zapravo ustanak mladih, koji su se pobunili protiv promene političkog smera vladajuće strukture u zemlji.
"Ukrajinska kriza je sukob između podeljenog ukrajinskog društva na one koji su zemlju želeli da vode ka Evropi i onih koji su bili za rusku opciju. Ceo taj ustanak u Kijevu je zapravo bio ustanak omladine. Omladina je bila ta koja je odmah prvo veče, kada su čuli da su Viktor Janukovič i njegova vlada odustali od evropskog puta, izašli na ulice. Sve je počelo jednim internet postom Mustafe Najema i zahvaljujući tome danas u Ukrajini imamo ono što bi se moglo nazvati proevropskom vladom i predsednikom", kazao je Varga.
Dešavanja u Ukrajini samo su se naizgled smirila posle potpisivanja mirovnog sporazuma u Minsku, a prema Varginom mišljenju sada se tamo vodi tihi ekonomski rat. Iako ratnih dejstava nema, sukobi su konstantno na ivici eskalacije. On upozorava da taj mirni sporazum ne funkcioniše u potpunosti.
"Nastavio se jedan veoma bizaran carinski i ekonomski rat, gde se poslednjih dana uništavala roba uvezena u Rusiju sa Zapada. U pitanju je zaista jedan intenzivan sukob, iako mi toga možda nismo svesni, jer nakon prestanka oružanih dejstava sve manje vesti dolazi u Srbiju", kazao je Varga.
Knjiga "Evropa posle Majdana" baca svetlo i na Srbiju u sred ovog novog evropskog rata, na njen položaj i odnos prema zbivanjima, kao i ulogu mladih u našoj zemlji, a postavlja i pitanje da li bi oni bili dovoljno jaki i motivisani da se suprotstave politici koja bi ih udaljila od Evrope, ukoliko bi se tako nešto desilo i ukoliko bi smatrali da je to protiv njihovog interesa.
Kako je objasnio, od kako je u Srbiji Srpska napredna stranka (SNS) promenila svoju politiku i postala saglasna sa evropskim putem zemlje, kod nas ni ne postoje jake političke sile koje bi se protivle evropskim integracijama.
"No, mladi u Srbiji još nisu spremni na pobunu i politički aktivizam. Međutim, moj zaključak je da bi verovatno, ukoliko bi bio ugrožen evropski put, i kod nas upravo mladi prvi reagovali", kazao nam je Varga.
On je dodao da moramo biti svesni koliko smo mi deo te priče, jer isto kao i Ukrajina, Srbija još nije integrisana u Evropsku uniju, niti imamo mogućnosti da se integrišemo u "neku rusku konstrukciju".
"Mi se ipak nalazimo u jednoj nestabilnoj zoni. Ne želim da kažem da je Rusija u ovom slučaju loša ili dobra opcija, ali ono što je po mom mišljenju mnogo važnije je da na nju prestanemo da gledamo preko tenkova, političkih sila koje njom vladaju i preko njene želje za dokazivanjem, već preko sjajnih savremenih pisaca, muzike i umetnika, koji zadivljuju ceo svet. Mislim da je to prizma kroz koju treba da počnemo da posmatramo Rusiju", dodao je Varga.
Maja Leđenac