.
Trenutno
Music mix by Marko
 Marko Balać
Društvo / Intervju

Sujeverje - spoj magijskog verovanja i tradicije

13.05.2016.

Danas je petak 13. Čak i ako niste sujeverni, morate da priznate da vam pominjanje ovog datuma ipak stvara nelagodu. Zašto ovaj datum ima negativnu konotaciju, zašto kucamo u drvo da ne čuje zlo i zašto je sujeverje toliko duboko ukorenjeno u različite kulture vekovima, otkriva vam sociolog Lazar Žolt.

.

Svi otprilike znamo da poreklo sujeverja leži u paganstvu, međutim, objasnite nam sa naučne strane - šta je sujeverje kao pojava?

Sujeverje ulazi u domen naučnog posmatranja kao jedna istorijska pojava prevaziđenog pogleda na svet. Ono se najčešće povezuje sa nekim prethodnim religijskim ili magijskim praksama. Novije religije proglašavaju sve prethodne praznoverjem - ta srpska reč je vrlo adekvatna, ona pokazuje da to nije prava vera. Istraživanja u oblasti sociologije i antropologije su se uglavnom držale konteksta koji je određen iz domena vladajuće religije koja je u tom momentu bila dominantna. Danas, međutim, mi sociolozi pokušavamo šire da posmatramo ovaj pojam. Tu je reč zapravo o anahronim postupcima i sistemima vrednosti i posmatranjima aktuelnih dešavanja koji se povezuju uglavnom sa nekom magijskom praksom i magijskom svešću. Inače, magijski model razmišljanja dominira u sujevernim pogledima na svet.

Različite kulture su različito sujeverne, veruju u različite ishode određenih akcija, međutim, kao i kod religije, sve se uglavnom svodi na isto. Odakle nam potreba za sujeverjem?

Kroz ljudsku istoriju, glavni problem je bio problem opstanka. Naši preci su mnogo truda uložili da stabilizuju jedan određeni način života koji bi im pre svega doneo sigurnost i neki minimum egzistencijalnog zadovoljavanja potreba. Uslovi života na Zemlji su dugo bili nesigurni i tu je zapravo koren i sujeverja, kao i magijskih postupaka i magijskog načina razmišljanja. Napraviću paralelu sa našom bliskom istorijom - recimo, devedesetih godina u Srbiji, u vremenu međunarodne izolacije, ratnog okruženja, opšteg ekonomsko političkog kolapsa, rušenja postojećeg sistema vrednosti, ponovo je počelo da buja sujeverje. Razlog tome je ugrožavanje egzistencijalnog minimuma građana, pa čak i ugrožavanje opšteg osećaja sigurnosti. Naravno, to osećanje je bilo realno i to je dovelo do poplave sujeverja, tada su bujali časopisi takve provinijencije, pojavili su se razni proroci čija su se mišljenja vrlo nekritički promovisala čak i preko medija. Inače, gde god imamo neku vrstu nesigurnosti, mi kao ljudi smo skloni da pribegavamo određenim sujevernim ili magijskim postupcima.

Da li smatrate da se upravo zbog te egzistencijalne nesigurnosti sujeverje kao pojava toliko zadržalo među ljudima kao vrstom?

Moć sujevernih postupaka je izuzetno velika. Mi se i dalje pridržavamo određenih postupaka koji imaju svoje poreklo u magiji, to je prosto inercija. Međutim, postoje primeri takvih postupaka koji i dalje imaju određenu funkciju. Recimo, određeni oblici sujeverja mogu da budu vrlo korisni činioci vaspitanja. Dete ne može još uvek da razume neke uzročno-posledične odnose, ali im je magijsko razmišljanje vrlo blisko. Sa druge strane, određeni društveni slojevi i danas imaju egzistencijalne nesigurnosti, a svi mi, kao ljudi, imamo svoje zone nesigurnosti. Ne znamo šta nam nosi budućnost, a hteli bismo da znamo - eto već prostora za sujeverje. Čitav spektar ličnih problema na koje čovek nailazi i ima osećaj da su nerešivi ostavljaju prostor za magijsko verovanje.

zolt lazar

Lazar Žolt, foto: www.tattooclubsrbija.com

Šta znači biti sujeveran u 21. veku?

