Porezi i doprinosi opterećuju male preduzetnike

Kako bi smanjili nezaposlenost u zemlji mnogi preporučuju pokretanje sopstvenog biznisa. Nacionalna služba za zapošljavanje čak organizuje i kurseve koji će vam pomoći da napravite biznis plan, a ukoliko ste nezaposleno lice od države možete dobiti i subvencije za pokretanje malog preduzeća.

Sve zvuči kao bajka. Imate ideju, neko će vam dati početna sredstva, pomoći vam da više ne budete nezaposleno lice, imaćete posao, biti sam sebi šef, raditi ono što volite, a onda očekujete jedno veliko ALI. To ali stiže svakog petnaestog u mesecu i zove se jako strašno porezi i doprinosi. Te stavke ne zvuče strašno samo kod nas, porez nigde nije lepa reč, ali su mnoge zemlje odlučile da mala i srednja preduzeća ne opterećuju nametima koji bi mogli da ih nateraju da zatvore svoje firme.  

Miroslav Čapko je u Sidneju otvorio zanatsku radionicu za servis i održavanje klima uređaja i rashladnih sistema. Da bi to uradio, nije bilo potrebno ni mnogo papira, ni mnogo šetanja, ali ni previše utrošenog vremena.

"Za samo otvaranje firme trebalo mi je možda 15-20 minuta. Govorim o nekoj zanatskoj radnji. Izguglate lepo Starting business in Australia i nađete državni sajt poreske uprave. Odete tamo i registrujete firmu. To je to. Potreban vam je dokaz o identitetu, oni u evidenciji već imaju pasoše i vozačke dozvole. To ukucate, dodate mail adresu i neki račun u banci, ja sam koristio svoj lični i to je to. Imate svoju firmu."

Miroslav je dodao da takse za pokretanje sopstvenog biznisa postoje samo ako želite da se vaša firma ne zove isto kao i vi. Ako će nositi vaše ime, troškova nema. Ako poreski broj ne koristite tri godine, on će automatski biti ugašen, a vi opet nećete imati nikakve troškove oko zatvaranja firme.

Knjigovođa Franja Vida kaže da ni kod nas nije komplikovano registrovati firmu. 

"APR prilikom registracije od nas traži samo kopiju lične karte, dokaz o uplaćenoj taksi i u slučaju otvaranja d.o.o. potreban je osnivački akt koji se prilaže u APR."

Franja je dodao da su za pojedine šifre delatnosti potrebne posebne dozvole ministarstva, ali se to uglavnom odnosi na veterinarske i zdravstvene usluge. Za otvaranje, na primer, prehrambenog posla nije vam potrebna nikakva posebna dozvola. Trebalo bi da znate šta sve morate da imate u lokalu, a inspekcija ne dolazi u kontrolu pre nego što počnete sa radom. Dakle, isključivo je na vama da li ćete raditi onako kako propisi nalažu od samog starta. Inspekcija ne najavljuje dolazak, a svako nepoštovanje propisa se kažnjava, bilo da je u pitanju sanitarna greška ili samo to što niste na vidnom mestu imali istaknuto da je kupac dužan da uzme račun. A kazne su naravno visoke.

Registrovali ste firmu, pronašli lokal koji zadovoljava propise za vašu delatnost i počeli da radite. Prva zarada polako pristiže, ali i prve obaveze prema državi. Naravno, porezi i doprinosi. Ove obaveze moramo da izmirujemo svakog meseca. U koliko ih ne platimo do 15. u mesecu za svaki naredni dan se obračunava kamata. Postoji nekoliko načina na koje nam porez može biti obračunat.

Kako nam je objasnio knjigovođa Franja Vida jedan od načina jeste paušalno obračunavanje poreza, a tada se porezi i doprinosi obračunavaju na osnovu poreske osnovice koja važi u opštini u kojoj je firma registrovana. Svaka opština ima drugačiju osnovicu i ima bodove kojima se ta osnovica koriguje. U Novom Sadu, kako kaže naš sagovornik, minimalni paušal za npr. frizersku radnju je oko 20.000 mesečno, dok prevoznici paušal plaćaju i do 60.000 dinara mesečno.

Drugi način oporezivanja je da preduzetnik sebi obračunava zaradu. Porez iznosi deset odsto, a poreskoj upravi se podnosi akontaciona prijava kojom se utvrđuje planirani prihod. Na tu osnovicu plaća se akontacija poreza do kraja godine, a konačnim rešenjem se utvrđuje koliko će preduzetnik platiti porez za određenu godinu, kao i visina akontacije za naredni period. Trebalo bi da imate u vidu da su doprinosi za preduzetnika mnogo veći nego za zaposlenog, zbog razlike u polaznoj osnovici.

