Spotted profili između zloupotrebe i znatiželje
Jedna od prvih dimenzija ljudskog života koja je postala žrtva ekspanzije interneta bila je ljudska intima, a za njom i bezbednost. Ta dva koncepta urušena su za sve, ali su najviše problema zadali deci i roditeljima, jer adolescenti najčešće ni malo ne haju za bezbednost, a internet im je intimu načinio sasvim izlišnom.
U ovakav svet sjajno se uklopila grupa profila na Instagramu pod nazivom "spotted".
U pitanju su profili na kojima mladi ostavljaju fotografije nasumično fotografisanih vršnjaka iz grada tražeći informacije o njima. Do sada je sasvim jasno da je najčešći motiv za ovakvu akciju vršnjačka simpatija, traženje podataka o nekome ko im se dopada... Međutim, neretko u komentarima osobe koje i ne znaju da su tajno fotografisane dobiju ozbiljnu porciju ismevanja, omalovažavanja, maltretiranja, pa čak i otvorene pretnje.
Upravo to je razlog za ozbiljnu zabrinutost nadležnih, psihologa, pedagoga i roditelja. Mladi kažu da je u pitanju bezazlena igra koja nikoga ne povređuje, čak i koristi. Na to dobijaju odgovor da je ta igra daleko opasnija nego što oni trenutno mogu da pojme.
Novinarka Oradija Milijana Mićunović ispričala je u emisiji "Za i protiv" da je doživela da je grupa tinejdžera na ulici fotografiše.
"Primetila sam da je u grupi od pet-šest dečaka, jedan izvadio telefon i fotografisao me. Prišla sam mu i rekla da izbriše sliku i insistirala na tome sve dok me nije poslušao. Usput sam im rekla da time što rade krše zakon i da ne mogu da stavljaju fotografije drugih ljudi na društvene mreže bez njihove dozvole. Nisam sigurna da su prihvatili argumente", objašnjava Milijana.
Ona kaže da je, kada shvatiš sa kojom namerom te neko slika na ulici i gde sve to može da završi, osećaj prilično loš.
Na tankoj liniji između zaštite privatnosti i potrage za informacijama, spotted zadaje glavobolju i odraslima jer nije prvi internet fenomen koji bi mogao da ugrozi tinejdžere.
Državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić ističe da je problem u uznemiravanju privatnosti i činjenici da neko fotografiše maloletnike bez dozvole njihovih roditelja. Ona ističe da je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu dobio dve prijave u vezi sa postojanjem ove grupe sa fotografijama koje se dele preko te društvene mreže, ali da nije bilo zloupotrebe.
"U ovom konkretnom slučaju, problem je u uznemiravanju privatnosti i činjenici da neko fotografiše maloletnike bez dozvole njihovih roditelja. To je već veliki rizik da će biti zloupotrebljene fotografije", istakla je Matić.
Deca u Srbiji su u samom vrhu po korišćenju društvenih mreža, pokazuju istraživanja "EU kids onlajn".
"Od 15 do 17 godina, više od 90 odsto njih ima profile na društvenim mrežama, a u uzrastu od devet do 11 godina čak 41 odsto", dodala je Matić. "Oni nisu zreli i nisu svesni opasnosti".
Na oprez poziva i školska psihološkinja Biljana Lajović za koju nema benigne dečije igre na internetu, jer tinejdžeri često nemaju jasne granice onoga što je dozvoljeno ili ne. Internet tu granicu čini još nejasnijom za njih.
"Volela bih da izbegnem reč da treba da se plašimo, ali da brinemo, to da. Reč je o nečemu što može da bude dosta uznemiravajuće. Logično je da deca imaju drugačiji stav od odraslih, ali sam čula i neke odrasle koji smatraju da to nije nikakav problem. Kada se tako nešto desi, da odrasli nemaju isti stav, onda deca imaju manevarski prostor da se ponašaju kako žele", kažem Biljana.
Prema njenim rečima internet je doneo bitne promene u ponašanje adolescenata u odnosu na prethodne generacije. Njihovi prioriteti su izmenjeni, navike su potpuno drugačije i samim tim i razmišljanje o posledicama više nije isto.
"Jako su se poremetile granice u ponašanju i to je sve u duhu promene sistema vrednosti. Mladi smatraju da, ako nešto ne postoji na društvenim mrežama, onda to i ne postoji. Oni imaju profile sa više hiljada pratilaca i cilj je imati što više, što im daje potpuno lažnu sliku o sopstvenoj vrednosti", kaže Lajović.
Zbog čega tinejdžeri izbegavaju lični kontakt sa vršnjacima i interakciju sele na mreže, zbog čega osećaju agresiju prema ljudima koje ne poznaju i može li fenomen spotted imati i pozitivnih strana, poslušajte u emisiji "Za i protiv".
P.K.
