Šta zna srce šta je kolonizovanje Marsa

Avanturizam, radoznalost, želja za slavom ali i nezadovoljstvo stanjem na Zemlji glavni su razlozi zbog kojih su se mladi dobrovoljno prijavili za misiju na Mars - u jednom pravcu. 

"Mladi koji žele da odu na Mars su spoznali da je ovo postalo nepodnošljivo mesto za život. Uveren sam da ova generacija mladih, koja ima takve namere, nije sigurno prva u modernoj istoriji. Bilo je ciklusa u prošlosti kada su se mladi suočavali sa raznoraznim problemima na svetskom nivou ali je osnovna razlika u sledećem: deca su šezdesetih godina u Nemačkoj roditeljima postavljali pitanja šta ste radili za vreme rata. Danas mladi nama postavljaju pitanje šta ste uradili od ove Planete", govori nam novinar Denis Kolundžija, s kojim smo otvorili temu tako privlačnu mladim avanturistima širom sveta - kolonizacija Marsa.

Kolundžiji cela priča zvuči pomalo jezovito, kao jedan oblik eutanazije, a pomenuta je i reč "samoubistvo". Pokušavajući da uđe u mozak ljudi koji su toliko razočarani, Denis kaže da to nije veltšmerc, nije ni veltšmerc 2.0, već nešto mnogo ozbiljnije - da ljudi sa 20, 30 godina, u naponu snage i kreativnosti žele da napuste Zemlju. 

"Nema dvojbe da je upitanju drastičan, ekstreman oblik bunta i rekacije na sve što se dešava na Planeti i između ljudi. Sa takvom konstatacijom se slažem, ovo je postalo užasno mesto za život. Broj zemalja na Planeti gde je dobro se sveo na nekoliko, ne postoji zemlja koja nije zahvaćena ludilom, u kojoj nema problema i nezadovoljstva, čak i one koje slove za stabilne ne mogu da stanu mimo toga i to je razlika u odnosu na period pre 30, 40 godina."

Sociološkinja Ana Bilinović je svoje studente pitala da li bi i oni želeli da odu na Mars, ali da ne mogu da se vrate. Očigledno ima neustrašivu i pustolovnu generaciju.

"Pitala sam studente i odgovor je odmah 'da'. Osim želje za avanturom tu su brzopletost i lakomislenost, može sve što je novo, ludo, snaći ćemo se u toku. To jeste obeležje mladalačke generacije. Mislim da nisu svesni koliko to odricanja traži od čoveka i kada sam počela da im nabrajam te stvari rekli su mi 'vi mračite' (smeh). Oni neće da znaju sve aspekte, njima je ideja strava i drže se te utopije. I biće poznati, što je za njih neverovatan uspeh."

Bilinović podvlači da je želja za avanturom kod mladih nadjačala sve probleme, rizike i odricanja, koji su potpuno skrajnuti. Sociološkinja kaže da element slave tu igra veliku ulogu ali čitajući motivaciona pisma i gledajući profile ljudi koji su se već prijavili Bilinović kaže da je i dosta naučnika i profesionalaca koji imaju karijerni motiv, dok je kod mladih to uglavnom - avantura.

Jedna od naučnica koja nikako ne bi išla nepovratno na Mars je astronom Jovana Petrović. Ona je napravila anketu ovim povodom i pitala je drugare astronome i one koji nisu, ko bi išao i zašto.

"Astronomi bi išli samo ako bi mogli da rade nauku, ne zanima ih turizam, dok bi neastronomi išli kao što bi išli na Tajland. Onda sam im rekla da ne mogu da se vrate i svi su bili u fazonu 'ah, pa čekaj...' i svi naučnici su odmah odustali. Drugi su bili u fazonu pola - pola, neko mora da ode. Od cele grupe ispitanika trećina bi otišla čak i ako ne bi mogli da se vrate. Naučnici ne bi išli, čemu sve ako ne mogu ovde da primene stečeno znanje."

Osim zastrašujućeg računa za struju ako se grejete na gas, Jovana kaže da ljude na Mars tera intrinzična potreba za nečim novim. Neki ljudi traže uzbuđenje, kao čovek koji hoće da se popne na Olimpus Mons, najveću planinu na Marsu, jer je već bio na tri puta nižim Himalajima. Neki ljudi su pak rekli da bi išli zbog nečega što ne mogu da opišu, osećanja najsličnijem – ljubavi. A ima i onih koji prosto žele da budu prvi u nečemu. Jovana smatra da mladi koji ozbiljno žele da odu na Mars uglavnom nisu dovoljno informisani.

