Tema dana: Politička pismenost mladih

Iako pitanje političke pismenosti nije dovoljno stručno istraženo, mladi u Srbiji očigledno nisu adekvatno politički pismeni, ne umeju pravilno da protumače političke poruke i izraze svoje političke stavove. Zanemareni političkim agendama nakon što su iznevereni kriminalom, lažima i korupcijom, mladi su laka meta političara koji ih iskorišćavaju, manipulišu njima i otpisuju ih u političkim procesima. Mladi posledično odustaju od učešća u društveno-političkom životu i ređe glasaju nego stariji sugrađani, pokazala je tema dana O radija "Politička pismenost mladih".

foto: wikipedia

Ozbiljna analiza u Srbiji o političkoj pismenosti mladih trenutno ne postoji. Tokom kampanje "Izbori nisu lutrija, izaberi svoju budućnost" iz 2008, došlo se do podatka da svega 10,2 procenata mladih redovno glasa, da bi istraživanje "Stavovi mladih o društveno-političkim prilikama u Srbiji" Centra za novu politiku, CeSID-a i Fondacije "Fridrih Ebert" iz 2012. pokazalo da građani Srbije starosti od 18 do 35 godina nisu dovoljno informisani o politici i dešavanjima na domaćoj političkoj sceni i smatraju da ne mogu da utiču na zbivanja u državi. Ipak, gotovo polovina mladih ispitanika rekla je da će izaći na izbore, dok je 28 procenata izjavilo da će to verovatno učiniti.

Naši sagovornici ovim povodom bili su mladi intelektualci s kojima smo pokušali da odgovorimo na goruća pitanja iz sfere političke pismenosti mladih: politikolog i saradnik u nastavi Fakulteta za evropske pravno-političke studije Igor Besermenji, doktorand sociologije na novosadskom Filozofskom fakultetu Milena Kojić i nagrađivani student generacije i saradnik Novosadske novinarske škole komunikolog Stefan Janjić.

Igor Besermenji smatra da je politička pismenost u Srbiji na izuzetno niskom nivou krivicom učenijih i starijih ljudi, budući da se u ovoj oblasti prepliću različiti termini i pojmovi koji služe za manipulaciju javnosti.

"Imate konstantnu situaciju da se priča o nacionalizmu kao o nečemu pozitivnom, da slavi ljubav prema naciji, a malo ko od mladih zna kakva je pozadina nacionalizma, koliko je malo dobrog iza te ideologije ostalo." S druge strane, razgovor sa Milenom Kojić otkriva da to nije samo naš problem.

"Politička pismenost mladih nije u fokusu razmatranja od nedavno. Obnovljena je zato što su i strani autori primetili apolitičnost mladih generacija u Evropi i svetu. Mladi u Srbiji nisu ni politički, ni sociološki, ni istorijski, ni naučno pismeni i to vuče ozbiljne posledice", kazuje nam gošća sociolog, a kao jednu od ključnih posledica višestruke nepismenosti Stefan Janjić podvlači činjenicu da se njemu, kao mladom glasaču, političari ne obraćaju "ni na koji način".

"Kao mlad čovek ne mogu da vidim bilo kakav pomak u diskursu stranaka i načinu obraćanja mladima, čak i one stranke koje su mi simpatične se koriste meni neprihvatljivom retorikom. Pogledao sam stranicu jedne političke stranke koja govori da je politika druge partije potpuno pogrešna, a u statutima imaju veoma slična načela. Može ta stranka da ima odlične ideje ali me njena retorika odbija ostrašćenošću."

Posledice političke nepismenosti mogu, po rečima naših sagovornika, biti dugoročne i vrlo ozbiljne. Politička scena je sterilna bez naznaka skorijeg oporavka. Nezainteresovani mladi ne primećuju važne pojave u društvu, ne angažuju se i ne pokušavaju da ih promene, a ako i pokušaju, politička elita im ne dozvoljava da urade mnogo. Neznanje i nesvesnost o neznanju su u porastu kod mladih. Elita mitovima vaja njihovu percepciju i pomoću njih manipuliše mladima, najčešće nacionalizmom. Omladina olako prihvata revizije istorijskih događaja koji su odavno potkrepljeni materijalnim dokazima i od velike važnosti za naše društvo.

Uzroci političke nepismenosti mladih su duboki, počevši od neznanja i nedovoljno organizovanog obrazovniog sistema, što ih je dovelo do nerazvijenog kritičkog mišljenja, nepoznavanja pretpostavki ideologija, društveno-političkih procesa i političkih pojmova. Sve to čini mladu osobu nespremnom da prepozna i dekonstruiše političke ideologije i poruke, demagogiju i mitove, odnosno razabere lična politička htenja i mehanizme kako da ih legitimno ostvari direktnim ili posrednim učešćem u društveno-političkom životu.  

Kao sledeća karika u lancu zlouotrebe političke nepismenosti nametnula nam se manipulacija mladima. Milena Kojić je tokom našeg razgovora izdvojila kovanicu "nacionalni interes", kao jednu od onih koja bi mladima morala privući pozornost, s obzirom da je prečesto korišćena u nedefinisane svrhe.

