.
Trenutno
Superoperater
 Petar Klaić i Jelena Mijatović
Društvo

Siromaštvo i gubitak posla najveći strahovi mladih

17.04.2019.

Mladi u Srbiji najviše se plaše gubitka posla, siromaštva i korupcije. To su samo neki od strahova koje mladi uzrasta od 14 do 29 najčešće pominju, pokazalo je istraživanje "Mladi u Srbiji 2018/2019" koje je uradila Fondacija Fridrih Ebart Štiftung o vrednostima, porodici, obrazovanju, načinu života, razmišljanjima o politici i zaposlenju mladih na Balkanu.

.

Istraživanje je pokazalo da postoji razlika između zanimanja za koje su se ispitanici školovali i posla koji rade. Otprilike polovina mladih obavlja poslove koji nemaju veze sa strukom za koju su se školovali. Postoji diskrepancija između školske spreme ispitanika i poslova koje rade, a čak dve petine ispitanika radi poslove koji zahtevaju niži stepen kvalifikacija od onog koji su oni stekli školovanjem.

Iako većina zaposlenih radi u privatnom sektoru, zaposlenje u državnom sektoru predstavlja najželjeniju opciju. Faktori koji su rangirani na najvišim pozicijama kad je reč o prihvatanju nekog posla su plata, sigurnost radnog mesta i slobodno vreme posle posla. Socijalni kapital i političke veze smatraju se faktorima za zapošljavanje koji su bitniji od stručnosti i nivoa obrazovanja.

Svega jedna trećina ispitanika, koji su odgovorili koliko sati nedeljno rade, radi strogo u skladu sa zakonom, odnosno 40 sati nedeljno. "Zapošljavanje preko veze" je opravdano za 77 odsto ispitanika, makar ponekad.

Emisiju "U kakvoj zemlji želim da živim" u kojoj smo pričali o ovom istraživanju možete poslušati u plejeru.


Profesor Srećko Mihailović, jedan od autora studije, na predstavljanju istraživanja u Beogradu rekao je da je studija potvrdila i nalaze nekih manjih istraživanja, koja se odnose na rad.  

Rad je kod nas poslednjih godina, a i u ostatku Evrope, postao prekarni rad. Iz prekarnog rada sledi prekarni život i ljudi žive sa dosta neizvesnosti i nesigurnosti. Kod mladih je ta nesigurnost velika i tipična za mladu generaciju. Kada se uporedi istraživanje sa onim od pre tri godine, vidi se da su karakteristike prekarnog rada za ove tri godine naglo porasle kod mlade generacije. "Rad je sve manje stabilan, sve manje formalizovan i izvestan i među strahovima mladih ljudi je u samom vrhu liste strah od gubljenja radnog mesta", kaže Mihailović.

Što se tiče odlaska iz zemlje, tri četvrtine mladih u Srbiji izražava želju ili nameru da emigrira, što stavlja Srbiju na prvo mesto među zemljama u regionu, u kojima takvu želju ima u proseku polovina ispitanika, navodi se u studiji. Iako je želja za boljim životnim standardom glavni razlog za emigraciju, intenzitet te želje je više povezan sa pesimističkim viđenjem budućnosti srpskog društva, nego sa trenutnom materijalnom situacijom u kojoj se mladi nalaze.

untitled jpgGrafikon iz studije "Mladi u Srbiji 2018/2019" Fondacije Fridrih Ebert Štiftung

Odliv školovanih kadrova je naročito ozbiljan problem. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2017/2018, na listi od 137 zemalja Srbija se nalazi na 134. mestu po sposobnosti da zadrži talentovane ljude.

Kako je navedeno u istraživanju, što su ispitanici mlađi, to je veća etnička i socijalna distanca prema raznim grupama ljudi (izbeglicama, romskim porodicama, homoseksualcima). Svaki peti ispitanik u uzorku nema u svom krugu prijatelja nikoga ko pripada ili drugačijoj nacionalnosti odnosno veroispovesti, ili onoga ko govori drugačijim jezikom. Sedamnaest odsto mladih ne govori nijedan drugi jezik osim maternjeg.