To sujeverje je uglavnom vezano upravo za te lične probleme. Najznačajniji korpus sujevernih verovanja, počev od horoskopa koji se objavljuju u dnevnim novinama, zapravo je u vezi sa njima. To su ljubavni i poslovni problemi, problemi sa zdravljem, ljubomora - od toga nas nauka neće spasiti. Inače, ta ideja da će nas nauka spasiti koja je postojala u 19. veku kada se ona zaista brzo razvijala se nije desila. Mi danas živimo u post industrijskom društvu, ali i dalje imamo neke stare probleme i i dalje smo prijemčivi za neke novije, razvijenije forme kolektivne svesti kao što su religija ili politička ideologija. 

Za sve koji ne znaju, objasnite nam šta vezuje dan petak i broj 13 čineći ga baksuznim?

Petak 13. ima vrlo konkretnu istorijsku osnovu. Kontekst ovog datuma je hapšenje templara koje se desilo u noći između četvrtka i petka 1307. godina na teritoriji Francuske. Tadašnji kralj Francuske Filip IV se zamerio templarima kojima je bio dužan novčano i rešio je da taj problem reši tako što će ukinuti templarski red. Rano ujutro, u petak 13. oktobra 1307. godine došlo je do hapšenja svih značajnih templarskih velikodostojnika i to je ostalo istorijski zabeleženo kao jedna od izuzetno dobrih tajnih operacija. Od tada potiče negativna konotacija ovog datuma koja je naknadno poživljavana kroz različite priče i mitove.

I sam broj 13 se smatra baksuznim u različitim kulturama i tumačenjima - kod nas se često kaže trinaesto prase označavajući odbačenost, u nordijskoj mitologiji Loki je bio trinaesti gost koji se pojavio nepozvan na proslavu bogova, posle čega je zavladala tama u celoj zemlji...

Da, u velikim arkanama tarot karata, trinaesta velika arkana je smrt. Ona je i likovno prikazana vrlo poražavajuće i u tarotu ima veoma negativnu konotaciju.

Kažite nam jednu sujevernu rečenicu koja se koristi kod nas i njeno značenje.

Recimo da zlo ne čuje. Nekada se smatralo da određena duhovna bića prebivaju u drvetu. Zbog toga mi kucamo u drvo i koristimo takve termine. Dakle, da ne ureknemo, jer se po ćoškovima drvene građe nalaze mala, zla demonska bića koja u inat mogu da nam urade ono što mi ne želimo. S druge strane, u današnje vreme bismo mogli taj oprez koji je narod imao u formulisanju takvih rečenica i takve vrste ponašanja da uzmemo za primer. Danas olako dajemo određene vrste izjava i o sebi i o drugima i nekritični smo prema onima koji su nam najbliži, a to može da ima kontraefekat. To je narod dobro uočio i zato je i konstruisao ovakve uzrečice - da bi nas podsetio da treba da budemo suzdržani.

S. B.

.
Jedan od naših najpoznatijih reditelja, Darko Bajić, nedavno je završio svoj dugogodišnji projekat, rad na dokumentarnom filmu…
.
Da naša zemlja i posebno Novi Sad imaju čime da se ponose kada su klasična muzika i solo pevanje u pitanju, govore uspesi naših…
.
Mladi reditelj Nikola Končarević polje svog delovanja nije usmerio samo ka jednom vidu izražavanja, nego je svoj rad i interesovanja…
Program
Kalendar događaja
Maj 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
  
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
  
Anketa

Da li vidite Srbiju u EU?