Za septembarski rok treba nam duže "zagrevanje"

Leto je, za studente i studentkinje, prošlo i posle odmora oni se vraćaju učenju. Iako je velika pauza između junskog i septembarskog roka, koliko je zapravo teško učiti nakon odmora, letovanja, festivala i opuštanja? 

Studenti i studentkinje kojima je ostao po koji ispit za septembarski rok počinju ovih dana ili su još ranije počeli sa spremaju ispite. Nakon promene načina života i prestanka učenja posle junskog roka, teško je navići se opet na knjigu. Psihološkinja Ivana Perić koja na ovu temu dosta radi sa studentima i studentkinjama objasnila nam je koji su to razlozi koji stvaraju blokade pred učenje.

"Ono što bih posebno istakla je osećanje krivice i tu je 'kvaka'. Ne bismo smeli da podlegnemo tom osećaju. Jer, situacija je jednostavna. Vreme je bilo, vreme je prošlo, ne možemo da ga vratimo. Imamo ovo vreme sada i imamo određeni cilj a to je da položimo ispit. Ja bih učenje posmatrala kao radni zadatak, ne kao neki viši pojam ili stvar. Ciljevi moraju biti konkretni i realni. Učenje je navika i ona se može steći ali je možemo i izgubiti. Ako nismo dugo radili, onda nam treba duži period zagrevanja i tu se onda 'upecamo' jer ne postižemo efekat koji bi inače postigli kada duži period u kontinitetu učimo i kada imamo takav rezultat. To nas demotiviše i frustira i to vodi ka odlaganju", objašnjava Ivana.

Razgovarali smo i sa studentima o tome kako se pripremaju za sledeći rok, nakon letnjeg odmora:

Spremam se kao i za svaki ispitni rok, ne mislim da mi nekakvu promenu predstavlja to što je bilo leto, obaveze ponovo dolaze na prvo mesto i meni je studiranje i polaganje ispita prioritet. Imam istu dozu motivacije i ozbiljnosti i želju za učenjem kao što je imam i tokom cele godine

Produžila sam sebi raspust. I tako čovek ne može biti spreman za tako nešto.

Bitna je psihička priprema, odnosno, da sebe nateraš da sedneš i da učiš, a onda i fizička gde ćeš podvući sve što je bitno i nebitno. 

Za ispitni rok se spremam tako što nakon junskog razmišljam o tome šta sve treba da učim za septembarski i onda zaboravim na to na nekih mesec i po dana. Početkom avgusta, kada izađe raspored ispita, napravim raspored života, napravim spisak kada ću šta polagati u kom roku i prikupim literaturu koja mi je potrebna za ispit i onda kad dođe nekoliko dana pred ispit krenem da se nerviram i učim danonoćno i tako ispolažem sve ispite.

Ono što psihološkinja Ivana Perić navodi kao poseban problem su dani u kojima studenti zbog krivice i panike odlažu učenje i "kažnjavaju" sebe time što se, u tim danima, ne viđaju sa prijateljima i ne rade ono što im prija jer smatraju da ne zaslužuju.

"Postoje ti izgubljeni dani, zbog kojih može da se uđe u ozbiljniji problem. 'Iizgubila sam jedan dan, sutra krećem, učiću ceo dan, a ne učim' i onda počnemo da se ljutimo na sebe. Kako to preseći? Obično ja svojim klijentima i klijentkinjama kažem da daju sebi jedan dan i da ispitaju šta je najveći problem da li ih odbija, da li dugo nemaju naviku učenja, da li se boje izlaženja na ispit, da li se boje toga što dugo nisu izašli na ispit... To su sve naše unutrašnje logike i zbog toga bi najbolje bilo da dođu na savetovalište, da vidimo gde je proces blokade, da vidimo koja su to uverenja koja nas blokiraju", navodi Ivana Perić.

Pri učenju, gradivo zahteva čistu reprodukciju, što često bude glavni razlog blokada kod studenata. Ovakve situacije dovode do podcenjivanja kako same osobe tako i njenog intelektualnog kapaciteta. Studentima se preporučuje da se pri učenju vode time kako će najlakše napraviti prečicu do sećanja jer, po Frojdu, mi skoro ništa ne zaboravljamo, samo potiskujemo. Po mišljenju naše sagovornice to je jedan od većih problema u našem školskom sistemu i zbog toga je potrebno naglasiti da je pasivno učenje, poput "suve reprodukcije", veliki problem koji nema veze sa inteligencijom osobe. 

Zbog ovakvih psiholoških momenata, potrebno je napraviti određen seting za učenje. Ivana objašnjava da mozak funkcioniše po principu asocijacija i zbog toga je važno da imamo svoje mesto gde učimo, kao i svoj stil, ali da je ono što je najbitnije - motivacija.

"Negde sam pročitala da uspeh rađa uspeh i ništa ne uspeva tako kao uspeh. Savetujem ljudima da, kada tako dugo nisu nešto radili, polažu prvo 'najlošije ispite', da postignu rezultat i da motivišu sebe za dalje. Proces učenja je važan i da bi takav proces opstao mora imati neko potkrepljenje i zato moramo da vidimo rezultat. Treba reći sebi 'dobro, sad ti je potrebno deset dana da se zagreješ, da stvoriš naviku, na početku će to biti traljavo, ali onda će doći rezultat", zaključuje naša sagovornica.

S. P.