Na predstavljanju studije govorila je i Isidora Martinenko iz Evropskog pokreta, koja zaključuje da kod mladih u Srbiji postoji i strah od otvaranja svetu, pa se postavlja pitanje kako dopreti do sloja mladih koji nemaju nikakvog dodira sa drugačijim ljudima.

"Najveći strahovi kod mladih su korupcija, gubitak posla i siromaštvo, ali je poražavujuć podatak da mladi u većini nisu otvoreni prema svetu. Mi se bavimo time da mladi što više putuju i da shvate da se u drugim zemljama slično ili lepše živi, deo mladih to doživljava, ali ostaje problem kako doći do onih koji nisu mobilni i kako društvo do njih da dopre. Postoji krug mladih ljudi koji prate dešavanja i gledaju kako sebi da poboljšaju socijalni kapital i napreduju, ali čak četvrtina njih u društvu nema nikoga ko je drugačiji po veroispovesti ili jeziku. Tako se stvara prostor da se rađa distanca od drugih, kao i strah. Sa takvim ljudima je jako laka manipulacija", objašnjava Martinenko.

Prema studiji, nepoverenje u institucije je veoma izraženo, a političke stranke su institucije koje uživaju najmanje poverenja – polovina mladih u njih uopšte nema poverenja (51 odsto). Iako je tri četvrtine ispitanika koji su imali pravo glasa na prethodnim parlamentarnim izborima zaista i glasalo, učešće u raznim nekonvencionalnim oblicima političkog aktivizma (npr. potpisivanje peticije) relativno je malo. Mladi su pretežno nezainteresovani za politiku - o toj temi retko raspravljaju sa porodicom i prijateljima i priznaju da se ne razumeju mnogo u politiku (44 odsto).

Ispitanici su naveli da su pretežno nezadovoljni stanjem demokratije u Srbiji (37 odsto) iako podržavaju demokratiju u opštem smislu (37 odsto). Nijednu od najvažnijih demokratskih vrednosti ispitanici u Srbiji nisu ocenili kao dobru. Kako je zaključeno u istraživanju, iako se određeni oblici društvene anomije i patologije smatraju rasprostranjenim, pa čak i normalnim za društvo, takva percepcija ipak nije dovoljna da izazove pobunu ili pokušaj da se ličnim angažovanjem takvo stanje promeni.

mladi3 jpg

Istraživanje pokazuje da je porodica na sebe preuzela obaveze koje je zapravo trebalo da preuzme država, što za porodicu predstavlja veliko opterećenje, s obzirom na prilično skromne resurse kojima raspolaže. To ima za posledicu da mladi ljudi zanemaruju ulogu institucija društva, kao i sopstvenu odgovornost za položaj u kojem se nalaze, a takođe previđaju sopstvenu odgovornost za menjanje društva u kojem žive.

O istraživanju je na predstavljanju govorio i glumac Bojan Perić, koji kaže da ne vidi šta u Srbiji može da se promeni na bolje u korist mladih.

"Ne mislim ništa dobro u budućnosti mladih danas u Srbiji. Ne vidim da to može u skorije vreme da se promeni. Kada me mladi prepoznaju na ulici, pa dođu da uzmu autogram ili da pričaju sa mnom, oni to rade na pogrešan način. Oni nemaju osnovne komunikacijske sposobnosti, kao ni osnove vaspitanja koje mogu obećati neku srećnu budućnost i meni je to strašno. To dolazi od svega što ih okružuje. Deca i roditelji više ne mogu da komuniciraju zbog jaza, a i nemaju kada, jer se retko sreću zbog posla. Deca se vaspitavaju sama i to je osnovni problem mladih kod nas", rekao je Bojan.

Prema podacima istraživanja, približno tri odsto mladih porodica živi u ekstremnom siromaštvu, dok 14 odsto živi u ekstremno dobrim uslovima. Zemlje koje od Srbije imaju veći procenat onih koji žive u ekstremnom siromaštvu i manji procenat onih koji žive u ekstremnom bogatstvu su Bugarska i Albanija.