"To je, u neutralnom smislu, čuvanje vojnih i političkih interesa ali se pretvorilo u sve i svašta, pa čak i do fraze koja opravdava naše ekspanzionističke ciljeve". Budući da je manipulacija politički neobrazovanim glasačima stara koliko i demokratija, pitali smo Besermenjija kako prepoznati manipulatora u Srbiji:

"Najlakše u govorima i frazama koje se dugo koriste kod nas i obojene su emotivnim nabojom koji nema veze sa realnošću. Nacionalni, harizmatski pristup mladima, bez mnogo sadržine, u pozadini ima manipulaciju", ističe Besermenji, koga je Kojić indirektno dopunila sociološkim trendovima koji dalje pojačavaju krupan problem srpske političke svakodnevnice: apatiju i nezainteresovanost mladih da se uključe u važne društvene procese, čak i glasanje.

Ona kaže da su trendovi neoliberalizma i konzumerizma stvorili situaciju u kojoj su mladi isključeni iz procesa političkog odlučivanja direktivama s državnih vrhova, ali se pritom i oni sami isključuju iz tih procesa bez da "neko odgore namešta figurice kako će da stoje". Došlo je vreme u kom su "klikovi" i "lajkovi" za mlade važniji od društveno-političih dešavanja koja oblikuju njihov stvaran život.

Janjić je upozorio javnost da je upravo nespremnost mladih da se nametnu kao politički važna demografska grupa jedan od uzroka prvo razočarenja u politiku i političare, a potom i izborne apstinencije mladih.

"Mladi političarima nisu primarna ciljna grupa jer u manjem broju izlaze na izbore, a oni koji izlaze su više orijentisani ka desnim strankama i tu se javlja paradoks: partije koje zahtevaju veći nivo angažmana od mladih imaju veću popularnost", navodi naš sagovornik i pojašnjava da su glavna oruđa mladih u političkom opismenjavanju čitanje različitih izvora informacija, obrazovanje, stalno preispitivanje, kritičko mišljenje i samodisciplina.

Ipak, za ovako krupan problem potrebna su nam i sistemska, a ne samo individualna rešenja. Na kome je zadatak da politički opismeni mlade, pitali smo goste O radija?

"Bojim se da u Srbiji nikom ne bih to poverio, osim samim mladim ljudima. Toliko je nisko poverenje u institucije i školstvo, nezadovoljni su roditelji, nastavnici, mediji, i političari su nezadovoljni", podvlači Besermenji, a Kojić se nadovezuje:

"To je zajednički posao, koji je pao na nas mlađe, koji nismo izgubili nadu za promenom. Ne treba banalizovati politiku i nauku već ih mladima što više približiti. Korak po korak, koliko je to moguće, putem NVO, dodatne nastave, mada nisam sigurna da je samo obrazovanje dovoljno."

Politička nepismenost mladih već je proizvela ozbiljne posledice po srpsko društvo. Stefan Janjić međutim kaže da posledice ne trpimo samo zbog političke nepismenosti, već i zbog lenjosti omladine:

"Olja Bećković je govorila o tome, pa je izazvala gnev "tviteraša" - o komforu onih koji iz svojih soba tvituju pa misle da su nešto značajno uradili, a nema ih kada treba da se protestvuje na ulici."

Ništa manji problem nije pogrešno tumačenje i percepcija demokratije kod mladih osoba. Zamolili smo Igora Besermenjija da se osvrne na najveće zablude mladih kada govorimo o demokratiji:

"Prva zabluda je da je demokratija nešto što počinje čim mi za nju glasamo. Usuđujem se da kažem da demokratija nikada ne može biti sasvim ostvarena, već je ona proces", govori nam politikolog, a Stefan Janjić prati nit primerima dve vrste studenata, koji s pozicija krajnosti posmatraju i analiziraju srpsko društvo i politiku:

"Prvi kažu da ih politika ne interesuje, mislim da je to znak lenjosti. Nemoguće je da su nezainteresovani jer je to direktno u vezi sa njihovim životima, a drugi tip studenata su oni koji imaju stavove o svemu. Veliki broj mladih ljudi od politike očekuje skandal, tobože ih zgražavaju političke teme ali jedva čekaju da ih prokomentarišu ", tvrdi naš sagovornik i dodaje da su ljudi u Parlamentu daleko ranije naslutili da estradni pristup publici u Srbiji daje najbolje rezultate i najveću arenu:

"Istraživao sam skupštinski diskurs, koje su knjige poslanici pominjali da su pročitali i zaista možemo naći totalno nepodudaranje ideologija koje zastupaju i knjiga kojima se navodno dive."

O dobrim mladim liderima pričali smo sa Milenom Kojić i ona je izdvojila osobu koja se na pravi način uključila u društveno-politički život, a da nije stranački angažovana:

"Bila sam na tribini Centra za promociju nauke i oduševila me je doktorka Tijana Prodanović, astrofizičarka. Bila je asistent godine u Americi i vratila se s istom nadom da može da promeni stvari. Čini mi se da ih menja na odgovarajući način, promoviše nauku i čini je zanimljivom. Sve što Tijana radi je odlična vrsta investicije", poentira Kojić.

Poslušajte deo razgovora sa našim gostima:

Igor Mihaljević