Postoji i treći način oporezivanje je da dobit preduzeća na kraju godine bude osnovica za obračunavanje poreza i doprinosa. Tada ne obračunavate sebi mesečnu platu već kad se utvrdi konačan rezultat određuje se vaša konačna obaveza za porez i doprinose, s tim da doprinosi ne mogu da budu ispod minimalne osnovice. Ako vam je dobit manja, doprinosi se obračunavaju na minimalnu osnovicu, pa vi platite kako znate i umete.

I ako ste paušalac i niste zaradili dovoljno za poreze i doprinose vaša dugovanja prema državi neće biti manja. Naprotiv, ako ih ne izmirite do 15. u mesecu na njih će se gomilati i kamata. Upravo zbog toga mnogi odlučuju da rade na crno. Jedan od mnogih je i autolektričar Z.K. koji nam je objasnio zbog čega nije registrovao svoju radnju

"Odlučio sam da radim na crno, zato što ne znam da li ću moći svakog meseca da plaćam državi poreze i doprinose i sve što treba za prijavu. Jedan mesec može biti bolji, drugi lošiji, a ja nisam siguran da mogu svaki put da zaradim za doprinose, tako da i dalje radim na crno", rekao je Z.K. za O radio.  

Sa druge strane, u Australiji ne postoje fiksni porezi niti plaćanje doprinosa za penziono i zdravstveno osiguranje. Doprinosi su deo poreza koji plaćate na dobit koju ste ostvarili, a država ga dalje raspoređuje.

"Čim si australijski državljanin ili si građanin sa stalnim prebivalištem, automatski imaš zdravstveno i socijalno osiguranje, a da li radiš to je nebitno za socijalnu politiku. Ja imam zdravstveno osiguranje svakako i ne postoji neka posebna uplata za zdravstveno i penziono. Jedno vreme nisam radio ništa, nekih osam meseci, bavio sam se nekim drugim stvarima. Nisam zaradio ni dolara u svojoj firmi, podneo sam poresku prijavu, stavio nule i to je bilo sve. Održavanje takvog biznisa vas ne košta ništa. Doprinosi ne postoje. Ako sam zaradio platiću porez, ako nisam zaradio neću platiti ništa, ne postoji fiksna naknada", kaže Miroslav Čapko.

Ono što je takođe veoma zgodno u Australiji jeste to što nema potrebe da otvarate poseban račun koji ćete koristiti za firmu. Ako imate račun od ranije, možete ga koristiti za firmu. Bitno je samo da ste vi vlasnik i računa i preduzeća. Novac je vaš, i na vama je kako ćete ga koristiti.

"Državu to ne interesuje uopšte kako ću ja raspolagati novcem koji sam zaradio preko svoje firme. Račun je račun, ja imam karticu kao bilo koju karticu. Račun sam menjao, menjao sam banke jer su mi druge pružale bolje uslove za kredit za stan", kaže naš sagovornik.

Kod nas je situacija potpuno drugačija. Vaš račun ne može biti račun koji koristite za firmu.  

"Kada dobiješ rešenje iz APR-a ti si već osnovana firma. Sa tim rešenjem odlaziš u banku i otvaraš tekući račun koji je firmin, a ne tvoj. Novac koji si zaradio možeš da koristiš, ali se nikome ne isplati da novac koji zaradi bude nepokriven zbog visine poreza i doprinosa. Cilj je uvek pokriti zaradu što većim troškovima, da ne bismo plaćali dodatni porez", rekao je knjigovođa Franja Vida za O radio

Bez obzira na sve probleme i izdatke koje možete očekivati nemojte odustajati od ideje o pokretanju sopstvenog biznisa. Upustite se u avanturu, ali pre nego što počnete da radite dobro razmislite i još bolje proračunajte koliko biste mogli da zaradite. Porezi i doprinosi su nešto što ne možete i ne smete da izbegnete, i veoma je bitno da svakog meseca možete da ostvarite dobit koja će pokriti ove troškove. Sve ostalo je bonus. Ispitajte tržište i napravite dobar biznis plan, kad već ne možete da birate u kakvoj zemlji želite da živite.

Emisiju U kakvoj zemlji želim da živim čija je tema pokretanje sopstvenog biznisa poslušajte na podkastu O radija.

Alma Kovčić

ilustracije: pixar.com