.
Trenutno
Music mix
Društvo / Obrazovanje

Zbog koga mladi danas studiraju?

04.04.2018.

Broj visokoobrazovanih ljudi u Srbiji je u poslednjih deset godina doživeo porast, a za to su jednim delom zaslužni i sami roditelji. Njihova želja da im deca postanu akademski građani i dobiju tu čuvenu diplomu često prelazi granicu kada oni umesto dece odluče koji će to fakultet biti. Kao posledicu imamo sve veću nezainteresovanost mladih da se bave profesijama za koje su se školovali. Zato se i postavlja bitno pitanje: zbog koga mladi danas studiraju?

.

Fakultetska diploma sve više u Srbiji predstavlja jedan od najvećih životnih ciljeva, kako kod mladih ljudi tako i kod njihovih roditelja, ali nije bilo oduvek tako. Nekada je, nakon srednje škole, dobar deo mladih molio roditelje da upišu fakultet, pa bi ubrzo nastala polemika i klasična pitanja roditelja tipa Šta će ti to? ili Zar nije bolje da se zaposliš i postaneš svoj čovek?

Danas se situacija dosta promenila. Određen broj roditelja ima veću želju i potrebu za diplomom od same dece. Student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dejan Gatalo pod velikim pritiskom roditelja morao je da upiše fakultet, iako mu to nije bilo u planu. Želeo je da se odmah zaposli i formira porodicu.

"Moji roditelji su insistirali da upišem fakultet, jer živimo u vremenu gde su ljudi bez fakulteta bukvalno ljudi bez perspektive. Upisao sam ga, nisam ga voleo na početku, ne mogu reći da jesam. Tek na trećoj godini sam osetio neku emociju prema fakultetu, ali to svakako nije bilo dovoljno da me zadrži tu", ispričao nam je Dejan.

accomplishment ceremony college

Najveću volju za nastavkom studiranja dobija iz činjenice da već tri godine studira i da ne postoji mogućnost da sada prekine, kada je ostala još samo jedna godina.

"Ne gledam na svoj fakultet sa te strane kao da bih ja radio to u životu. Kada završim fakultet radiću ono što me čini srećnim, definitivno se neću baviti ovim što studiram", navodi naš sagovornik.

Pored mladih koji pokleknu i odu za željom roditelja, tu su i oni koji bez obzira na to koliki uticaj i pritisak trpe, izdrže i krenu ka svojim sopstvenim ciljevima. Jedan od njih je i nekadašnji pomoćnik u štampariji, a danas iskusni radnik pun ambicija Nemanja Jerković.

"U drugoj srednje škole krenuo sam da radim u jednoj štampariji na Telepu. Za te godine, plata je bila odlična, da pokrije moj džeparac. Kad se približio kraj srednje škole roditelji su me forsirali da upišem fakultet jer su smatrali da ću ipak sa nekom diplomom imati kakav-takav bolji život. Nekako sam se odupreo tom uticaju. Napredovao sam u štampariji i sada zarađujem, može se reći poprilično fino, iznad proseka", kaže Nemanja.

amphitheater architecture arena

On dodaje da pritisak roditelja i dalje postoji.

"Roditelji me i dalje guraju da upišem fakultet. Smatraju da nikad nije kasno, ali ja ih svakim danom ubeđujem u suprotno, da radim ono što volim i da od toga može pristojno da se živi", naglašava naš sagovornik.

Trenutno živimo u elektronskom dobu, pa tako IT sektor nije više popularan samo na ekonomskom tržištu rada, već sve češće i među roditeljima. Glavni razlozi za to su dobra primanja, brzo nalaženje posla i obezbeđena budućnost. Psiholog Stefan Vasović kaže da nije svaki uticaj roditelja loš i da postoji i pozitivan pritisak koji usmerava dete i ukazuje na važnost fakultetske diplome. Ali, tu je i onaj drugi pritisak.

"Roditelji vrše negativan uticaj ne samo time što primoravaju dete da upiše fakultet nego, koristeći se pretnjama i ucenama, usmeravaju decu ka onim branšama koje su trenutno popularne. Nekada su to bili medicina i pravo, a ovih godina je to programiranje", kaže Vasović.

On smatra da zbog toga imamo prepune fakultete i akademije koje se pune programerima, dok neke profesije izumiru.

"Kao posledica sukoba roditelji najčešće izlaze kao pobednici i dete upisuje to što ne voli i četiri godine kasnije počinje da studira ono što voli, tačnije da se bavi time što voli", dodaje on.

chairs chalk chalkboard

Roditelji često u detetu ispravljaju sopstvene greške i zbog toga vrše pritisak na decu, želeći da im deca budu uspešnija od njih samih. Nekada je taj podstrek dobar za usmeravanje, ali ako se ode predaleko ume da načini mnogo više štete.

Prema poslednjim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji živi 327.228 nezaposlenih osoba sa srednjom školom, dok onih sa visokim obrazovanjem, posao nema 90.382. Ovakav podatak ukazuje na to da građani, a i država, ne rade dovoljno na organizaciji obrazovanja koja ne bi stvarala toliki višak pojedinih radnih profila.

Prilog o ovoj temi možete preslušati u studentskoj emisiji "Pokretač", na podkastu Oradija.

Dejan Pantelić

Fotografije: pexels.com

.
Univeritet u Novom Sadu ima više od 50.000 studenata, a pored izobora fakulteta na kojem će studirati, budući brucoši će nakon…
.
Manja Lekić (29) je ilustratorka i od skoro producentkinja iz Beograda koja se bavi dečijim storitelingom. Upisala je master…
.
Nakon završenih prijava za prijemne ispite na fakultetima, ove godine na Filozofskom fakultetu najveća zainteresovanost bila je…
Program
Kalendar događaja
Jul 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
      
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
     
Anketa

Kako se hranite tokom leta?