Proganjanju ima ko da stane na kraj

Psihičko maltretiranje, uznemiravanje i proganjanje kategorije su koje naše zakonodavstvo do sada nije prepoznavalo. Žrtve godinama prolaze kroz torturu koju nema ko da spreči ili prekine, a dešava se i da posledice budu tragične. 

Novosađanka Lea četiri je godine trpela ovakvu vrstu maltretiranja od momka čija je opsesija jasno govorila da je spreman i na najgore. Svakodnevnim presretanjima, pretnjama na društvenim mrežama, uznemirujućim telefonskim pozivima i fizičkim nasrtajima nije bilo kraja, a Lea nije mogla pomoć da očekuje čak ni od policije.

"U početku je sve to bilo bezbrižno, dobijala sam SMS poruke, pojavljivao se na istim mestima kao ja, a onda su počele prve pretnje. Jedna od najgorih bila je da će iseći vene i krvlju namazati moja vrata. Ubrzo su počeli i fizički obračuni kada je on flašom razbio glavu mom tadašnjem momku. Moja majka i ja smo prijavile policiji maltretiranje koje je trajalo već 4 godine. Ono što smo od njih čuli bilo je prilično šokantno. Čovek nam je rekao da već znaju za njega, da živi u mračnoj ulici pa ako bi moj brat ili otac mogao da ode i prebije ga, to bi bilo odlično", priča naša sagovornica.

Lea kaže da je tada shvatila kako zakon ne može da joj pomogne, te da je potpuno nezaštićena, jer čak ni intervencija policije nije pomogla. Njenu situaciju danas bi mogle da razreše izmene Krivičnog zakona koje se tiču proganjanja i polnog uznemiravanja. Zakonodavac je konačno prihvatio činjenicu da je većini ubistava i samubistava u partnerskom odnosu prethodilo ozbiljno uznemiravanje i progon, te da za takve činove mora predvideti ozbiljne zatvorske kazne, bez obzira da li se radi o virtuelnom nasilju ili onom u stvarnom svetu. Biljana Kikić Grujić iz Centra za prevenciju devijantnog ponašanja kod dece i mladih kaže da će nove odredbe znatno pomoći žrtvama.

"Imamo ova dva člana Zakona koja su nova, koja bude svest, što je zaista napredak. Jer nismo kao društvo prepoznavali neke oblike nasilja, posebno naglašavam cyber bullying, odnosno vršnjačko nasilje putem interneta. Čak je i naše tužilaštvo i sudstvo bilo na posebnim obukama koje se tiču komunikacionih tehnologija da usavrše svoja znanja i veštine kako bi usavršili prikupljanje dokaza", kaže Kikić Grujić.

Izmene zakona postale su predmet vica zahvaljujući licemernim interpretacijama tabloida u Srbiji koji su isticali nepostojeće ili marginalne slučajeve u kojima bi one mogle da se primene. Predsednica udruženja Roditelj Dragana Ćorić kaže da zakon moramo podržati.

"Mi kao građani trebalo bi malo da verujemo i poguramo podrškom državne organe da postupaju po tome što jeste zakon. Zato je i došlo do promene zakona jer postoje problemi koji ne mogu ni na koji drugi način da se reše", kaže Dragana.

I naša sagovornica sa početka priloga zadovoljna je novim zakonskim normama, ali se plaši da ne ostane sve mrtvo slovo na papiru.

"Dosta su unapredili taj momenat psihičkog zlostavljanja. Zapravo se jako radujem implementaciji tog zakona i čekam primere dobre prakse, pa ću se možda osećati malo bezbednije", objašnjava Lea.

Ovakva krivična dela teško se dokazuju, ali će sudovi, policija i tužioci biti prinuđeni da postupaju po prijavama i prikupe dokaze. Kazne za nova krivična dela kreću se od jedne do 10 godina zatvora i mogle bi biti ozbiljan garant za žrtve ukoliko se budu primenjivale. A koliku štetu novim zakonskim rešenjima su načinili tabloidi i neumesni vicevi na društvenim mrežama, videće se već na prvom sudskom slučaju koji bude tretirao psihičko nasilje. 

P. Klaić