.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Obrazovanje

Važnost glasova mladih

28.01.2016.

Izborna apstinencija pre svega ide na ruku političkoj klasi, kojoj je u interesu ponavljanje da je politika besmislena i da mladi njome ne žele da se bakću. Mladi su svesni važnosti glasa, ali ne veruju da mogu da odigraju važnu ulogu na glasanju. Sve se svodi na ličnu odgovornost - govore za O radio Dinko Gruhonjić i Igor Besermenji.

 

.

"Ubedio bih te da glasaš zato što na taj način pokazuješ da želiš da učestvuješ u životu društva čiji si član. Drugo, nekorišćenje tog prava i jeftina, eskapistička poza da su svi političari isti i da se ništa neće promeniti je na vrlo staklenim nogama, lako ju je oboriti kontraargumentima. Svi koji zagovaraju neizlazak na izbore i kažu da su svi političari isti, da živimo u društvu u kom ako nisi član partije navodno ne možeš ništa da uradiš, s druge strane odbijaju da se na taj rudimentaran način bave politikom", govori nam predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić, s kojim pričamo o važnosti glasanja i odnosu mladih prema najvažnijem pravu kog su stekli punoletstvom. 

dinkogruhonjic jpg

Ne ulazeći u ideološke rasprave, naš gost kaže da je rasprava ovim povodom besmislena zato što niko građane ne tera da se udaju ili ožene za određenu partiju ili koaliciju. Po njemu, kontraproduktivno je uskratiti sebi pravo glasa ili ići korak dalje, crtati Miki Mausa i na taj način izražavati protest.

"Koliko god paradoksalno zvučalo, to pre svega ide na ruku političkoj klasi koja se formirala, njima je u interesu ponavljanje da je politika besmislena i ne želimo njome da se bakćemo. Razumljivo je da se politika ogadila ljudima, s obzirom šta smo proživeli u poslednjih tridesetak godina. Roditelji, dede i bake su svoju zgađenost preneli na mlađe generacije i ubili u njima svaki pojam da su moguće u promene čak i u takvoj "prljavoj" raboti kakva je politika. Meni politika nije odvratna, čak ni u Srbiji, to je posao kao i svaki drugi."

Gruhonjić dalje navodi da mladi treba da shvate konteks države i društva u kojima žive te da je Srbija post-ratna država, proglašena odgovornom za nečinjenje tokom genocida u Srebrenici, učestvovala je vrlo aktivno u razaranju drugih država, u razaranju sopstvenog društva i sluđivanju sopstvenih građana i to su stvari koje se i danas odražavaju na naše živote.

Politikolog Igor Besermenji smatra da su mladi svesni važnosti glasa ali ne veruju da mogu da odigraju važnu ulogu na glasanju.

"Više je razloga, kroz rad sa studentima sam video da ne veruju da bilo šta mogu da promene. Iako znaju da je bitno da glasaju, odlučiće se za neki od razloga zašto ipak neće glasati tog dana. Drugo, plaše se. Treće, vode se onom 'bolje je ćutati i ispasti budala nego pričati i otkloniti svaku sumju', ali jesu svesni važnosti glasa."

igorbesermenji jpg

Besermenji strah objašnjava čijenicom da su mladi prečesto od roditelja slušali rečenicu "nemoj, ćuti, možda će ti on sutra zatrebati, nemoj previše da pričaš". Čak i ukoliko su svesni, a većina jeste, da je stranačko zapošljavanje loše, politikolog se boji da dobar deo njih, kada ode kući i promisli o svemu, povodi se ličnim interesom. Gruhonjić podseća mlade da Srbija nije "normalna država" i da ne možemo zabijati glavu u pesak i misliti da ćemo preko noći postati idealno parlamentarno društvo u kom postoji odgovornost za činjenje, nečinjenje i izneverena obećanja te da je veliki luksuz stojati po strani i maštati o društvu koje se neće dogoditi ako budemo kibiceri.

"Usudio bih se da kažem da smo kao društvo politički nepismeni i od toga nisu abolirani mladi. Zvuči naopako ali mladi su često nepismeniji od nas koji imamo izvesno životno iskustvo koje smo proživeli milom ili silom, uglavnom silom. Kao u filmu Matriks, za razliku od robota i mašina čovek ima mogućnost izbora i treba da koristi svoje pravo da bira i bude biran. Ako se odričeš prava na politički izbor, odričeš se i prava na izbor u drugim aspektima života. Pravo na izbor je fundamentalno pravo homo sapiensa i ne znam zašto bih ga se odrekao."

Besermenji i Gruhonjić se slažu da su roditelji, bake i deke ogadili mladima politiku. Osim straha i oportunizma, zabrinjava odsustvo poverenja u sopstvene mogućnosti mladih i vere da nešto mogu da promene, govori nam Igor, i upozorava da su mladi apatijom promenili ne samo političke navike već i karakter.

"Kada pričate s ljudima da je važno da ispune građansku dužnost, oni to više tako ne shvataju. Krivica je u porodici, okruženju, ali i političkim strankama, jer ni na koji način mladi nisu dobili poruku da je bitno da se bore, uče, ostanu ovde, postignu nešto za sebe, za svoje prijatelje i porodicu. Ne samo da ne veruju da nešto mogu da promene, oni više ne žele da žive ovde. Većina mojih prijatelja, ne pada im na pamet da stvaraju porodicu u Srbiji, kada je došlo do te faze teško je pričati o tome zašto je važno da se politički aktiviraju."

Ne misleći ništa dobro o ljudima koji ne preuzimaju odgovornost za sopstveni život i nemajući iluzija da takvi ljudi mogu da preuzmu odgovornost prema drugim ljudskim bićima, Gruhonjić ih podseća da njihova izborna apstinencija odgovara političkoj klasi i ukoliko se vodimo tom logikom, nastaviće se odliv mozgova i Srbija će neminovno postati utemeljena banana republika na Balkanu bez perspektive.

"Ne možemo odgovornost da svalimo samo na političku klasu, to je jako jeftino, odgovornost je, koliko god to patetično bilo, na svima nama. Da radimo i studiramo najbolje što možemo i u svemu se trudima da budemo normalna ljudska bića koja imaju pravo na izbor."

Besermenji s druge strane razume da ljude do 20. godine politika ne zanima, ali kada pređu 20. politika postaje deo svakodnevnice, pogovoto kada živite u Srbiji, u ovakvom političkom trenutku.

"Ako si baš ubeđen da su svi isti, a ne želiš to da proveriš, onda ili ćuti i sedi tu gde si, ili idi odavde i nemoj gubiti vreme. Kada, kako kažeš, apstinenti budu dobili decu jedog dana, biće to u društvu gde će političari bez rezultata i dalje biti na vlasti. Neće postojati niko ko će biti zainteresovan da preispita vrednost njihovog delovanja, a onda ćemo se pitati zašto nismo reagovali ranije", zaključuje Besermenji.

Igor Mihaljević

 

  

.
Digitalna kompetencija prepoznata je kao jedna od osam osnovnih kompetencija neophodnih za celoživotno učenje i pomoću nje se stiču…
.
Nije nepoznanica da kreativni mladi ljudi odustaju od svojih ideja zato što ne mogu da pronađu osobu ili organizaciju koja bi u…
.
Svake godine Fakultet tehničkih nauka (FTN) upiše oko 3.000 studenata na 90 studijskih programa. Katarina Ćoćić je ove godine…
Program
Kalendar događaja
Jul 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li vidite Srbiju u EU?