.
Trenutno
Music Mix by Bea
 Beata Kovač Božović
Društvo / Obrazovanje

Treba li prevoditi jezik sve brže tehnologije?

21.02.2019.

Ako ste rendom skrolovali fid nekog soušl netvorka, garant ste bampovali na kontent koji vi sigurno kapirate, ali vašim matorcima stvara "jow drop" reakciju. Ko je razumeo ovu rečenicu, može bez muke da isprati priču koja sledi. Za one koji ne razumeju, u tekstu koji je pred vama pričamo o novogovoru, jeziku tehnologije, društvenih mreža i nauka, koji se gotovo uopšte ne prevodi na srpski jezik, već se lagano ukorenjuje u novim izrazima okićenim tek ponekim logičnim jezičkim nastavkom.

.

Emisiju "Za i protiv" u kojoj smo pričali o novom jeziku koji govorimo, a u kojem su sve češće prisutni anglicizmi, što možete poslušati ovde:

Nije to nova tema. Jezik žargona postoji decenijama i oduvek su generacije imale problem da se međusobno razumeju.

Evo i primera: Nekada je neko mogao biti "lep ko upisan" ili "lep ko slika". S vremenom je stekao epitet "zgodan", pa je postao "opasan dasa", potom "frajer" koji se pretvorio u "gotivnog lika" da bi danas bio naprosto "kul". Sleng je tu da adolescente odvoji od ostatka sveta i dodatno im daje na značenju, ali šta se događa sa onom silom izraza koje nam donose nove tehnologije, a jezička nauka ne stiže da ih prevede i prilagodi duhu podneblja?

Tehnologije su oduvek uvozile i rečnik koji smo manje više prevodili, ali sa zastarevanjem preuzetih proizvoda i pojava zastareva i njihova terminologija, pa se trud na kraju ne isplati. Danas, međutim, osim jezika tehnologije imamo i trend upotrebe stranih reči bez ikakve potrebe.

Jasno je da se radi o trendu koji diktiraju internet, literatura koja se čita na engleskom i jezik pojedinih nauka kojima se lingvisti uopšte ne bave. Prevodilac Jelena Milojković priznaje da problem postoji i da se sa njime svakodnevno susreće, ali i za to postoji lek.

"Više od 30 godina sam u prevođenju i pamtim kada su se pojavili PC računari. Sve vreme se od nas prevodilaca očekuje da prvi nekako imenujemo nove pojmove i reči koje, pre svega, treba da razumemo. Postoji priručnik za prevođenje pravnih akata EU. Ne bi bilo loše da se stvori isti takav pravilnik i za prevođenje tekstova iz oblasti informacionih tehnologija", kaže Jelena.

jezik3 jpg

Svaki novogovor, pa i ovaj naš današnji popularizuju mladi, osim kada se država njime bavi organizovano, što kod nas nije slučaj. Dakle, mladi su ti koji prihvataju, uvode i šire međusobno izraze koji se lagano ukorenjuju u svakodnevni jezik. Jelena Milojković kaže da dobar deo anglicizama odavno stanuje u srpskom jeziku, a da postoji opasnost da se neki prevodi nikada ne prime, jer je kreiranje žargona mladima važnije od pravila.

"Stručnjaci mogu da isprate razvoj tehnologija. Mnoge reči su već odavno prevedene. Browser je sada zamenila reč pretraživač i kada kažete pretraživač sada svi znaju na šta mislite. Takođe aploudovanje je slanje materijala na server. Ima tu mnogo 'krštenih' pojmova, ali mislim da postoji slaba volja. Tehnologije su vezane za mlade koji žele da imaju neki svoj svet i žargon i ne žele da koriste prihvaćene prevedene reči", kaže naša sagovornica.

U emisijama, člancima i na forumima neretko se koriste reči čije značenje mora ozbiljno da se proverava. To posebno važi za one koji ne govore engleski. Pored 'hepeninga' i 'iventova', nailazimo na 'kežual' košulju, 'autsorsing', ili 'po difoltu'...

Lektorka Milana Malenić svakodnevno nailazi na veliki broj fraza koje lako možemo pretvoriti u domaće izraze, pa smo je pitali gde vidi najvećeg krivca za ruženje jezika.

"Mediji su glavni krivci za to. Kada slušam ili gledam neke emisije, začudim se šta čujem. Mediji su prihvatili i ulični i profesionalni žargon, ne trude se oko standardnog jezika. Novinari preuzimaju reči sagovornika čak i kada ne citiraju. Kriva je malo i stručna literatura, ali tu postoje opravdanja zašto se koriste pojedine fraze", kaže ona.

Milana ističe da ubrzano izmenjen jezik stvara generacijski jaz, te da se današnje različite generacije najteže razumeju, jer najmlađi prihvataju nove i strane izraze brzinom koju diktiraju internet i društvene mreže, a to je mnogo brže od bilo kojeg medija u istoriji.

"Nekad nisam na prvo slušanje ni razumela šta slušam u emisijama Mladima je to sasvim normalno. Nisam sigurna da li sa roditeljima pričaju tim jezikom, ali vidim da se međusobno savršeno razumeju", kaže Milana, dodajući da "nije jezički puritanac" i da smatra da rečnik treba pustiti da se razvija samostalno.

jezik2 jpeg

Sa druge strane, profesorica poslovne informatike iz Srednje škole "Svetozar Miletić" Sanja Jovanović kaže da se pojmovi u vezi sa softverima i srodni izrazi prevode na naš jezik, ali to često nije savršeno, kao što to nije ni u Nemačkoj, koju je navela kao primer.

"Tehnologija je sastavni deo svakodnevnog života. Većina operativnih sistema i programa su prevedeni na srpski i to je u redu, jer je i nemački ili neki drugi program poput Office-a takođe preveden. Ono što je trenutno na tržištu je prevedeno, ne savršeno, ali služi svrsi. No, nigde to nije savršeno“, kaže Sanja.

Naša sagovornica ima i ideju ko bi i na koji način trebalo da se pozabavi time.

"Najveći problem je podela sfere interesovanja na informatiku i računarstvo. U svetu je to ista stvar, pa bi ste po našem prevodu profesora informatike i računarstva u stvari negde napolju bili profesor 'computer science'. Trebalo bi nešto da se preduzme u prevodu izraza, ali ne verujem u naučna tela jer su često sastavljena od ljudi koji ne poznaju materiju. Bilo bi dobro da se time bavi neki IT stručnjak i lingvista sa odličnim poznavanjem tog sveta. Takav tim bi najbolje prilagodio jezik našim normama", zaklkučuje Sanja Jovanović.

P. K.

.
Digitalna kompetencija prepoznata je kao jedna od osam osnovnih kompetencija neophodnih za celoživotno učenje i pomoću nje se stiču…
.
Nije nepoznanica da kreativni mladi ljudi odustaju od svojih ideja zato što ne mogu da pronađu osobu ili organizaciju koja bi u…
.
Svake godine Fakultet tehničkih nauka (FTN) upiše oko 3.000 studenata na 90 studijskih programa. Katarina Ćoćić je ove godine…
Program
Kalendar događaja
Jul 2019.
PonUtoSreČetPetSubNed
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
    
Anketa

Da li vidite Srbiju u EU?