Posao na crno samo kad se mora

Rad na crno najviše pogađa najmlađu radničku populaciju. Maturanti i diplomci koji su upravo završili školovanje najčešće su oni koji su prisiljeni da se zapošljavaju bez ugovora. Nezaposlenost mladih u Srbiji prelazi 35 odsto, a najviše je onih uzrasta između 25 i 30 godina bez radnog angažmana. 

Krajem prošle godine, Ministarstvo za rad je za nepunih mesec dana zabeležilo čak 340 poslodavaca koji su angažovali radnike na crno, dok je na spisku bilo i 57 firmi koje rade bez ijednog papira, odnosno, nisu registrovane u Agenciji za privredne registre. Veliki broj gazda je, pokazuje statistika, angažovao po više radnika bez papira.

Ovo nije nov problem, kao što ne bi smeo da bude ni ovako velik, kako pokazuju istraživanja. Procenjuje se da crna i siva zona učestvuju u ukupnom bruto društvenom proizvodu sa čak 30 odsto. Suma koju država gubi na mesečnom nivou meri se milijardama dinara. Sa druge strane, zahvaljujući sivoj i crnoj zoni dobar deo stanovništva nije na socijalnoj pomoći koju finansira država.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević naveo je da je u 2018. obavljeno više od 70.000 inspekcijskih nadzora, što je do sada maksimum.

On je rekao da je zadovoljan radom inspekcije i kaže da je u 2018. bilo za 17 odsto manje zatečenih radnika na crno nego u 2017, mada je i dalje njihov broj veliki. Poručio je da je u 2018. započeta odlučujuća borba protiv sive ekonomije i iskorenjivanja rada na crno i da će ona biti nastavljena.

Dejan Kovačević iz Inspekcije rada kaže kako gotovo da ne postoji intervencija inspekcije u kojoj se ne pronađe makar jedan neprijavljen radnik.

"Uvek se smišljaju novi načini kako da se izbegne plaćanje poreza, doprinosa i svega što državi pripada, ali mi smo tu da buidemo za petama svima koji ne žele zakonski da posluju", kaže Kovačević.

Najviše radnika na crno u Srbiji pronađeno je u poljoprivredi, građevini, ugostiteljstvu, turizmu, a svakako ih ima i u domenu zanata. Medijski najvidljiviji su građevinci, zbog učestalih nesreća na gradilištima u poslednjih godinu dana.

Na selu, najviše mladih bez posla nadničari na poljoprivrednim gazdinstvima, a u urbanim sredinama tu su konobarenje bez prijave, rad u pekarama, restoranima i drugim ugostiteljskim objektima gde su neretko angažovani na crno ili preko agencija, bez ikakvih radničkih prava.

Goran Stošić je naš prvi sagovornik koji kaže da ga je besparica naterala u građevinu, gde je bio pomoćni radnik više od godinu dana. U tom periodu, kako kaže, dobijao je dnevnicu na ruke i nije smeo ni da se razboli, ukoliko hoće ne samo da zaradi nešto, već i da zadrži to radno mesto. O uslovima, kaže, iluzorno je i raspravljati jer se bukvalno radi o robovskom poslu.

"Radio sam neprijavljen jer sam bio primoran na tako nešto. Ljudi rade tako jer su primorani, da bi zaradili neki novac koji je uglavnom ispod svakog dostojanstva. Ja sam tako radio više od godinu dana jer sam bio svestan da nisam imao mnogo izbora, jako je teško naći posao u Srbiji”, objašnjava Goran.

On kaže da mu doprinosi nisu toliko važni, koliko zdravstveno osiguranje i potpuni nedostatak zaštite .

Ne mora samo rad biti potpuno u crnoj zoni da bude problematičan. Najveći broj mladih koji studiraju ili su završili srednju školu, odnosno fakultet, prve poslove pronalaze preko studentskih zadruga ili agencija za zapošljavanje. Iako su studentske zadruge dužne da uplaćuju poreze i doprinose, neretko se događa da radnici novac dobijaju na ruke. 

Sa ovom vrstom angažmana postoji druga nevolja, a to je da mladi ne uživaju bilo koju vrstu socijalne ili pravne zaštite. Uz to, studentska zadruga ne bi smela da angažuje radnike koji nisu studenti, ali se to dešava svakodnevno. Sve više firmi u Srbiji angažuje radnike preko agencija i zadruga. Kako se sve to nalazi u dobokoj sivoj zoni rada, ove godine bismo mogli da dobijemo i prvi zakon koji će regulisati ovu oblast.

Saša Borković je jedan od radnika koji je imao brojne angažmane preko studentske zadruge, iako ima više od 30 godina. On kaže da je najveći problem ovde potpun nedostatak zaštite bilo koje vrste.

"Sa tridesetak godina se i dalje bavim poslovima preko studentske zadruge, iako to ne bih smeo. Mnogo je mojih poznanika koji rade na crno ili rade na tuđa imena ili prezimena i to je sve OK, jer se ljudi snalaze nekako da se prehrane, ali to sve može da funkcioniše dok ne dođe do neke povrede. Staž nam ne ide, penziju možemo samo da sanjamo, a ja sa više od 30 godina nemam ni jedan dan radnog staža", objašnjava Saša.

Jedna od oblasti u kojoj se rad na crno ne posmatra tako strogo jeste ugostiteljstvo. Iako je protivzakonito, tokom turističkih sezona na hiljade mladih pronalazi poslove u kafeima, restoranima i drugim ugostiteljskim objektima.

Sanja Gođevac svakog leta radi u kafeima, mahom na crno ili, veoma retko, preko studentske zadruge. Ona kaže da su to idelane prilike da zaradi nešto tokom raspusta i da je bilo kakva prijava ne zanima.

"Meni je važno da zaradim novac koji mi je potreban za fakultet ili za neko letovanje i slično. Ne mislim da me neko izrabljuje ako mi ne uplaćuje socijalno, jer sam još student. Možda će mi to smetati kad počnem da tražim pravi posao posle faksa, ali sada je sasvim OK da postoje poslovi koje možemo i mi mlađi da radimo", kaže Sanja.

Možda najviše radnika na crno danas ima u domenu sezonskih poljoprivrednih poslova. Podatak iz Ministarstva poljoprivrede kaže da je na njivama, u voćnjacima i povrtnjacima angažovano oko 3.500 ljudi po zakonu, a da Srbija ima više od 350.000 poljoprivrednih gazdinstava, što broj nadničara čini daleko većim.

Procene idu i do 80.000 sezonskih radnika kojima će od ove godine poslodavac morati da uplaćuje poreze i doprinose, jer je od 7. januara počeo je da radi softver za prijavu sezonskih radnika koji bi trebalo da smanji rad na crno, a poslodavce primora da "sezoncima" uplaćuju poreze i doprinose.

Elektronski sistem za prijavu sezonaca prvo će "otvoriti vrata" za prijavljivanje radnika u poljoprivredi, a ukoliko ceo sistem bude funkcionisao, primenjivaće se i na one u sektoru turizma i građevinarstva.

Softver je deo "paketa" koji će omogućiti punu primenu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je usvojila Skupština 28. juna prošle godine, a koji je počeo da se primenjuje 7. januara.

P. K.