"Niko, pre nego što ode makar u test laboratoriju koja bi postojala na Zemlji pre slanja, nije svestan klaustrofobije u svemiru. Ljudima se čini da je svemir prostrana, zabavna stvar, zapravo, svemir je jako tih, hladan i osećaš se jako usamljeno. Nisu svesni kako to izgleda, a Holivud je počeo da nas bombarduje - Interstelar, Marsovac, Gravitacija... i nikome nije potpuno jasno šta znači sesti u brodić, pa u kapsulu koja je još manja, pa sleteti na Mars, pod uslovom da sletiš, i onda se ne vratiti."

Kolundžija nam je rekao da bi razumeo mlade željne avanture kada bi na Marsu nešto postojalo, da budu hodočasnici kao Britanci u Americi, ali kada znaju da nema uslova, pomamu za Marsom trebalo bi uzeti sa velikom ozbiljnošću jer to jeste pokazatelj ozbiljnosti situacije i vremena u kojem živimo. Da neće možda Donald Tramp oterati mlade Amerikance na Mars, u šali smo ga pitali? 

"Izbor Donalda Trampa za predsednika bio bi najgori ishod za ceo svet kada bi on imao lična uverenja i kada bi ih sledio. Pročitao sam fantastičan opis njegove kampanje, on je u stvari stend-ap komičar i reaguje na osnovu aplauza koje dobija. Razmišljali su ljudi o odlasku na Mars i pre Trampa, ratovi na planeti ne prestaju, raste broj ludaka sa ogromnim ovlašćenjima, spremnih da unište Planetu. Herodot je u Istoriji imao sjajnu tezu da je čoveku srce u ušima. Čuješ i tako reaguješ. Tramp se pojavio u pravom trenutku sa dobrom pričom za isfrustrirane, nesrećne ljude, sa dominantnim osećajem da su zaboravljeni i odbačeni ne samo od političara, već i od američkog mejnstrima."

Bilinović, kao naučnica, jedva čeka da vidi kako će to da izgleda i da se kao sociološkinja osvrne na taj društveni eksperiment i strukturu, u 2035. ili 2036. - ako se desi. Biće to novi način života, stila i socijalnih mreža koje će se praviti. Nju bi zanimalo da vidi kako će testovi za kandidate izgledati, a mi smo je pitali na šta bi mogle da liče marsovske kolonije?

"Mislim da će biti neophodna mnogo veća društvena integracija i kohezija nego ovde i da će ljudi morati da funkcionišu na osnovama neverovatnih kompromisa i tolerancije. To je projekat u kome će svi morati da učestvuju i neće se tolerisati jedinke koje odudaraju. Moguće je, kako kažeš, da ljudi nakon dugo vremena formiraju novi, drugačiji moral od našeg mada mislim da će, slično kao u životinjskom carstvu, postojati hijerarhijska struktura i socijalna stratifikacija. To je nama urođeno i mislim da se ti obrasci neće izgubiti. Ne mislim da je striktna hijerarhija loša, krenimo od hijerarhijske strukture prilikom izbora ljudi koji će ići, selekcija će biti neverovatna. Usudiću se da kažem - određeni vid eugenike i najbolji će da putuju."

O moralu na Marsu smo razgovarali i sa Jovanom. Prekinula nas je rekavši da smo preskočili jedan važan stepenik. 

"Pitanje je otkuda nama moralno pravo da uopšte idemo na Mars i kolonizujemo planetu. Da je neko kolonizovao Zemlju dok su ovde bili dinosaurusi pitanje je da li bi nas sada bilo ovde. To je jako komplikovano, da li je etički da sejemo unaokolo, zašto ne pustimo Mars da na njemu izraste nešto bolje i razumnije od nas. Na kraju, kako bismo podelili Mars, čiji bi bio? Jedva da imamo tehnologiju da odemo i uspešno sletimo, ali da se vratimo ne. Ona priča iz Marsovca - to samo Met Dejmonu uspeva. Opet, kada iz sadašnje perspektive pogledamo šklopociju u kojoj je Gagarin leteo - i to deluje kao put bez povratka. Možda bi ljudi tamo uspeli da naprave nešto da se vrate."

Naša sagovornica kaže da mladi, uprkos avanturističkom duhu, ne znaju šta ih očekuje na Marsu. Odgovaraju pozitivno na prvu loptu jer imaju gomilu stvari kojima su ovde nezadovoljni i misle da bi ih promena lokacije spasila.

"Problemi su tamo egzistencijalne prirode, ali to nije pitanje koliko imaš keša nego šta ćeš jesti, hoćeš li disati, da li ćeš imati vode. Ako bih morala da posavetujem mladu osobu po ovom pitanju, rekla bih joj da pročita dobro šta to znači, posebno ono napisano jako malim slovima. Treba se pre svega dobro obrazovati i ne zasnivati ideje na onome što si video na televiziji. I onda još jednom razmisliti, kada prođeš osnovni trening."

Tonski prilog poslušajte u plejeru ispod:

Igor Mihaljević