Real Onez: Danas je važna isključivo zabava

Muzički kolektiv pod nazivom Real Onez postoji i vredno radi već nekoliko godina. DJ Irvin, odnosno, Retro Flava i MC Nikola aka ZeeOne bave se raznim vrstama muzike, poštujući različite žanrove - muzičke, stilske, životne... Iza njih je daleko manje nastupa u odnosu na ono što ih očekuje, a već sada mogu se pohvaliti brojnom publikom, čak više u inostranstvu nego kod nas.

"Kao kolektiv, najviše se bavimo drum'n'bassom, hip hopom, a sa strane sarađujemo sa mnogim muzičarima, bez obzira kojoj vrsti muzike pripradaju. Ima tu i panka i hard kora i regea, ne gajimo neki poseban i definisan zvuk niti se ograničavamo time. U kolektivu se obično držimo jačih ritmova, kroz DJ podršku, dok u solo nastupima često zađemo u vintage i retro zvuk i koristimo muziku od dvadesetih do sedamdesetih godina, gde spadaju i jazz, blues, rock, funk, swing...", priča ZeeOne na početku razgovora za Oradio.

Za koji nastup biste mogli da kažete da vam je bio najvažniji u karijeri?

ZeeOne: Stvar koja je definitivno promenila našu percepciju gledanja na muziku i bavljenja ovim što radimo desila se u Rumuniji, na Rock La Mures festivalu na koji su nas pozvali nekim ludnim sticajem okolnosti. Uopšte nisu znali ni ko smo ni šta tačno radimo, nego je naša drugarica sedela sa organizatorima, njima je bio potreban neki drum'n'bass nastup. Mi smo poziv prihvatili i tek kasnije saznali da smo uvršteni na Main stage i da nastupamo pre Dope D.O.D. koji je i najveće ime na fstivalu. Završilo se tako što je organizator pretumbao satnicu, pri tom sam jedva došao jer sam nedelju dana bio bolestan, ali sve je na kraju ispalo fantasitčno. Bio je to potpuni uspeh, a nama veliki podstrek za sve što smo radili i što tek treba da uradimo.

Da li na nastupima imate svojih kompozicija, koristite već poznate semplove ili stvarate tokom nastupa?

Retro Flava: Uglavnom ide klasičan DJ set, ali je komunikacija sa ljudimo znatno drugačija. Uz MC-a je sve drugačije, jer se non stop nešto dešava, on ih upliftuje i tu se stvara veliki stepen improvizacije. U svemu tome menjamo i ritmove i stilove, publiku nateramo da skače u jednom momentu, a već u sledećem ih uvedemo u sasvim drugi film. Baš na tom nastupu u Rumuniji zvali su nas da vrtimo drun'n'bass a mi smo zadnjih nekoliko stvari uradili totalno hip hop i publika je to jako dobro prihvatila. Čak smo nastup od planiranih 90 minuta produžili za još par pesama.

Koliko je kod nas popularna ova muzika kojom se vi bavite?

ZeeOne: Uh, jako zavisi šta se posmatra kao hip hop, pod tim imenom. Ako pogledate ono što se najviše gura i propagira, na IDJ programu na primer, to nema nikakvu dodirnu tačku sa hip hopom i to u njegovoj suštini - ne kao sa muzikom nego kao kulturom. Ljudi dosta često zaboravljaju da je rep muzika, a hip hop kultura. Love, peace, unity and have a good time. To je danas zaboravila većina ljudi. Važne su im neke potpuno pogrešne stvari i to nije hip hop.

Koliko onda često nađete slične ljude da sa njima sarađujuete ili nastupate?

Retro Flava: Baš jako retko. Tu i tamo naleti neka osoba, pri tom je kao po pravilu to neko ko je stariji, 35 plus. To su uglavnom ljudi koji su proživeli najbolje godine hip hopa pre svega ovog što je došlo i što se dešava danas. Što se mlađih tiče ima onih koji to slušaju, ali saradnje uglavnom nema.

ZeeOne: Mene je recimo fascinirao Zupany, koji je po mom ukusu. Legendarni DJ iz Novog Sada koji je imao jako dobar pristup svemu, pošto nije bio u fazonu starog rokera, po principu, video sam sve i sve mi je jasno, nego i dalje želi da stvara i kreira. Iako ima 42 godine i dalje gura i rastura.

A kakva je situacija u inostranstvu, koliko ima ljudi sa kojima se muzički razumete?

ZeeOne: Drastično više (smeh). Ako pričamo o ovom delu Evrope, Balkan i okolina, gde god da smo napravili neki kontakt, ljudi su nas zvali, jer jednostavno žele da kreiraju. To je osnovna razlika, jer kod nas ljude koji bi želeli da kreiraju i guraju dalje, posmatraju kao hipi pokret.

Srbija obiluje dobrim festivalima, dakle i mogućnostima da nastupate, ali se to ipak retko dešava?

Retro Flava: Problem je u tome što su to sve copy/paste festivali. Svi guraju istu priču, dolaze ista imena, a često ta tzv. imena nisu definicija kvaliteta. Uzmimo na primer Getu, koji nastupa barem jednom godišnje kod nas, a ja ne znam da li je taj čovek bilo šta novo izbacio u skorije vreme. Mi smo osobe koje slušaju mnogo muzičkih žanrova, bitno je samo da je to kvalitetno i da prija našim ušima. Gledamo da iz svakog žanra izučemo nešto kvalitetno i spojimo u neki naš proizvod.

