Društvo / Obrazovanje
Država ne ulaže u svest o internet prevarama
Milan Bunić je nedavno pokušao da kupi neke veoma jeftine artikle sa nepoznatog sajta na internetu. Njegov pokušaj da uštedi umalo ga je koštao tekućeg računa i svog novca na njemu.
"Kliknuo sam na link koji sam video na društvenim mrežama i sledio uputstva za plaćanje. Nije mi bilo sumnjivo, jer se radi o jednom poznatom brendu. Tek nakon što sam ostavio svoje podatke, mislim da je prošlo oko pola dana, jedan prijatelj me je upozorio na to da sam možda napravio grešku, nakon što sam mu opisao kako, gde sam i šta poručio. Odjednom sam upao u paniku", kaže Milan.
Naš sagovornik je odmah kontaktirao banku, bankarska službenica je blokirala karticu i veća šteta je bila sprečena.
"Kasnije sam, gledajući pažljivije i tu stranicu na Fejsbuku i sajt, video da se radi o očiglednoj prevari ,samo što ranije nisam znao u šta treba da gledam", kaže Bunić.
Upravo to je najveći problem u Srbiji, kada su online prevare u pitanju. Ljudi ne znaju gde da gledaju, svest o opasnostima je na veoma niskom nivou i država se ovim problemom ne bavi na bilo koji način, zaključak je naše emisije "Za i protiv".
Nedavno smo imali poplavu SMS poruka korisnicima poštanskih usluga. Građanima Srbije stizale su SMS poruke sa inostranih brojeva, ali navodno od Pošte Srbije, u kojima se tražilo od nas da dopunimo podatke o sebi kako bi nam stigao paket. Klikom na link naivni korisnici mogli su načiniti sebi ozbiljnu štetu.
Internet stručnjak Goran Nađ zna sve o phishingu, što je tek jedan od načina prevare.
"To je uobičajeni naziv za web lokacije uz pomoć kojih koji se na prevaru dolazi do poverljivih podataka. Phishing sajtovi traže i čuvaju naše podatke, kao što su brojevi kreditnih kartica, korisnički podaci, šifre. Teško je razlikovati pravi od lažnog sajta neke kompanije u koju imamo poverenja, ali je najveći broj phishing prevara naivnog izgleda i očigledno je da se radi o prevari", kaže Goran.
Prave se lažni sajtovi za prodaju robe, pa umesto robne marke vaših omiljenih patika, vi imate sajt koji će nastojati da vam preuzme račun. Dešavaju se, takođe, poruke od navodnih rođaka koji su u nevolji i treba im uplata. Ipak, to su pokušaji prevare koje je najlakše raskrinkati.
OBRATI PAŽNJU
Zbog sve većeg broja pokušaja prevare policija je izdala preporuke po kojima bi trebalo da se vladamo kako ne bismo postali žrtve. Iz MUP-a Srbije preporučuju da ne klikćemo na link ili otvaramo prilog poruke, a da prethodno nismo sigurni u to ko je pošiljala. Da ne pozivamo broj sa koga je stigla sumnjiva poruka. Ozbiljne kompanije, javna preduzeća, državni organi i administratori sistema, nikada od vas preko SMS poruke neće zahtevati da unosite lične podatke. Napadači se trude da link u SMS poruci bude što sličniji originalnom linku, umesto posta.rs mogu napisati sličan link kao što je npr. postas-rsd.top.
Goran Nađ kaže da su to dobre preporuke za građane, ali da bi država morala uložiti i u javne kampanje usmerene na podizanje svesti o opasnosti od online prevare, a to se ne dešava.
"Naša deca će biti obazriva, ona o tome uče od početka. SMS prevare pokazuju da je problem sa srednjom i starijom generacijom i da u tom delu našeg društva ima najviše potencijala za prevare, a kriminalci su toga svesni", objašnjava Nađ.
Šta o ovom problemu imaju da kažu iz udruženja za zaštitu potrošača, kao i na koje sve načine možete da se zaštitite, poslušajte u emisiji Za i protiv.
P. K.
foto: pexels.com
