U Holandiji nema kampanjskog učenja

Od sto najboljih univerziteta na svetu, prema Šangajskoj listi, dva se nalaze u Holandiji. Ako uzmemo u obzir broj stanovnika, to je prilično dobar rezultat. Specifičan način rada, iznenadi mnoge koji putem programa za razmenu studenta odu u ovu zemlju na zapadu Evrope.

Univerzitet u Groningenu, foto: Pixabay

Student četvrte godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Igor Išpanović, proveo je predhodni semestar na Univerzitetu u Groningenu, gde je pohađao studijski program sličan onom u Srbiji. Iako se predmeti puno ne razlikuju, obaveze koje studenti imaju u toku semestra kao i način ocenjivanja njhovog rada, nisu isti kao na našim fakultetima.

Semestri su podeljeni na blokove, u okviru kojih slušate nekoliko predmeta. Na kraju svakog bloka, polažete predmete koje ste slušali. Kao da imate dva semestra u jednom. Ovakava organizacija rada tera te da konstatno nešto učiš, objašnjava Igor Išpanović.

"Imaš obaveze svake nedelje i onda moraš konstantno da budeš u određenom ritmu i spreman na učenje. Recimo, na jednom predmetu koji sam imao u prvoj nedelji, trebalo je da uradim skicu za istraživački projekat koji ću raditi u toku kursa. Onda sledeće nedelje radiš prezentaciju toga i tako sve dok ne završiš rad. To su ti mali rokovi koje ti zadaju svake nedelje, čisto da bi ti ostao u ritmu, da ti ne bi misli odlutale od zadataka“, objašnjava Igor.

Igor Išpanović

Ukoliko profesori primete da neko od studenata ne ispunjava redovno obaveze ili da jednostavno nije dovoljno zainteresovan za predmet, on ne može da izađe na ispit. Igor priznaje da je kampanjski rad praktično nemoguć.

"To je smrt za kampanjsko učenje. Sa jedne strane, generalno, meni se jako svideo taj sistem rada, jer ne možeš da odmaraš dva meseca, kao što bi, na primer, ovde radio. Zapravo si u tom ritmu i konstantno radiš i to ti ne pada toliko teško, ukoliko te zanima to što radiš", priznaje Igor.

Osim seminarskih radova, studenti moraju da se pripreme i za svako predavanje. To obično podrazumeva čitanje neke dodatne literature ili istraživanja o nekoj temi. Sve iz razloga da bi studenti mogli da ravopravno učestvuju u predavanjima sa profesorima i razgovaraju sa njima. Predavanja dnevno traju od dva do četiri sata, ali je za pripremu studentima potrebno isto toliko vremena.

Stalni zadaci i obaveze podrazumevaju i drugačiji način rada profesora koji su konstantno uključeni u sve. Prema Igorovom iskustvu, profesori su mnogo otvoreniji nego kod nas.

"Oni zapravo imaju jako drugačiji pristup u odnosu između profesora i studenata. To je zato što je Holandija zemlja u kojoj su, po mom iskustvu, mnogo manje izraženi autoriteti nego u Srbiji. Imao sam, na primer, jednog profesora kod koga si mogao da vidiš taj dečački sjaj u očima kad nešto nije znao. Konstantno bi postavljao pitanja studentima da bi saznao nešto više", navodi Igor.

Igor se brzo prilagodio novom načinu rada. Kako kaže, najteže mu je bilo za vreme ispita, jer nije znao koliko treba da se pripremi za njega. Studenti jednostavno ne jure ocene, a svima je od početka jasno da je "desetka" skoro nedostižna.

"Kada uđete u rubriku na sajtu fakulteta gde se objašnjava sistem ocenjivanja, postoji fusnota u kojoj piše: molimo vas, imajte na umu da se desetke jako retko dobijaju i da je devetka i više nego odlična ocena. Generalno, oni ne teže ka tome da svi studenti imaju desetke, zato što to, po njima i nije cilj učenja. Imaju jednu jako lepu izreku - budi normalan jer je to dovoljno ludo. Taj broj na papiru ne znači ništa u odnosu na to šta ti zapravo znaš", kaže Igor.

On je na razmenu u Holadniju otišao u okviru programa Erasmus+ koji relizuje Evropska komisija. Konkursi za razmenu su stalno otvoreni, a informacije o njima možete pronaći na sajtu Novosadskog univerziteta.

M. L.