Koliko ipak ima mladih ljudi koji bi slušali vašu muziku i nastupe, koji je put da oni dođu do vas i vi do njih?

ZeeOne: U principu ima, ih ali su u istom problemu u kojem smo i mi. Najveći problem je to što se svi postojeći kolektivi suviše drže zajedno i ne daju nikom da im priđe, kao da čuvaju svoje tržište, a ne da ga šire. Imaju jako negativan odnos prema svakom ko im priđe. Kao da su došli do nekog sitnog nivoa i sada ne žele dalje, umesto da se sve to zajednički razvija.

Retro Flava: Kada sam se doselio u Novi Sad, pre nekih šest godina, bilo je deset puta više kolektiva samo u Novom Sadu. Sada bih mogao da ih nabrojim na prste jedne ruke, a ostali su samo oni koji su se striktno okrenuli komercijali. Tako je i u celoj Srbiji i to ne važi samo da drum'n'bass i hip hop, nego i za sve ostalo.

Mladi ljudi, čak i oni koju su visoko obrazovani danas slušaju narodnjake. Kako je to moguće i zašto se to dogodilo?

ZeeOne: Veliki je to problem. Nas dvojica jesmo mladi, ali nam je možda stara duša. Ne znam, ja sam od svoje šeste godine uzimao muziku od starije sestre, počeo sam nekog albuma koji je tada izdao Coolio i sve do danas pokušavam da svašta preslušam, iz raznih žanrova i odabrem kvalitet. Danas mladi ljudi nemaju pojma o žanru, niti ih zanima kvalitet, prate tokove koji im se nameću i zanima ih skoro isključivo zabava.

Retro Flava: Problem je i u tome što danas sve zvuči jako slično. Nema više žanrova i podvrsta muzike, sve podseća jedno na drugo i u sve to su umešali i narodnu nekvalitetnu muziku. Tako danas više da skoro nemamo hip hop, nego hip pop.

Gde publika može da vas vidi uskoro?

ZeeOne: Za Srbiiju ne znam tačno, ali imamo bukirane datume u Rumuniji, trebalo bi da idemo u Grčku, pa na Maitu. Dosta su izgledni i Hrvatska i Slovenija.

Irvin ili DJ Retro Flava, si rodom baš iz Umaga ali niste uspeli da ugovorite nastup na Sea Star festivalu. Šta se desilo?

Retro Flava: Pa ne znam, deluje mi bizarno. Prošle godine sam uredno kontaktirao organizatore, poslao sve potrebne smernice o tome ko sam i šta radim, kao i da sam jako dobro konektovan sa publikom iz Umaga, kao i novosadskom publikom. Nakon tri meseca komunikacije javljeno mi je tri dana pre festivala da ipak neće biti ništa od naše saradnje, bez nekog dodatnog obrazloženja. Ali nije problem toliko u mom nastupu, primetio sam da niko iz Istre nije bukiran, ali baš niko. Line up za ovu godinu je, što se hrvatskih muzičara tiče, još gori. Sličan sistem je i u Novom Sadu, ali i u Temišvaru. Lokalci dobijaju najniže honorare, ako ih uopšte uzmu za nastup. Ne znam zašto, to je neka njihova politika.

Bavite se muzikom koja je dinamična i koja tera na pokret. Kakvi ste kao plesači, koliko je to danas važno u modernom shvatanju nastupa?

ZeeOne: Ja sam do neke 15. godine išao na breakdance, ali me to ipak nije toliko privlačilo. Uz to sam trenirao basket, ali sve sam to zamenio skakanjem na bini. Imam neke korake, ali ništa planirano i uvežbano. Ima momenata kada ubrzam reči i onda publika to može da vidi po mojim pokretima ruke.

Koji muzičari su najviše uticali na vas, ko su vam uzori, ako postoje?

ZeeOne: Tech N9ne

Retro Flava: Lepa Brena (smeh). Ne, ne Mile Kitić i gengsta folk žanr. Pošto je čovek rekao da mu je najveći uzor u biznisu Fiticent (smeh). E onda je klepio neku pesmu od nekog francuskog repera i potpuno je upropastio. Kritično. Ali ako pričamo ozbiljno, onda su to na primer El Bahatee i Tram 11 iz Zagreba. Uz njih sam odrastao i naučio mnogo toga.

A čiji nastup ne biste propustili ni za živu glavu?

ZeeOne: Dosta toga smo već propustili, a što nikad nećemo moći da doživimo, jer neke prosto ne možemo da vratimo u život.

Retro Flava: Ima baš dosta onih koji su nedavno preminuli. Na primer, jako mi je žao što nisam iskoristio priliku da odem na koncert Mobb Deep koji je bio u Ljubljani. Prodigy je umro par meseci nakon toga, a tada nisam imao para da odem na taj koncert.

Gostovanje Real Onez u Dnevnoj sobi Oradija preslušajte i na našem podkastu.

Jovan Marjanović