Srećna hemijska za polaganje ispita!

Sujeverje je duboko ukorenjeno u religiji, objašnjavaju sociolozi. Ali, čak iako nisu religiozni mnogi studenti veruju da će im na ispitu pomoći prosipanje vode za sreću, nošenje srećne čarape, hodanje isključivo levom stranom ulice, dok će najveći baksuz pred ispit biti ako vide crnu mačku ili razbiju ogledalo.

Studentkinja Vanja na ispit uvek nosi potkovicu. Misli da će zbog nje položiti ispite. Nikola uvek menja mesto.

"Kad sam već spreman za ispit i već sam zauzeo mesto u svojoj klupi, meni tako dođe neko predviđenje, nemam pojma, da će se loše završiti ukoliko nastavim tu da sedim. Tako, tipa tri minuta pre ispita, promenim mesto. Svi me pitaju zašto, jednostavno došlo mi tako. Nekad se to isplati, a nekad ne", iskren je Nikola.

Njegov kolega Branislav nosi različite čarape. Dobitna kombinacija za polaganje ispita je, tvrdi, da jedna bude crvena, a jedna plava. Studentkinja Milena dok uči uvek piše jednom hemijskom. Ako hemijska prestane da radi, to je loš znak – ispit neće položiti.

Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu Ivan Jerković kaže da nema preciznih podataka koliko su studenti sujeverni, ali da je poznato da te pojave nisu retke i da si podstaknute narodnim i religioznim običajima i ljudskom potrebom da može da predvidi događaje i da ih kontroliše.

"Sujeverjem se može pokušati da se odgodi ili poromeni nešto što preti ili se smatra neumetnim. Tako je i pred ispit. Ta vrsta sujeverja, rituala, obreda, koji tome treba da pomognu, mogu možda da doprinesu tome da ih student odahne, i smirenije pristupi ispitu, što zapravo predstavlja osnovu za samopotvrđivanje tog rituala", objašnjava psiholog Jerković.

Sociolog religije Lazar Žolt kaže da je sujeverje u srpskom društvu veoma zastupljeno, podjednako kod svih nacionalnosti. Podlogu za sujeverje on vidi u samoj religiji. Ono potiče iz narodnih verovanja i običaja, koji su duboko ukorenjeni u hrišćanstvu.

"Ne kažem da religija motiviše na sujeverje. Ali, način razmišljanja, koji je prisutan u religiji, posebno u pravoslavlju i katoličanstvu, u velikoj meri relativizuju granice između religije i sujeverja. Zdravlje i porodični odnosi su izuzerno bitan činilac našeg života i tu je sujeverje veoma prisutno, ali ono se pomera i na druge stvari koje su nam bitne u životu, pa tako i na ispite", kaže Žolt.

On dadaje i da su sujeverjice zasnovane na iskustvu i ritmičkom ponavljanju, pa ako je neko položio ispit dva ili tri puta u "srećnoj" majici, onda počinje da razmišlja po analogiji.

"Još od devedesetih godina živimo neku vrstu odložene tranzicije, koja u velikoj meri okreće ljude prema uplivu sreće i sudbine. Vidimo da ne zavisi sve od nas, pa društvo i državu doživljavamo kao zlu maćehu. S toga je neki novi vid sreće u svemu što radimo poželjan i neophodan", objašnjava Žolt.

Da su studenti sujeverni primetila je i profesorka Laura Spariosu.

"Bilo ih je i biće još od vremena kad sam studirala, u smislu nošenja srećne minđuše, srećne majice, izvlačim pitanja levom ili desnom rukom, nošenja ikone. Mada, moram onako starinski da kažem da bez zagrevanja stolice nema ni polaganja ispita", kaže Laura.

 Radmila Leovac