.
Trenutno
Music Mix by Dušan Majkić
 Dušan Majkić
Društvo / Obrazovanje

Ukidanje pomeranja vremena i dobro i loše

22.03.2018.

Treba li pomerati sat u posednjoj nedelji marta i oktobra, tema je rasprave koja traje od početka dvadesetog veka. Koliko je čovečanstvu značio taj jedan sat svetla više u letnjem periodu danas sagledavamo iz brojnih aspekata: od ekonomskih i privrednih, pa sve do zdravstvenih i bezbednosnih.

.

Povod za ovu temu je svakako preporuka Evropskog parlamenta zemljama članicama Evropske unije da ukinu pomeranje vremena i ustale letnje računanje, što znači da ćemo narednog vikenda možda i poslednji put pomerati sat, ukoliko Vlada Srbije odluči da isprati preporuku Evroparlamenta. Pre toga tek treba da vidimo hoće li to učiniti i sve članice EU.

Cela ideja pomeranja vremena nije tako stara i regulisana je zakonima većine zemalja sveta tek u 20. veku. Sve se zasniva na činjenici efikasnijeg korišćenja dnevnog svetla. Da problem može da se reši jednostavnim pomeranjem sata prvo je pomislio krajem 19. veka Džordž Vernon Hadson, etnolog sa Novog Zelanda. On je sakupljajući primerke za svoju kolekciju insekata, uočio koliko je za ljude bitno da iskoriste dnevnu svetlost. Zato je u svom radu pred Kraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata.

Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da je, deset godina kasnije, nije vaskrsao britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet. Priča kaže da je Vilet tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona, u leto 1905. godine, primetio kako veliki broj ljudi i dalje spava iako je sunce odavno izašlo. I tako je, znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine, Vilet pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog "britanskog letnjeg vremena".

anketa jpg

Rezultati naše tviter ankete

On je lobirao sve do Prvog svetskog rata i pridobio je neke poslanike u engleskom parlamentu, uključujući i tada mladog Vinstona Čerčila. Ironično, njegov predlog je prvo prihvatila "neprijateljska" Nemačka 1916. godine, zakonom regulisavši "letnje" računanje vremena. Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske zemlje i SAD.

Poslanici EP su odlučili da Evropskoj komisiji predlože ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena. Na samom početku rasprave bilo je jasno da Evropska komisija nakon opsežne analize učinka ne preporučuje takvu promenu. Prema rečima komesarke za saobraćaj Violete Bulc, njene službe su analizirale sve dostupne dokaze koji su pokazali da bi nekoordinisana promena računanja vremena u državama članicama bila štetna za jedinstveno evropsko tržište, zbog čega se ona izjasnila protiv toga.

Što se tiče dokaza o uticaju promene računanja vremena na zdravlje ljudi, Bulc i EK kažu da takvi dokazi nisu uverljivi: čini se da neki ljudi pate od promena, no to se može kompenzovati pozitivnim zdravstvenim učincima povećanog odmora ili aktivnosti na otvorenom.

Osim toga, nije jasno da li bi permanentno letnje ili permanentno zimsko računanje vremena bilo bolje za zdravlje ljudi, objasnila je evropska komesarka.

Rasprava u Evropskom parlamentu, pokazala je, međutim, da je raspoloženje bitno drugačije nego među državama članicama u Savetu EU ili u EK.

Prema rezultatima nekih studija, oko 20 odsto građana oseća zdravstvene tegobe zbog pomeranja sata, rekao je Pavel Svoboda, predsedavajući Komiteta EP za pravne poslove i istakao da u ime 20 odsto građana Češke poziva Komisiju da iskoristi svoje zakonske aktivnosti.

Fizičar Dejan Gavrić kaže da bi trebalo razmisliti o ukidanju ovog režima, uz objašnjenje zbog čega danas pričamo o tome:

"Letnje vreme nije astronomsko vreme i ono je uvedeno kako bismo imali sat vremena obdanice više. To je bio ključni argument kada su evropske zemlje donosile tu odluku. Sada se ta tema ponovo pokrenula zbog uticaja na zdravlje čoveka. Međutim, ne postoje sveobuhvatna istraživanja koja bi mogla da potvrde da se ovo zaista i dešava", kaže Gavrić.

Prema njegovim rečima, nije lako doneti odluku o ukidanju ili ostavljanju promene vremena letnjem i zimskom periodu, jer oba režima imaju dobrih i loših strana. Potrebno je samo naći šta nam više od ta dva rešenja škodi. On je dao i kratak komentar kako bi ukidanje uticalo na Srbiju.

"Mi u Srbiji smo na obodu srednjeevropske vremenske zone i nama inače obdanica leti traje kraće. Međutim, kada bismo odustali od tog ukazanog vremena, nama bi jako rano dolazila noć. Zamislite da đaci koji idu popodne u školu tokom cele godine kućama idu po mraku, a to će se sada dogoditi", objašnjava Gavrić.

spring fall

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre devet godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom. U međuvremenu od toga je odustala Rusija čiji je predsednik kao jedan od ključnih razloga naveo činjenicu da krave daju znatno manje mleka u danima oko pomeranja sata zbog remećenja rutine u ishrani, spavanju i drugim aktivnostima.

Naravno, nije samo to u pitanju i najveći razlog su zdravstveni problemi. Doktorka Danica Grujičić kaže da promena vremena svakako utiče na naše organizme.

"Značajan je porast broja srčanih udara, kao i saobraćajnih udesa. Kada su na zapadu izračunali koliko ih koštaju bolovanja u tom periodu, došlo je do ove odluke", kaže naša sagovornica.

Ona kaže da bi trebalo ostaviti pravo, odnosno zimsko računanje vremena, jer je ono prirodno i jer se ljudsko telo ravna po njemu. Dodaje i da u danima pomeranja vremena mnogo više radi adrenalin, što prouzrokuje dalje probleme.

Zemlje članice EU pojedinačno će odlučivati da li će da zadrže letnje računanje vremena ili će ga ukinuti, a u Ministrstvu privrede kažu za Tanjug da se prati situacija u EU i ukoliko bude zvaničnog usvajanja odluke o odustajanju od režima letnjeg računanja vremena, menjaće se zakonska regulativa u Srbiji.

To znači da ostajemo zauvek u zimskom vremenu, što mnogima neće biti pravo jer će u toplim letnjim danima, noć stizati sat vremena ranije nego inače. Pojašnjenja radi, zimsko računanje vremena je pravo, astronomsko vreme, kada je sunce u zenitu, na najvišoj tački neba, u 12 sati. 

Celu emisiju "Za i protiv" poslušajte na našem podkastu.

P. K.

.
Kako biste razgovarali sa nekim ko ne razume vaš jezik, a pritom ne govori ni engleski, koji je odavno u svetu uobičajen način…
.
OPENS očekuje veću podršku studentskim organizacijama kroz saradnju sa institucijama, nakon nedavnog potpisivanja Memoranduma o…
.
Imaš problem pri načinu izlaganja određene teme? Infopolis organizuje radionicu o prezentacijskim veštinama 18.04. u svojim prostorijama,…
Program
Kalendar događaja
April 2018.
PonUtoSreČetPetSubNed
      
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
      
Anketa

Da li plaćate slušanje muzike?