Reklamacija čuva džep

Društvene mreže koristi 98 odsto mladih u Srbiji, pretežno Fejsbuk. Tu situaciju su iskoristili i oni koji su u tome prepoznali potencijalno tržište. Kupovina preko Fejsbuka i onlajn posrednika poslednjih godina cveta, a može se pronaći apsolutno sve. No, ima i slučajeva kada ne dobijete ono što ste videli na fotografiji i tada shvatite da ste postali žrtva gerilskih prodavaca. Jedini siguran savet jeste da se uzima roba koja može da se reklamira, što podrazumeva dostupnost ličnih podataka prodavca, a ne broja komentara i lajkova.

Student iz Novog Sada Boris Džinić pokušao je da kupi patike preko Fejsbuka, jer u redovnoj prodaji nije mogao da izdvoji više od 7.000 dinara koliko starke koštaju. Odabrao je stranicu koja je imala više od sto hiljada lajkova i mnoštvo komentara, misleći da je to prodaja kojom su i ostali zadovoljni i da nema prostora za malverzacije. Međutim, ispostavilo se potpuno suprotno.

"Starke su stvarno dobro izgledale, kao "kopija iz Turske", ali izgledale su kao original što je meni bilo okej. Uplatio sam im 2.000 dinara na račun. Naručio sam crne patike broj 42, a oni mi poslali plave broj 40. Mesec dana sam im se nakon toga konstantno javljao i pisao da su mi poslali pogrešne patike, ali nije bilo odgovora", ispričao je Džinić.

Nakon toga, stranicu je pokušao da prijavi, ali mu Fejsbuk nije dozvoljavao jer nije prepoznata kao "spamer", a kasnije su ga zbog upitkivanja blokirali i administratori prodajne stranice.

Pravnica u Asocijaciji za zaštitu potrošača Jovanka Nikolić kaže da je sve više žalbi kupaca zbog prevara preko Fejsbuka, ali da je jedini način da se tako nešto izbegne detaljna provera prodavca. Ona takođe navodi slučaj prevare sa patikama, kada je virtuelni prodavac uzeo novac i nije poslao patike.

"Devojka je naručila patike koje su koštale 8.000 dinara, a koje nikada nisu stigle. Prodavac je davao rokove, ali od patika ništa i kasnije je prodavac prestao da se javlja. Devojka se potom javila nama, a mi smo slučaj prepustili Tržišnoj inspekciji, koja je to regulisala".

Iako ne postoji način da Tržišna inspekcija vrati novac ili dostavi robu, Nikolić kaže da kupcu ostaje utešno zadovoljstvo što je prevarant priveden pravdi. Ono što potrošač može da uradi jeste da se pozove na Zakon o trgovini, Član 11, u kojem svojstvo trgovca može da ima fizičko lice koje prodaje svoje stvari ili pravno lice koje ima registrovanu radnju. 

Pored Fejsbuka, kupovina se odvija i preko onlajn posrednika kao što su Limundo, Kupindo ili mojekrpice.rs. Iako postoje brojni pozitivni primeri, dosta je i onih koji su se opekli.

Tanja Vujičić, takođe studentkinja, naručivala je stvari preko onlajn posrednika mojekrpice.rs. Na fotografiji je videla novu košulju, ali kada je stigla uvidela je da je košulja u stvari polovna.

"U opisu je pisalo da je nova, sa etiketom, i da nije nošena. Tako je i delovala na fotografiji. No, stigla je sva otrcana i videlo se da je polovna", rekla je Vujičić.

Iz APOS-a kažu da je prodaja polovne odeće preko interneta legalna samo ukoliko prodavac ima već registrovanu prodavnicu, jer kao pravna lica imaju dozvolu da uvoze veliku količinu robe.

Ipak, brojni posrednici kao što je Limundo se ograđuju pravnim dokumentima koje potpisuje svaki prodavac. On snosi krivičnu odgovornost ukoliko dođe do prevare. Jedini način da ste i tu bezbedni, jeste da verujete recenzijama i postulatima "dobre poslovne prakse" koja se odnosi na to da je svaka mušterija jednako važna.

Međutim, kako ući u trag prodavcima koji se ne predstavljaju pravim imenom i ne ostavljaju podatke, u APOS-u nemaju rešenje, već se takvi slučajevi prepuštaju Inspekciji za visokotehnološki kriminal.

Nataša Šaru