Većina mladih (62 odsto) svoje materijalno stanje ocenjuje kao prosečno u odnosu na svoje vršnjake, jedna četvrtina smatra da je njihovo materijalno stanje ispod proseka, a 15 odsto da je iznad proseka.

Kako se navodi u studiji za mlade Fondacije Fridrih Ebert Štiftung, mladi višeg društveno-ekonomskog položaja su obrazovaniji, imaju veće obrazovne aspiracije i bolji prosek ocena. Društveno-ekonomski položaj u ogromnoj meri određuje šanse za sticanje fakultetske diplome. Nivo napretka na društvenoj lestvici je nizak, a sistem obrazovanja nastavlja da stvara obrazovnu i socijalnu nejednakost.

mladi2 jpg

Mladi su više zadovoljni (43 odsto) nego nezadovoljni (27 odsto) sistemom obrazovanja u opštem smislu. Međutim, velika većina mladih (80 odsto) slaže se da postoje slučajevi korupcije u obrazovnim ustanovama odnosno na fakultetima (gde se ocene i ispiti mogu kupiti).

Većina mladih (53 odsto) smatra da obrazovanje u školama i na fakultetima nije dobro prilagođeno aktuelnom svetu rada. Ipak, oni smatraju da to neće biti značajna prepreka na njihovom putu do pronalaženja posla po završetku školovanja.

Pored podataka, ova studija sadrži i neke preporuke koje bi omogućile veću sigurnost mladih u institucije i državu, kao i bolju budućnost. Između ostalog, navodi se da donosioci odluka treba da budu svesni da prenošenje zadataka države na porodicu ima svoje granice i negativne posledice i da takva uloga porodice ne može da reši socijalne probleme.

Takođe, preporučeno je uvođenje određenih mera u oblasti politike zapošljavanja i stambene politike, kojima bi se unapredile ekonomske šanse za mlade i olakšalo njihovo osamostaljenje od primarne porodice. Pored toga, neophodne su mere koje će mlade podsticati da zasnuju sopstvenu, sekundarnu porodicu.

Nataša Vučković iz Centra za demokratiju na predstavljanju studije zaključila je da je problem to što su mladi izgubili poverenje u političke elite i da je to slučaj u celom regionu.

"Jedno od pitanja na jednoj našoj radionici bilo je: da li mislite da politička elita u regionu zaista želi da napravi stvarnu promenu uređenja društva zasnovanu na vladavini prava. Gotovo bez izuzetka odgovor je bio 'ne'. Tu leži mnogo odgovora na naše dileme šta društvo može i mora da uradi za mlade. Mladi u istraživanju kažu da država mora da radi više: da smanji neravnopravnost, nejednakost, da interveniše u obrazovanju i još niz stvari. Sa druge strane, sve manje poverenja imaju u institucije, pa su ti podaci malo kontradiktorni", rekla je ona.

Poruka koju su u ovom istraživanju mladi formulisali jeste da smatraju da vlada treba da smanji nezaposlenost, iskoreni korupciju i garantuje socijalnu zaštitu i ljudska prava.

Ovako glasi zaključak Istraživanja koje, kako je profesor Mihailović naglasio, može biti upotrebljeno za građenje boljih uslova za mlade, ali se to po pravilu ne događa posle bilo kojeg istraživanja.

U istraživanju su učestvovali mladi uzrasta između 14 i 29 godina izabrani metodom slučajnog uzorka. Podatke je prikupio istraživački tim Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), a anketa je sprovedena neposrednim intervjuisanjem ispitanika i konačnim uzorkom obuhvaćeno je ukupno 1.121 mladih ljudi.

P. Klaić/ J. Golubović

.
Sa pojmom veštačke intelignecije susrećemo se svakog dana, iako možda nismo poptuno sigurni šta je to tačno, gde se i kako primenjuje.…
.
Omladinski kreativni centar OKCe i Opšta škola "Nikola Tanurdžić" organizuju početni kurs grčkog jezika za mlade od 18 do 30…
.
Povremena konzumacija nekog energetskog pića neće ni malo naškoditi vašem organizmu, ali bi redovna mogla da vas košta zdravlja…
Program
Kalendar događaja
Maj 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
  
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
  
Anketa

Da li vidite Srbiju u EU?